Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је на празник Светог Атанасија Великог, у петак 31. јануара 2025. године, Свету Архијерејску Лутургију у манастиру Златеш, у Томашеву код Бијелог Поља.

Преосвећеном владици је саслуживало свештенство и монаштво Епархије уз молитвено учешће вјерног народа.

Прије Литургије која је служена на празник Светог Атанасија Великог, који је слава јеромонаха Николаја, игумана манастира Златеш, у чин чтеца рукопроизведени су Јанко Марић, искушеник златешки и Иван Радовић.

Сабранима се архипастирском бесједом обратио Епископ Методије, честитајући празник, а игуману Николају крсно име Свети Атанасије Велики, којег Црква православна данас прославља.

„У последњем смо дану мјесеца јануара у којем смо прославили тако велике празнике, који говоре суштину наше вјере од Божића почевши гдје се Господ оваплотио, узео људску природу на себе, а онда преко Обрезања, гдје је потврдио да је истински, прави човјек, поред тога што је Бог, а да је истински прави Бог потврдио је Отац Његов на Богојављење које смо прослављали, кад се небо отворило док се Он крштавао од стране Јована Крститеља у Јордану, рекавши: Ово је Син мој љубљени једносушни, превјечни кроз Кога је све постало и Који је од прије свих вјекова. Не само што је од прије свих вјекова, него су сви вјекови кроз Њега постали“. 

„И Свети Дух потврдио је Очеве ријечи, сишавши на Његову главу. Прослављали смо онда и Светог Саву у истом овом мјесецу, који је сву ту истину и тајну вјере коју је садржајно изнио у његовој чувеној Жичкој бесједи о правој вјери, учио наш српски народ и учи до данашњег дана и онда смо дошли и до данашњег празника гдје Атанасије Велики, када се бранила чистота вјере православне на првом Васељенском сабору у којем је учествовало 318 Светих отаца, а он као александријски ђакон, као уман и мудар теолог учествовао је са осталим архијерејима и бранио од Арија јеретика чистоту вјере“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Запитао је у чему се садржи та наша вјера.

„Онај дио бића Христовога, који је човјечански потврђен је у првој глави Матејевог јеванђеља, гдје је описан Његов родослов, да је Он од крви и меса и да није само притворно постао човјек и узео природу људску на себе, него истински, јер каже Атанасије Велики, кога данас прослављамо, да није постао истински, прави човјек ни наше спасење, ни наше васкрсење не би било истинско. Онда не бисмо били сродни Њему, ни Он нама, а једино кроз Њега можемо до Оца да дођемо, јер је Он рекао: Ја сам врата, нико не може Оцу доћи до кроз мене. И ући ћете и изићи ћете и пашу ћете наћи. Једино спасење у Његовој личности која је сјединила Његову божанску природу и тварну, човјечанску у Његовој личности гдје се сва твар у јединству са божанском природом спашава“.

„То је објашњавао и онај кога данас прослављамо и који је заштитник и крсно име нашег милог игумана, који нас је све овдје данас окупио и сабрао заједно са својим патроном Светим Атанасијем и Светим Илијом, чије молитве нека буду са нама да прослављамо у све вјекове Оца и Сина и Духа Светог“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Методије.    
  
Поводом крсне славе игумана Николаја благосиљан је и преломљен славски колач и освештано жито.

Заједничарење је настављено уз трпезу љубави.