Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је, уз саслужење свештенства, на празник Сабора Светог Јована Крститеља, Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру који чува велику светињу – десну руку Светог Јована која је на ријеци Јордану крстила Господа нашега Исуса Христа.

Након прочитаног зачала из Светог јеванђеља бесједио је протојереј Остоја Кнежевић који је нагласио да прослављајући празник Богојављења – Крштења Господњег, осјећамо исту ону велику радост као о празнику Рођења Христовога те да је овај празник неодвојив од тог празника. Наиме, колико је био важан долазак Спаситеља на земљу и Његово рођење, као један од најважнијих тренутака у том догађају обнављања јединства између Бога и човјек, исто тако и овај празник Богојављења – Крштења Господњег је за нас значајан јер нам је отворио пут којим се спасавамо и којим се духовно рађамо крштењем водом и Духом Светим.

Подсјетивши да смо одмах послије празника Рођења Христовога прослављали Пресвету Богородицу и Њен Сабор и да се исто тако вријеме чекало да дође на земљу и да се роди таква особа каква је Пресвета Богородица да до те мјере своју вољу почини промислу и вољи Божијој и буде спремна да у своју утробу прими самога Бога, исто тако је свијет чекао и на таквог човјека какав је Свети Јован Крститељ.

“Јер Свети Јован Крститељ послије Пресвете Богородице има најзначајнију мисију међу земаљским људима у нашем домостроју спасења. Чудесна је личност, можемо слободно рећи и доста тајанствена, Свети Јован Крститељ којега послије Христа Спаситеља и Пресвете Богородице у Цркви одмах помињемо и којега прослављамо много пута у току године. Пошто је он Крститељ Господњи и пошто је имао велику улогу да буде тај који ће ставити своју руку на главу Господњу и да буде Његов, како га називамо, Претеча и Крститељ, одмах послије овога великог празника, следећег дана, просављамо Сабор Светог Јована Крститеља”, бесједио је прота Остоја.

Говорећи о Светом Јовану Крститељу, који је чудесан од свога рођења јер је рођен од престарелих родитеља, отац Остоја је нагласио да је он постао посљедњи пророк и први апостол и мост између Старога и Новога завјета:

“Свети Јован Крститељ за нас хришћане има велики значај јер нам нико међу нашим земаљским сродницима као Богородица и Свети Јован не свједоче о тој чврстини и непоколебљивости у остваривању Божијег промишљања и Божије воље на њима. Нигдје нећемо наћи у житију Св. Јована Крститеља да се он у било којем тренутку колебао да спроводи вољу Божију која му је била предвиђена и за коју је био послан, да спроведе оно служење због којега је дошао на ову земљу”, казао је отац, додавши да се као човјек поколебао и доживио страх једино од тога да положи руку на главу Господњу: Ти треба мене да крстиш, а ти долазиш к мени?

Подсјетивши на главну поруку Светога Јована Крститеља Покајте се, јер се приближило Царство небеско, прота је нагласио да је Свети Јован Крститељ неустрашиви проповједник тога Царства и једини за кога је Спаситељ рекао да међу земаљским људима се нико није родио већи од жене од Светога Јована Крститеља, а да ће најмањи у Царству небескоме бити већи од њега:

“И та ријеч када је чујемо звучи страшно. Како неко може бити већи од Светога Јована Крститеља? Међутим, не каже Господ да је неко већи од Светога Јована Крститеља, него на тај начин Он жели да нам каже колика је љепота и величина свакога човјека који дође и који се удостоји да уђе у Царство небеско да је и онај најмањи у Царству небеском већи од оне земаљске величине коју има Свети Јован Крститељ. Ето, браћо и сестре, кроз ту ријеч Божију видимо и која је љепота и који је значај и која је величина овоземаљског човјека који се нађе у Царству небеском.”

По његовим ријечима Свети Јован Крститељ, који је проповједник покајања и непоколебљиви служитељ промисла Божијег,  најбољи је примјер свима нама да се у нашем земаљском ходу и ми ухватимо у коштац са собом, да достојанствено понесемо свој животни крст, у оној мјери у којој и како нам је Господ то дао, и да служимо промислу Господњем.

“Да на такав начин се и ми нађемо као становници тога Царства о чијој величини је Господ тако лијепо рекао кроз примјер управо Светога Јована Крститеља. Ми се клањамо свакодневно, а посебно нам је то значајно празницима Светога Јована Крститеља, његовој чудотворној десници која се овдје налази, која нас кријепи и храбри у нашем корачању кроз овај живот. И нека сви штићени и облагодаћени десницом Светога Јована Крститеља, доживимо суштинску радост овога празника и са ове службе понесемо мир и благодат Божију и сваку духовну корист за наше спасење. Амин Боже дај”, поручио је протојереј Остоја Кнежевић.

Митрополит Јоаникије: Нека Свети Јован Крститељ буде свима руководитељ на путу спасења

По отпусту сабранима се обратио Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије који је подсјетио на житије Светог Јована Крститеља који је зачет у утроби своје мајке по дејству Божије благодати и силе јер су његови родитељи дуго година били бездјетни и престарели.

“Али Бог је тако промишљао и он се испунио Духа Светога још у утроби своје мајке, када се његова света мајка Јелисавета срела са Пресветом Богородицом која је већ носила у утроби својој зачетог Спаситеља свијета, зачетог на надприродан начин силом и дејством Духа Светога. И Свети Јован Крститељ узиграо је у утроби матере своје, која је надахнута Духом Светим рекла: Откуд то да мати Господа мојега мени дође. И то је прво прослављање Пресвете Богородице људским устима изречено”, казао је Високопреосвећени Владика и подсјетио да Свети оци говоре да је Свети Јован из утробе своје мајке позајмио њена уста и то рекао.

Говорећи о животу Претече и Крститеља Господњег истакао је да је његов живот сав био чудесан. О његовом одрастању и напредовању у пустињи нама није много познато, али кад се јавио у овом свијету јавио се као свјетило, као један од највећих старозавјетних пророка, са највећим ауторитетом. Иако се за њега говори да није учинио ниједно чудо, Владика је посебно истакао да је учинио многа још за вријеме свога живота, јер већа је ствар обратити невјерника ка вјери, него васкрснути мртваца. Појаснио је да ако неко васкрсне мртваца тиме се само продужава његов физички живот, а кад се човјек обрати од таме ка свјетлости, од невјере ка вјери, он се обраћа ка вјечном животу.

“Он је установио крштење покајања, а то је заправо обећање добре савијести, као што и говори Свети апостол Павле, да се човјек обрати од зла ка добру. Многи су за њега говорили да није он Христос, о коме су чули од старозавјетних пророка да ће доћи. Ко би могао бити тај, ако не Свети Јован Крститељ који толико народа обраћа, чија је ријеч засољена благодаћу Духа Светога силна и снажна, моћна да поправља људске савјести и обраћа грешнике од гријехова њихових ка правди Божијој. Међутим, његова служба је била само то да буде Претеча Христов и његова служба врхуни управо у дану који још увијек прослављамо, у светом Богојављењу – његова служба врхуни у Крштењу Христовом на Јордану”, бесједио је Високопреосвећени.

У наставку Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је поучио сабране да је тиме Христос устројавао наше крштење и силазећи у воду Он је освећивао и устројавао нама бању поновнога рођења, бању опроштења наших гријехова, као и ослобођења од страха и демона, гријеха и смрти, дајући нам слободу и нови живот.

“Драга браћо и сестре, имамо таквог свјетилника, предводника који стално вапије: Покајте се, јер се приближило Царство небеско. Он је видио колико је Царство небеско близу, може Господ да га успостави у било коме моменту, али очекује наше покајање и наше обраћење и наше спасење. Нека Свети Јован Крститељ буде свима руководитељ на путу спасења, да се прво уз помоћ његову ослободимо од својих гријехова, уз његово молитвено посредовање да приступимо Христу Господу. Он нас све приводи својом десницом, коју овдје цијеливамо, Христу Господу Спаситељу нашему. Њему нека је слава и од нас за његову свету службу и за његово посредовање и овога и онога свијета, а свима вама здравље, мир и радост, благодат и милост Божија и свјетлост овога празника Богојављења да вас прати у све дане вашега живота. Бог се јави!”

Весна Девић

Фото: Никoла Јоксимовић

Извор: Митрополија црногорско-приморска