У Свету земљу идемо да прогледамо духовним очима и да отвореног срца и отворених духовних очију црпимо што више Божијег благослова и светости

У сусрет празнику Светог Симеона Мироточивог у Подгорици, у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења, представљена је књига ,,Видјех Јерусалим и видјех све” аутора Веселина Матовића.

Поздрављајући присутне протојереј Остоја Кнежевић је рекао да смо се сабрали да говоримо о најзначајнијем дијелу свијета, о Светом граду Јерусалиму и о Светој земљи, зато што је та земља освећена стопама Господњим који је њом ходио док се налазио међу људима.

“Благодаримо Високопреосвећеном Митрополиту црногорско-приморском Јоаникију што је био на челу групе која је посјетила Свету земљу. Књига која је пред нама Видјех Јерусалим и видјех све, аутора Веселина Матовића, настала је као забиљешке професора Матовића приликом нашег прошлогодишњег ходочашћа у Свету земљу. Професор Матовић је са наше стране био замољен да направи прибиљешку са тога путовања, коју смо били намјерени објавити у нашој Светигори као један путопис. Међутим, дубоко ганут осјећањима која су га сустигла приликом поклоњења Гробу Господњем и другим светињама, он се није могао задржати на једном кратком тексту, већ је све оно што је тамо видио, са чим се упознао и доживио морало бити записано у једну посебну књигу која ће бити добар приручник за све оне који планирају да се упуте ка светим мјестима града Јерисалима и Свете земље”, закључио је отац Остоја Кнежевић, директор Ходочасничке агенције “Одигитрија”.

Високопреосвећени Митрополит Јоаникије је честитао професору Матовићу на овој лијепој књизи у коју је унио и своја запажања и своја сјећања и своје доживљаје, али као искусан професор и књижевник дјелимично укомпоновао и сјећања ранијих путописаца.

Владика је подсјетио на чињеницу да Јерусалим јесте наш најдубљи духовни коријен који свједочи да је Господ Исус Христос оваплоћени Син Божији ушао у наше животе, историју, да је подијелио судбину људи у овоме свијету и радости и жалости, да је примио не само нашу природу него и наше муке и понижења и наше несреће, да би нас од њих ослободио и да би нас привео у наручје нашега Оца Небескога и да није дошао само за једно вријеме и једном поколењу, него је дошао свим људима и свим поколењима до скончанија свијета и вијека.

,,Господ који је извор светости, милости, вјечнога живота чега год се дотакао, Он је оставио свој благослов на овој земљи, али као центар, као неко сочиво свих Његових дјела и цијеле Његове проповједи је Гроб Господњи, па се често говорило кад се иде на хаџилук, на поклоничко путовање у Свету земљу и обилазе стотине светих мјеста, ишао је на покоњење Гробу Господњем. И ту је све, као што је и наслов књиге који је одабрао професор Матовић: Видјех Јерусалим и видјех све”, поручио је Митрополит Јоаникије.

Истакао да се заправо духовност наше Цркве, монаштва, највише кроз историју ослања на духовност Свете земље, те да је то, највјероватније, захваљујући утицају и примјеру Светог Саве који је волио Свету земљу, два пута ишао, служио, даривао Јерусалимску патријаршију, а нарочито Манастир Светога Саве Освећеног, његовог небеског покровитеља, па смо се увијек упућивали на духовност палестинског монаштва.

,,Идући путевима Господњим по Светој земљи често смо се сјећали и путева Светога Саве који нас је за све вријеме и сву вјечност везао не само за земаљски Јерусалим, него и за небески, нетрулежни, вјечни о коме овдје говори и професор Матовић, наглашавајући да не идемо у Свету земљу да гледамо грађевине, јер лијепих грађевина можемо видјети на многим мјестима по цијелом земаљском шару, не идемо ни да гледамо лијепе крајолике пејзаже, него да прогледамо духовним очима и да отвореног срца и отворених духовних очију црпимо што више Божијег благослова и светости”, поручио је Владика Јоаникије.

Библиста Срђан Ратковић је примијетио да је његов највећи утисак везано за књигу интонација радости коју је аутор Веселин Матовић уткао, какву је имао прилике да доживи и види и код блаженопочившег Митрополита Амфилохија.

,,До доласка у Свету земљу има толико тога што ради на томе да не дођете у Свету земљу или да и ако дођете, дођете што нерасположенији. Међутим, постепено се дух мијења, дисање светиња преображава, надахњује и највећа радост је видјети радост у очима свих при одласку из Свете земље, јер то је знак знамења светиња”, подсјетио је Ратковић, који је у свом излагању изнио занимљиве детаље из рада професора Константина Паченка са Московског историјског института о хришћанству на Блиском Истоку у средњовјековном периоду, који је има увид у архиве Јерусалимске патријаршије, а који јасно показују присуство и утицај српског монаштва у Светој земљи током Средњег вијека.

Аутор књиге, професор Веселин Матовић је заблагодарио Митрополиту Јоаникију чијим се благословом испунио сан да посјети Свету земљу.

Он се осврнуо посебно на везаност нашег народа и истакнутих људи из рода српског за Јерусалим и Свету земљу, посебно наглашавајући примјер Патријарха Арсенија Чарнојевића који је имао запажена открића у Светој земљи.

,,Та везаност нашег човјека за Јерусалим, то је невјероватно колико су људи тамо ишли у тим најтежим временима, почев од Светога Саве, Доментијана, чак имамо и дио путописа Патријарха Арсенија Чарнојевића. Шта је све наш Митрополит Сава Косановић пронашао у манастиру Светог Саве Освећеног, да не говоримо за Синај! Он је пронашао вриједне књиге писане српским језиком и ћирилицом и записе људи – ходочасника тога времена”, закључио је професор Матовић.

На крају овог кратког извјештаја да поновимо ријечи Митрополита Јоаникија да је аутор књиге проф. Веселин Матовић овим својим дјелом наставио низ великих ранијих ходочасника кроз историју нашег народа који су биљежили своја сјећања и правили путописе о Светој земљи од Доментијана, Савиног ученика који је био на Савиним путовањима у Свету земљу, па преко многих који су биљежили своја сјећања о Јерусалиму, Христифора Жефаровића и његовог сапутника Силвестра, Јеротеја Рачанина, па до новијих, Митрополита Саве Косановића, Јована Дучића и осталих.

Борис Мусић
Фото: Жељко Драшковић
Видео: Острог ТВ Студио

Извор: Митрополија црногорско-приморска