Након Молебана Пресветој Богородици, који је служен у Саборном храму Светог Василија Острошког, на хиљаде Никшићана је учествовало у свенародној литији која је, у четвртак 20. фебруара 2020. у знак протеста против неуставног и дискриминаторског Закона о слободи вјероисповјести, прошла кроз град Никшић.

Вјерни народ у молитвеном ходу предводило је свештенство архијерејског намјесништва никшићког, а своје неслагање са спорним законом и приврженост Мајци Цркви, и ове вечери, исказао је масовним учешћем, на миран и достојанствен начин, са иконама и свијећама у рукама, црквеним пјесмама и молитвом.

На Тргу „Слободе“ обратио се протојереј-ставрофор Радојица Божовић, свештеник у пензији, називајући сабране „витешким народом и диком рода словенског, огледалом борбе нечувене“.

„Ваше витештво је снага, херојство гдје ратује добро против зла, Бог против сатане, правда против неправде, љубав против мржње, истина против лажи. Ваше витештво огледа се, не у борби против неких династија, царева, краљева, господара овог свијета или неке владе, него је то молитвена борба да се заштити вјера наша православна и да се помогне наша отаџбина. Прво вјера, па отаџбина, прво оно што је небеско, па онда оно што је земаљско, прво вјечно, па пролазно“, казао је о. Радојица Божовић.

Он је додао да су, увијек, постојале „душепогубне идеје и идеологије“, а њихови оснивачи и настављачи, који су настојали да направе новог човјека, правили су, заправо, човјечуљка.

„Трудили су се и труде да човјеку разводне душу, а тијело и душу ураме тако да се не може развијати ни десно, ни лијево, а поготово не у висине. Спаљивали су нам вертикалу која нас повезује са Извором живота, са самим Господом. За њих постоји само земљина тежа, а не небеска тежа и тежња. Дакле, браћо и сестре, прво тежња за Богом, за вјечном отаџбином, па љубав и тежња према земљској отаџбини“, рекао је свештеник Божовић.

Навео је да учеснике ових светих молебана неки оптужују за издају отаџбине.

„Као да ми не знамо да на свијету не постоји страшнији и срамнији злочин од издаје вјере и отацбине. Од нас нека се не плаше. Ове литије личе на оно коло играно на Бадњи дан, описано у Горском вијенцу, гдје се каже: С унуцима ђедови играју, по три паса врте се у колу, све би рек`о једногодишњаци. Овдје, не само да има по три паса, него и више. Видимо родитеље са дјецом у наручју, благословене невјесте, дјецу, дивну никшићку омладину, средовјечне људе, па ево и ми, старци“.

„Све нам то даје сигурност, поуздање и наду да истрајемо, да одбранимо своју вјеру, своју Цркву и своје светиње. Ми смо на племенитом путу, а онај ко је на таквом путу, како каже Достојевски, ако и малим корацима, стићи ће до циља. Ови кораци, којим ми ходимо, свих ових  дана, улицама града Светог Василија Острошког, јесу у физичком смислу мали, али ће се показати као најблагословенији ход којим смо ходили у животу“, бесједио је прота Радојица Божовић.

Он је поручио да ми бранимо вјеру, Цркву, светиње, па и самог Господа зато што и они бране нас, свих ових година.

„Зато што су их стотинама година, бранили и наши преци, па зар сада да издамо. Не, Боже сачувај, то не желим никоме, него да се обрате сви и живи буду. Гледајући вас у свештеном ходу по 20, 30, 50 хиљада душа, предвођени својим епископима, свештеницима и свештеномонасима, монахињама а нарочито присуство дјеце у великом броју, стиче се утисак као да су сишли сами анђели, арханђели са неба, а тако је у свим градовима Црне Горе. Једна нова, васкрсла Црна Гора. Учествујући у овим светим литијама ми спасавамо једни друге и сами себе и то ће нам Господ урачунати у добро дјело. Зато редовно на молитве и литије, истрајмо: Не дамо светиње“, закључио је свештеник Божовић.