У организацији Епархије будимљанско-никшићке и Православног братства Светог Риста Косијеревског, предавање на тему „Савремени српски светитељи“ у манастиру Косијерево, у суботу 16. децембра 2023. године, одржао је протојереј Предраг Шћепановић, архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски.
О. Предраг је говорио о Светом Владици Николају Велимировићу, Светом Јустину Ћелијском, старцу Тадеју и Патријарху Павлу, четири Божја човјека који су, по његовим ријечима, оплодили живот нашег народа, који су Христов живоносни лик у њему показали, те да је жив српски народ чим даје такве свеце, такве мученике као што су јасеновачки, пребиловачки и све друге светитеље.
Уз њих, нагласио је свештеник Шћепановић, дао је и ове Божје људе за које је Бог чуо, и ови Божји људи су показатељ да су Срби и даље на Божјем путу; они су амбасадори Царства небеског овдје на земљи.
„Без обзира да ли је мученички скончао, да ли је убијен или није, Свети Владика Николај је, по оним ријечима светог Јеванђеља, које кажу: У чему те нађем, у томе ћу ти судити, Бог га је нашао над молитвом пред свету Литургију, због тога је свет. Само свако оно сиромашно дијете не небу, које је он хранио у тим сиротиштима, само да му не небу каже хвала, само због тога је Владика Николај свети човјек. он је боловао од једне неизљечиве болести, носталгије за Србијом и каже: Да ми је да сам кап росе, да се пренесем у Лелић, да се вратим у дјетињство. Ту његову жељу испуниће његов братанић Тиосав, који је био судија, и који ће `40. их година прошлог вијека отићу у безбожништво као припадник СКОЈ-а, Владика Николај ће га убјеђивати да није добар пут без Бога, без обзира колико су племените идеје комунизма, социјалне правде. Тиосав пред крај свог живота, 1988. године сјетио се величине и светости свог стрица, покренуо је, то ми је причао лично блаженопочивши Владика Лаврентије, каже: Мошти Владике Николаја су стигле 3. маја 1991. године, на великомученички Врачар, провешће ноћи у Жичи, тамо гдје су били његови богомољци. Николај је био пјесник, али и пророк, предвиђајући, у бесједи 1940. године, да ће побиједити православље, али не без муке и мучеништва. Владика Николај ће својим доласком међу Србе 1991. године донијети у српска срца, у српске душе најљепше мисли и најљепше молитве на српском језику“, навео је свештеник Шћепановић.
Ученик Светог Владике Николаја Велимировића, Свети Отац Јустин, рођен је у Врању 1894. године, на Благовијести, а и упокојио се на овај празник.
„Он је био благовијесник Бога, али и благовијесник богочовјека Исуса Христа. Боравећи у Лондону, у души младог Јустина Поповића јавила се жеља да он преведе житија Светих и тај подвиг који је извршио да преведе житија Светих на савремени српски језик је подвиг за који је била потребна академија наука или институти, а то је урадио само један човјек. Био је веома учен и његове мисли о богочовјеку Исусу Христу је нешто што вас попут ракете води ка небу. Јустинова теологија је таква, он је радио по три хиљаде метанија сваке ноћи, више је трчао него што је ходао, у Владици Николају ће наћи узор. Један је од оснивача Богословског факултета, рат ће провести у Београду, а после рата ће бити ухапшен. Око 200 војника у манастиру Сукову код Пирота је опколило манастир са машинкама , баш у ове дане око Светог Николе, а на интервенцију Стеве Јаковљевића, писца Српске трилогије бити избрисан са списка оних који су предвиђени били за стријељање. Он ће 1948. године отићи у планински манастир Ћелије, задужбину краља Драгутина, јер ће ту моћи да служи свету Литургију. Ту је провео 31 годину, служећи свету Литургију себи и свом роду“, навео је отац Предраг, подсјетивши да се Свети Јустин упокојио 1979. године, а за својих 85 година живота превео је Житија Светих на савремени српски језик, објавио тумачења, многе посланице и многа своја дјела, која ће од тог његовог духовног капитала српски народ живјети кроз вјекове.
Пројереј Предраг Шћепановић се у свом излагању осврнуо на молитвеност блаженопочившег Патријарха Павла. Испричао је неколико анегдота из живота овог скромног, светог и дивног човјека.
„Његово вријеме је вријеме великих страдања српског народа. Остаће оно његово: Будимо људи. У Пребиловцима, гдје је од 1000 Срба убијено 820 у августу 1941. године, а њихове кости су извађене 1991. године и похрањене у заједничку гробницу коју су усташе минирале 1992. године. 1995. године кости пребиловачких мученика су после рата опет извађене, подигнут је дивни храм, а новинари питају Патријарха Павла, очекујући шта ће да каже. Он каже: Браћо и сестре, гледам ове кости и питам их: Да ли сте радији што сте жртве или да сте џелати? И они ми кажу: Радије што смо жртве, него да смо злочинци. Својим скромним, аскетским животом Патријарх је свако јутро служио у 6 сати свету Литургију и, вјеровали или не, он је преко 35 година носио исте одежде, у њима је и сахрањен. Толико је био штедљив, а његова ријеч била ријеч Јеванђеља, а оно што ће остати велико је то што је он 1993. године зацијелио страшну рану на српском бићу, амерички раскол“, указао је свештеник Шћепановић.
Старац Тадеј је рођен, напоменуо је о. Предраг, 1914. године у Витовници код Петровца на Млави као млад, у 18. години, отишао је у манастир Миљково код Свилајнца, гдје се научио молитви, тиховању, неосуђивању, а касније у манастир Раковица.
„Отац Тадеј је 1941. године био ухапшен од стране њемачког гестапоа и осуђен на смрт, међутим, у затвору му се јавио анђео са свитком и чуће глас анђела који му каже да неће умријети, већ да ће многе утјешити, показујући му мапу јужне Србије, хомољских планина. Једно вријеме је био у Пећкој патријаршији, на Светој Гори, али ће га живот и провиђење довести у манастир Витовницу. До 1975. године биће готово непознат, али ће добити благослов да бесједи и од тада српски народ схвата да има једног таквог великог, дивног, светог човјека. Имао сам прилику да се пет пута сретнем са њим и вјерујте да ми то вриједи више од свих књига које сам прочитао у свом животу. Мислим да је имао непрестану умносрдачану молитву, такву љубав, такву доброту у свом животу нисам срео. Кажу да је говорио да све треба примати као из Божје руке“
„Отац Тадеј је у својим дјелима, у својим мислима и бесједама говорио о томе да мисли имају огромну енергију. Треба се молити за онога са ким имамо проблем, сигуран сам да ће молитва старца Тадеја ће помоћи свима“, поручио је протојереј Предраг Шћепановић.
