Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је, на празник Светог Стефана, деспота Српског, у понедјељак 1. августа 2022. године, Свету Архијерејску Литургију, у манастиру Блишково, код Бијелог Поља.

Саслуживало је свештенство и свештеномонаштво Епархије.

Честитајући славу параклиса, посвећеног Светом Серафиму Саровском, који се молитвено помиње уз Светог деспота Стефана, сина Светог кнеза Лазара Косовског и књегиње Милице, Владика Методије је казао да се сабирамо у храму како би се заједно помолили Богу и чујемо и опоменемо ријечи Христових, јеванђелских, које смо чули на светој Литургији.  

“Господ окупљеном народу, који се око Њега тискао из цијеле Јудеје, крајева тирских и сидонских, Јерусалима, да чују Његову ријеч, да Га се дотакну и нађу исцјељење од својих недуга и болести, говори какви треба да буду да би били блажени, да би задобили Царство небеско. Набрајао им је чувена блаженства, од  Нишчих духом, то јест смирених, за шта је Свети Серафим рекао да је то темељ хришћанског живота. Како каже Серафим Саровски, ако се један смири, и буде сиромашан духом, да не мисли о себи високо, већ да буде скрушен, смирен и молитвен, увиђајући своју немоћ, сагрјешења и слабости, а вјерујући у свемогућство Божје, хиљаде ће се око њега спасити.

Блаженство је основна и главна врлина коју хришћанин треба да задобије, на којој после гради све остале врлине, којима се успиње лествицама небеским до Царства небеског”, бесједио је Преосвећени Епископ, наводећи да је једна од најљепших особина, која извире из смирења, врлина праштања, која је небеска врлина.  

Владика је бесједио да ни један човјек, по својој моћи, не може да опрости другом човјеку ако у себи нема Духа Божјег, духа праштања и духа помирења, ако није стекао смирење, а тиме и привукао благодат Божју.  

“У једној причи Господ говори колико је потребно да праштамо једни другима, па кад каже: Дошао дужник код једног цара, којем је  дуговао 10 хиљада таланата. У то вријеме, у Антици, један таланат је износио 33 килограма сребра, то би, када би се прерачунало у данашњој валути, било више од 20 хиљада евра. Овај је дуговао 10 хиљада таланата, што значи да је дуговао 200 милиона еура, које, вјероватно, никада није могао да врати. Он је молио, да не би пао у ропство и да не би продао породицу у робље, а имање за новац, молио да му цар продужи рок макар до исплате свог дуга. Цар, који представља Цара небесног и Бога, опрашта му, по великој милости својој све, и каже даље, од њега као роба претвара у слободног човјека“.  

„И каже даље Господ у овој причи о праштању, када је овај човјек изашао од цара, сретне неког који му дугује сто динара, а тада је динар био три грама сребра, значи 300 грама сребра, или 200 еура, и он му тражи да му врати дуг, притискајући га.  Овај каже: Вратићу, ево, молим те дај ми још који дан док не сакупим новац, али он није хтио да чека, него га је вргао у тамницу, да му се одузме имање да наплати свој дуг. Дакле, Христос нас учи да ми, овдје, у овом свијету, који функционише по својој логици, по својим обичајима, који су супротни обичајима Царства небескога, менталитету, атмосфери и јеванђелској науци, Он нам говори да почнемо, иако смо у овом свијету, да живимо по Јеванђељу, да испуњавамо јеванђелске заповијести, да праштамо и показујемо милост, да не тражимо од других по закону и правди, него да живимо по милости, јер оном мјером како ми будемо мјерили, каже Христос, тако ће се и нама мјерити. Немилостивима неће бити милости на суду Божјем, а за све своје дугове ћемо добити опроштај, ако будемо и ми милостиви”, поучавао је Владика Методије, напомињући да је ријеч „дуг“ у јеврејском језику синоним за кривицу и гријех.

Зато се, бесједио је Владика, у молитви Оче наш, ријечи: И опрости нам дугове наше, не односе на дугове у материјалном смислу, него на дугове које имамо према Богу.

“И да будемо свјесни онога што смо од Христа Бога Створитеља добили тиме што нас је из небића привео у биће и даровао на све у овом животу. А јасан знак да смо незахвални, да не мислимо и не бладораримо Богу на ономе што нам је дао, прије свега, на овом животу, па онда за све остало што смо добили, од дјетињства до дана данашњег и што ћемо добијати, јесте када нешто тражимо увијек је више, а заборављамо на оно што имамо. И увијек се бринемо и жалостимо зашто нисмо постигли још, не гледајући на оно што нам је Бог дао и заборављајући да на томе захваљујемо. Тиме упадамо у погрешно стање да будемо слијепи према ономе што нам је Бог дао и опростио, што треба да урадимо према ближњем свом. Када стекнемо логику небеску нећемо више бити од овог свијета, када једна критична маса хришћана, који живе хришћанским животом испуни то, они ће да преобразе цјелокупан простор у којем живе и да га облагодате, да се потпуно промијене услови и овај ће свијет да постане једно љепше мјесто за живот. То је порука данашњег празника Светог Серафима, Светог деспота Стефана Високог и Јеванђеља које смо чули”, бесједио је Владика Методије.

Након свете Литургије, преломљен је славски колач и освештано жито.

Заједничарење је настављено уз трпезу братске љубави. Сабрани су честитали славу игуману о. Владиславу (Цветковићу).