На празник Успенија Пресвете Богородице, у понедјељак 28. августа 2017, нарочита духовна радост била је у Плужинама, гдје је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, уз саслужење више свештеника и свештеномонаха, у послеподневним сатима, осветио темеље будућег Саборног храма, посвећеног Светом Патријарху Макарију Соколовићу.
Свечаном чину освећења присуствовао је и учестовавао у молитвеној и духовној радости вјерни народ пивског краја и многи гости празничног сабрања са којима и Мијушко Бајагић, предсједник Општине Плужине, који је и предсједник Црквеног одбора задуженог за изградњу овог Саборног храма.
О значају подизања цркве за једно мјесто говорио је у својој бесједи Владика Јоаникије, а изградња Саборног храма, који ће бити посвећен Светом Патријарху Макарију Соколовићу, знаменитој личности наше историје, представља догађај од значаја не само за град Плужине, већ и за Епархију будимљанско-никшићку и читаву нашу Цркву православну.
„Нека буде срећно и благословено. Овај храм посвећујемо слави Божјој и Светом Оцу нашем Патријарху Макарију Соколовићу, обновитељу Пећке Патријаршије, знаменитој личности наше историје који је коријен свештене лозе Соколовића, оне свештене лозе која се може упоредити са Немањићима и Петровићима, славним династијама које су владале нашим народом. Патријарх пећки Макарије Соколовић је коријен те лозе, а за њим слиједе Антоније, Герасим и Саватије“.
„Саватије је ктитор славног Успенског манастира Пресвете Богородице у Пиви, па ево, баш, данас на славу Пивске светиње, настављамо његово дјело градећи овај Саборни храм и дај Боже да овај храм буде славан на исти начин, као и славни манастир Пива, али да се никада не догоди да се било гдје сели, нити да се народ одавде сели, него да се сабира око овог храма, да ово мјесто напредује и сва Пива, цио дурмиторски крај, цио наш народ“, казао је Његово Преосвештенство.
Он је нагласио да није случајно што се први храм, посвећен Светом Макарију подиже, управо, у пивском крају. Предање о Светим и великим Соколовићима, патријарсима српским, живо је у Подрињу и на Косову и Метохији, гдје су остали знаменити трагови њихових светих дјела, али, додао је Владика Јоаникије, најживље предање о Соколовићима је у Пиви, и говори се да су они правили Пивски манастир како би, у временима ропства под Турцима, склонили престо Пећке Патријаршије у Пиву.
„Нијесмо довољно свјесни колико су заслужни патријарси Соколовићи за очување и обједињење нашег народа, за његово духовно и културно просвећивање, за очување завјета Немањића, завјета слободе и утемељења духовног. Светог Макарија можемо, слободно, упоредити са Светим Савом, јер да није било Светог Макарија дјело Светог Саве, Црква Божја, Пећка Патријаршија тешко би се могла обновити, да није било мудрости овог Божјег човјека, који је искористио повољан тренутак да обнови запустјелу Пећку Патријаршију. На такав начин продужио је дјело Светог Саве и он је сапрестолник Светог Саве, а тиме и апостолски сапрестолник“.
„Нека нам градња овог светог храма послужи као повод да дубље упознамо своје коријене, своју историју, традицију, културу, да очувамо свој духовни и национални идентитет. Нека буде слава Богу Који је дао снаге предсједнику овог Одбора, Одбору и нашем свештенику, који су овако започели овај храм, ово велико дјело Божје, нека им Бог да снаге и свим градитељима, приложницима, добротворима који ће се укључити у градњу овог храма, да што прије зазвони звоно са ове светиње, да што прије заблиста златни крст над овом светињом за заштиту и милост Божју над овим мјестом“, поручио је Епископ Јоаникије.
У чину освештања и полагања камена темељца саслуживали су: протојереј-ставрофор Душан Михаиловић, старјешина Саборне цркве у Сјеници, протојереји: Миливоје Јововић, Велимир Јововић, Василије Брборић и Војко Михаиловић, свештеник Епархије жичке, јеромонах Јефтимије (Шкулетић), игуман Пивског манастира, јеромонах Лазар (Стојковић), игуман манастира Заграђе, јереји: Данило Зиројевић, Остоја Кнежевић и Мирослав Михаиловић, парох плужински. Радост почетка градње Саборног храма увеличало је присуство и чинодејствовање проте Душана и оца Војка, рођене браће свештеника Мирослава Михаиловића, који служе у Епархијама милешевској и жичкој.
По завршеном освећењу уприличен је пригодан културно-умјетнички програм.