Уочи празника Преображења Господњег у манастиру Светог Николе у Подврху код Бијелог Поља служено је вечерње са петохљебницом. Уз настојатеља манастира оца Дамаскина прислуживао је јереј Никола Скопљак. За вјерни народ који се годинама окупља око сабора у Подврху приређена је трпеза љубави.
А у цркви Светих апостола Петра и Павла на сами празник Преобрежења Господњег Литургију је служио протојереј Дарко Пејић.
Он је у бесједи послије причешћа уздизање човјека ка Господу упоредио са зидањем куће.
"Драга браћо и сестре, када човјек ријеши да гради кућу, он гледа да испуни све услове. Најприје да нађе фино мјесто, фин плац, онда, ако није његова земља, да је откупи, да не би кад изгради кућу неко дошао и узео му је. Затим утврђује темеље и сваки дио са пажњом и љубављу подиже, знајући и рачунајући да ће ту да живи и подиже потомство своје, тако браћо и сестре треба и човјек да чини са собом зидајући други дом, дом који се зове тијело и душа човјекова. Јесу родитељи дјеци често досадни и тешки, непрестано их исправљајући и учећи правоме путу, често се дјеца љуте на родитеље своје, међутим када се спасе од страдања и од смрти и тешких болести и када постану људи добри, свети и честити, радује се и родитељ и дијете. О томе, браћо и сестре, је речено оно неколико ријечи прије светога причешћа, због тога сам их рекао желећи да правилно зидамо и назидамо дом свој. Ако тијело и душу своју сазидамо и не изградимо тако да не буде тврдо на темељу вјере Христове примјера Христових и Јеванђеља Христовог, ако напротив, тијело и душа наша буду упрљани гријехом а ми их не чистимо и не подржавамо онда ће данашња таворска свјетлост којом се Христос преобразио и засијао да би показао човјеку и човјечанству себе као Бога, остати далеко од свакога од нас. Никада нећемо доживјети ни осјетити свјетлост преображења Господњег, а што је још горе и страшније од тога браћо и сестре, сами се нећемо промијенити и преобразити."
"Смисао и циљ и намјера и слава данашњег празника јесте да преобрази старога човјека, човјека који је до тренутка Христовог Васкрсења и Преображења био све само најмање Богочовјек. На све је више личио човјек до тога тренутка, најмање на Бога. Накупи се браћо и сестре толико гријеха да више није у стању да разумије друге, да схвати друге, да помогне другоме а тако живећи не може помоћи ни себи. Једини пут, ево вјекови иза нас ставимо на једну страну они који су ишли тим путем Светога Василија, Светога Саву, свете Апостоле и све Свете, милионе светих предака наших“, бесједио је о. Дарко.
