У недјељу дванаесту по Духовима, 23. августа 2015, у цркви светих апостола Петра и Павла Литургију је служио протојереј Дарко Пејић.

У литургијској бесједи о. Дарко је истакао да најтеже питање Исусу Христу није поставио ни премудри апостол Павле ни свети апостол Петар, нити најобразованији тога доба јеврејски књижевници фарисеји, садукеји...

"Најтеже питање Христу поставио је један младић, који стаде пред Господа и рече му 'Господе шта да учиним да задобијем живот вјечни?' И Господ се најприје љутито обрати њему рекавши му: Што ме зовеш добрим или благим? Нико није добар осим једнога Бога. Уствари Христос му тиме говори нико ти одговор на то питање не може дати осим Бога. А онда, ипак блаже и с љубављу наставља и говори му: Заповијести знаш, не убиј, не чини прељубу, не лажи, не свједочи лажно на ближњега свога и љуби ближњега свога као самога себе. А овај младић одговори и рече: Господе све ово држах од младости своје, ово је знак, браћо и сестре, да је овај младић био побожан младић јер је знао закон и заповијести и држао их."

"Међутим, Господ настави и каже му, само ти једно недостаје. Иди, раздај све што имаш, а Господ као свезнајући Бог препознао је срце његово и душу његову јер је била везана за земаљска богатства. Да су му та богатства била важнија од Бога. И зато му Господ каже остави још то што си ставио између себе и мене, то што те одваја да Бога не видиш свим срцем и свим умом. Иди раздај све што имаш, богатство своје, па хајде са мном. А каже, младић се растужи и отиде. Није био спреман, браћо и сестре да се одрекне земаљских добара. А Господ се онда окреће апостолима и ученицима и цијеломе народу и каже, тешко је богатоме ући у царство небеско. Лакше је камили проћи кроз иглене уши. То јесте и Господ скреће пажњу и није рекао немогуће али тешко, да човјек богат често постане роб богатства свога."

"Даље, у овом Јеванђељу Христос говори апостолима и каже: Ко љуби оца или мајку, брата или сестру, већма него мене није мене достојан. И ми сви, браћо и сестре, или већина нас каже па чекај, то је нормално и природно, да човјек љуби своју породицу, оне ближње своје. Међутим, Господ не брани нама да волимо, али не смијемо да обожавамо и да стављамо породицу и никога испред Господа Бога свога. Када неки обичан човјек наиђе путем и нађе злато, а никада се до тада није срео са златом, он ће га бацити или ће узети па питати некога шта је ово, па ће доћи до златара, а златар да би зарадио и да би искористио онога човјека, сакриће му и неће му рећи праву вриједност ствари коју је нашао, да би имао личну корист и за себе. И ми браћо и сестре, посматрајући из нашега угла ово питање и ову Христову ријеч доживљавамо као нешто непознато и страно и спремни смо и да је одбацимо. Међутим, када упознамо ријеч Јеванђеље, када она сиђе у срце човјеку, када испуни ум човјеку и кад спознамо праву вриједност и када видимо свете апостоле и даље у овом Јеванђељу Петар пита Господе шта ће с нама бити, ми смо све оставили? И пријатеље и браћу и све и пошли за тобом. И Господ им каже: "Заиста вам кажем, сједећете и судити на 12 племена Израиља“. Онај ко се овдје одрекне оца или мајке, брата или сестре или било чега земаљског у име Христово, у име Божије, Бог ће му сто пута више вратити у Царству небеском. И ми зато браћо и сестре, што не спознајемо вјечност па смо привезани за овоземаљско које често стављамо испред Божанског и вјечног“, бесједио је о. Дарко.