У манастиру Свете Тројице – Мајсторовини, на празник Успења Пресвете Богородице прву Литургију одслужио је новопостављени настојатељ манастира јеромонах Евстатије (Драгојевић), досадашњи сабрат манастира Ђурђеви Ступови.

Он је благословом Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија постављен на то мјесто, након упокојења дотадашњег игумана схиархимандрита Јоаникија Зиндовића.
Послије заамвоне молитве обављен је помен код гроба новопрестављеног игумана, а онда се пригодном бесједом обратио протојереј Дарко Пејић. Послије његове бесједе за вјернике је уприличена трпеза љубави.

„Окупили смо се данас у овој древној светињи која се обнавља, најприје да прославимо дивни и велики и највећи празник Пресвете Богомајке, помен на њено уснуће и успеније.
Према Светим Оцима Пресвета Богородица је поживјела на земљи око 60 година. Послије распећа смрти и Васкрсења Сина њеног Господа нашег Исуса Христа она је остала да живи код Светог Јована Богослова на Сиону. Непрестано у све дане живота свога обилазила је мјеста гдје је њен син учио, проповиједао и васкрсао. Највише времена је провела у Гестиманском врту и на Маслинској Гори, тамо гдје се Он молио са сузама: Оче ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова али не како ја хоћу, него нека буде воља твоја, тамо гдје се и вазнио испред своје мајке и светих апостола и показао своју славу као син Јединородни. Затим је на молбу праведних хришћана четвродневног Лазара стигла и до Кипра, гдје их је сустигло невријеме. Зауставили су се уз једно острво, а то је била Света Гора Атонска. Међутим, у томе тренутку када је Света Богородица пристала на острво, демони и које је било једно од највећих паганских светилишта, гдје су се поклањали лажним силама и демонима и они су силом и молитвом Пресвете Богородице прославили Бога говорећи: ево долази она која је родила Богомладенца и сви кипови подигнути у част паганских божанстава поломили су се. Пресвета Богородица је тада рекла ово острво ће бити мој принос сину моме, мјесто славе Божије и гдје ће се са мало труда имати свега што потребују људи и тако је од тада и до данас. Колико је то важно свједоче нам Свети Оци који кажу да је боље и сунце да зађе него да престану молитве монаха којима се спирају гријеци и загријавају душе људске.
Безброј је храмова посвећених Пресветој Богомајци. Колико је дивна била и светога живота говори и Свети Дионисије, који је по благослову свога учитеља Светог Апостола Павла дошао у Јерусалим да види Богомајку и да јој се поклони. Он је описујући сусрет са Пречистом Богомајком рекао да такво умиљење и радост у души никада у животу није осјетио и да га није његов учитељ научио да је био спреман да је славим као самога Бога. Имали су свети апостоли када би сјели за трпезу да оставе једно парче јела заблагодарили би Господу и сви узели по мало. Када су послије три дана отворили гроб Пресвете Богородице, и нису знали шта се десило са тијелом, и када су разломили онај колач који су посвећивали Господу Исуса Христа подигли га и рекли Господе Исусе Христе помози нам, тада им се јавила Пресвета Богомајка, и они су рекли Пресвета Богомајко помози нам. То је био доказ да Господ није хтио да остави њено тијело на земљи. Пресвета Богомајка је заштитиница свих који се моле њој. Безбројни су храмови посвећени њој, безброј чудотворних икона. Код нас имамо пресвету Тројеручицу која је на Светој Гори, Богородицу Чајничку, Богородицу Пећку и друге. Нека би Господ њеним молитвама и све нас благосиљао и чувао и помагао нам и водио путем правим.
Други разлог нашега окупљања је данас ова светиња древна је добила новог игумана у лику оца Евстатија, да му пожелимо добродошлицу, да му обећамо да ћемо свим срцем помоћи му и наћи му се за све што буде потребно а он да се моли за све нас. И још нешто, морам да вас замолим, неки су од вас упознати, неки можда нису. Држава нажалост спрема један наопаки закон о вјерским заједницама, урађен је нацрт тога закона. 7. септембра ће бити овдје јавна расправа. Дужност сваког Хришћанина коме је стало до своје вјере, је да тај дан дођемо сви, код хотела Франца, да дођемо да искажемо своје противљење овом закону. То је закон гори од онога закона који је усвојен у најгоре комунистичко доба. Закон у коме се жели да држава одређује и да нам бира владике, да нам држава одређује и распоређује имовину. Да храмови буду у власништву владе и да их она издаје народу и свештенству. То је нешто што није било никада на просторима ове државе и овога народа, надамо се да ће и тај закон пасти и да се то неће десити, због спасења нашега и добра нашега и нашега потомства, да не будемо запамћени као они који су рушили капелу на Ловћену. Нису криви само они који га предлажу него народ који је то одобрио.

Отац Евстатије се захвалио оцу Дарку на срдачним ријечима добродошлице као и вјерном народу који га је дочекао.
„Хвала свима вама који сте дошли да ме дочекате и да ми пожелите добродошлицу у ову древну велику Немањићку светињу. Како смо се сабрали данас надам се да ћемо се тако сабирати и убудуће, да како је било кроз вјекове да и сада тако буде ово мјесто гдје ће се прослављати Бог и да угађамо њему а могуће је једино уколико се будемо окупљали и долазили на света богослужења. Овдје ћу моћи да опстанем и да испуним своју мисију само уз вашу помоћ, у коју се уздам, а прије свега се уздам у Божију благодат и милост и помоћ Пресвете Богородице, а исто тако нећу сакрити, да се понајвише надам у небеску заштиту бившег игумана овог манастира схиархимандрита Јоаникиија, који је овај манастир и обновио а који је као што сви знамо био светога живота, а знамо да он сада он има слободу пред Господом да нас пред Њим заступа. Како је он почео у овом манастиру тако желим и ја да наставим“, бесједио је о. Евстатије.
Јуче је у манастиру служен молебан за успјешан почетак школске године. Литургије у храму биће служене сваког дана са почетком од 9 часова.