У цркви Светих Апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу, у недјељу 30. августа 2015, литургију је служио протојереј Дарко Пејић. Истог дана послије вечерње службе за успјешан почетак школске године служен је молебан за ђаке.

Тумачећи Јеванђеље о злим виноградарима, прота Дарко је казао да нам кроз њега Господ наш открива ко је домаћин земаљскога и свега створеног овдје на земљи.

Исприча Господ причу светим Апостолима и народу, и каже: „Бијаше човјек домаћин који посади виноград, и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, и отиде“.

Дужност је била и јесте и биће нас људи да оно што нам је дато и повјерено са љубављу обрађујемо, чувамо и старамо се о њему, да би имали у вријеме када дође Господ да затражи плодове, јер је Његов виноград и убрани плодови. Да имамо шта изнијети да не будемо као неразумне слуге из овог Јеванђеља, које су, када су дошле прве слуге да траже плодове од винограда, они их ухватише и избише, једне избише једне камењем засуше а једне убише.

И прође вријеме неко чекајући Господ на њих да се покају посла им друге слуге. Слуге Господње су Пророци, Анђели, Апостоли, Светитељи, Мученици, сви они који су дошли на земљу и живјели на земљи свједочећи и опомињући људе да пазе како живе и шта раде са животом и свиме што им је повјерено од Господа. А слуге смо сви ми који не прихватамо ријеч Јеванђеља, и који се овдје на земљи не односимо онако како би требало, а то је да нам је све то дато од Бога. Каже и други пут када дође још више слугу они и њих каменоваше и убише, и на крају Господ посла им Сина својега, рачунајући да ће се постидјети. У ствари из два разлога је Син дошао на земљу. Први је био да људима до краја објасни ко је домаћин на земљи, ко је тај који је дао и сунце и мјесец, и воду и храну, и дисање, нас створио и дао нам живот. Онај који нам даје дјецу и потомство, а једва заузврат тражи да када дође затекне нас као добре синове и слуге који са љубављу оно дато и повјерено чувају и брину се о њему.

Међутим, шта урадише слуге у винограду, видјевши сина рекоше:„ово је наследник; ходите да га убијемо, и да нама остане наследство његово. И ухватише га, па изведоше напоље из винограда и убише.“

То симболише, браћо и сестре, и извођење Христа ван Јерусалима јер је Он распет ван града, јер не могаху да гледају своје дјело сваког дана.
И Христос на крају пита Јевреје и народ окупљени, шта мислите шта ће урадити Господар од винограда а они кажу: Злочинце ће злом смрћу казнити, и протјерати а виноград дати другим виноградарима који ће давати род у вријеме своје.
И то се до словно испунило и на јеврејском народу, јер пошто су ухватили Сина Божијег и распели, Господ је допустио да и они буду како су сами себе проклели и рекли: „Распни га распни, крв његова на нас и на нашу дјецу“.

Да буду расијани, храм њихов град и земља у преорани, да не остане ни трага од града тога. То се десило њима а ево браћо и сестре ми смо свједоци шта се дешава и шта се дешавало и нашем народу кад год смо заборављали и остављали Господа, и шта би се дешавало када би послао своје свете Угоднике да нас опомену, кад год би се ми незахвално понијели шта нам се дешавало. Тако је наш народ више од пола вијека био оставио Бога и био је на граници да нестанемо као народ Божији“,бесједио је о. Дарко.

Он је истакао да одступништва и да се и данас народ налази на размеђи, јер је држава предложила нацрт закона о вјерским заједницама којим желе да одузму и оно мало што је остало цркви.

„Да буду као они зли виноградари, желе да нам одређују ко ће нам бити владика, коме ће цркве припадати, да они издају храмове које су свети преци зидали у славу Божију, а успут нико од њих и не улази у храм Божији. Не пију са тога извора, а хоће да је уређују. Исти ти хоће ову земљу и НАТО, организацију која је пролила највише крви на планети земљи и нема мјеста на планети гдје нису донијели угарак и огањ. Тамо нас хоће и тамо нас гурају“, бесједио је о. Дарко.
Он је додао да ни први закон о реституцији није спроведен нити јој је враћено оно што јој је одузето у прошлом рату. „А они хоће цркву која се једва мало опоравила и усправила поново да оборе на кољена и да одузму и оно мало што је остало. Све то говори и о њима и о њиховим намјерама и дјелима, међутим оно што ће говорити о нама је како ћемо се ми однијети према томе. 7. септембра у хотелу Франца је јавна расправа о нацрту тога закона. Најбољи начин отпора јесте да сви дођемо у што већем броју и да кажемо само једно, да тај закон не прихватамо и да га треба у потпуности одбацити. Нико Цркву није питао нити су кога ангажовали да питају шта Црква мисли о ономе што се тиче ње. Ето колико су добри и колико желе добра народу. Нека Бог буде и њима судија као што ће бити и њима. Немојмо да чекамо да други умјесто нас нешто ураде. Онај коме други нешто донесе, други ће и донијети, треба сам зарадити и стећи“, казао је о. Дарко.