У организацији Сабора српских породица Црне Горе, у суботу 20. фебруара 2016, у Никшићу је одржана промоција књиге "Крв Пиве“ – треће измијењено и допуњено издање, аутора Мила Цицмила.
Књига "Крв Пиве“, коју је аутор посветио Пивљанима, пострадалим у вријеме Другог свјетског рата и, посебно, Миољки Ћаласан, рођеној Јововић, мученици-рањенику, преживјелој Божјом вољом да свједочи страхоту стријељаних у збјегу 13. јуна 1943. у Црном врху Вучево, доживјела је, ових дана,треће измијењено и допуњено издање.
Према ријечима Саше Зејака, рецензента сва три издања, пред читаоцима је "треће лице књиге о страдању Пивског племена“. За оне који су вјерни то је триптих мученика, а за оне који нијесу треће подсјећање на савјест, на покајање, на покушај заслуге опроста.
"Допуњена још једном причом, која незаустављиво прича за себе, има још једну свеопшту гаранцију опстанка – оно што Света Тројица тог љета убаци у Минеј, то небо запамти а сунце записа, првим неподијељеним зраком јутра Педесетнице, да нема те силе која је може вратити уназад или измијенити било како, садржину Књиге Живота. Из те Књиге, једном заувијек, отпојана је истина празника, свеистина кратког стиха – прокимена Тројичина дана: "По свој земљи иде казивање њихово, и ријечи њихове на крај васељене.“
"Овом књигом причају они, а ми слушамо. Њоме они сваким Тројичним јутрењем јутрују у нашим душама, заступајући свете и несвете пред престолом Творца. Ту се савршава васељенска тајна – када оно што је наизглед уобичајена храна, постаје истинско тијело и крв Светога.Тог јутра 1943. године, котао је постао путир, из кога се причестила сва Пивска планина, и сав њен род, за заједницу вјекова“, казао је Зејак.
Књигу "Крв Пиве“проф. др Јелица Стојановић види као изузетно важно и потресно историјско свједочење о страдању Пиве у Другом свјетском рату и значајан прилог ширем свједочењу.
"Заснована је на исцрпним подацима, дата су имена свих невино побијених, 1290 страдалих, именом и презименом, "да се отму од заборава сви страдалници“, да се могу спомињати и помињати. У књизи су, даље, дата имена свих Пивљана и оних који су страдали у Пиви, како се данас каже, са једне и са друге стране (тј. и четника и партизана). Представљена су мјеста и села, потом начин на који је злочин вршен. Бог је хтио да чудом преживи свједок, да сачува и пренесе причу, а да није човјек, камен би, чини се, једном проговорио“, казала је Стојановић.
Цитирајући ријечи аутора да „и данас има покушаја да се прикривањем аболирају усташко-муслимански злочинци, који су заједно са Нијемцима учествовали у масакру пивског живља“, др Јелица Стојановић је истакла да је овом књигом започета прича и отворена истина, која се више не може зауставити и затворити.
"Ћутано и боловано, шапутано и препричавано, проговорило је у овој књизи и кроз ову књигу. Књига, са једне стране, пружа историјске податке, фактографију, документа, даје прецизне, јасне и исцрпне податке, док су, на другој страни, пренесена потресна непосредна свједочења судионика догађаја, свједочење исцијеђено ријечима из патње и страдања. Трагом ове књиге, настале су потом многе нове приче и казивања, једном започета прича, отворена истина, не може се зауставити и затворити. Надамо се да ће истином, на многим пољима, на којима је затворена и затрпана, проговарати и проговорити једном цијела Црна Гора“, поручила је Стојановић.
Протојереј Миодраг Тодоровић је оцијенио да је свако убиство братоубиство, јер је слика оног првог братоубиства Каина над Авељом. И у овим страдањима у Пивичовјек није видиоу себи лик Божји, па га онда није могао видјети ни у другима, а нарочито су кивни били они, сматра свештеник Тодоровић, који су удаљили од идентитета.
"Забиљеживши имена невино пострадалих, наш брат Миле Цицмил направио је један свештенички подвиг, јер Црква као станиште Светог Духа памти и не заборавља. Црква памти све и ова имена кад су забиљежена кад се помињу у оном заједничком храму у Долима, који је спомен на све душе невино страдалих у Пиви, па и шире, тај спомен, та црква сабира и оне који су били револуционари, и оне који су били контрареволуционари, оне који су се борили за краља и отаџбину и оне који су хтјели да направе боље и праведније друштво, вјерујући, заиста, у то. Али, чим се измакне онај Извор из Кога извире и истиче све, онда свака идеја, ма колико била велика и добронамјерна, она нема на чему да се одржи и на крају се изроди у,мање или више,поразнијем идолопоклонству“, мишљења је о. Миодраг.
У представљању књиге учествовао је и професор Веселин Матовић. Он јеи раније имао сазнања о злочинима и страдању у Пиви 1943. године, али је, тек, сусревши се првим издањем ове књиге, схватио размјере тог нечувеног злочина за који сматра да је,уз страдања на Козари, Велици, просторима Далмације, Динаре, један од највећих у Другом свјетском рату на цијелом Балкану. Инспирисан књигом он је, заједно са проф. Милом Цицмилом, покушао да уради и својеврсну филмску причу у којој је учествовало неколико млађих Пивљана и оних који су то запамтили, па чак и преживјели.
"Обишли смо многа од тих стратишта и мој доживљај свега што сам видио и чуо био је толико снажан да сам схватио да, чак ни уз помоћ камере, ни уз помоћ било какве нарације, то није могуће довољно испричати и пренијети другима. У таквом напону емоција написао сам један циклус пјесама и чини ми се да су злочини у Пиви одавно постали инспирација за пјеснике“, рекао је Матовић.
Рад на књизи „Крв Пиве“благословио је Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије. Још од оног првог издања аутор је, према сопственом казивању, био сигуран да то што је објавио представља само дио онога што треба изнијети на свјетлост дана.
"Сигуран сам да људски ум, људска душа не може направити оквире гдје све ово може да стане. Не може да стане из простог разлога што је то тешко побројати“, рекао је, између осталог, Миле Цицмил, најављујући и четврто издање о пивским стратиштима и страдалницима.
