Текст Велимира Мига Кастратовића,  предсједника Црквене општине Беране, о свом духовнику, брату и пријатељу оцу Драгану Ристићу.

протојереј-ставрофор Драган Ј. Ристић (1969. - 2024.)

Прото, фалиш нам. Већ четрдесет дана од како нијеси са нама, размишљам како и на који начин да се опростим од тебе, како да напишем пар ријечи о нашем искреном пријатељству, о нашем братском односу.

Утјеха и снага свима нама са којима си био близак јесу знање и вјера да је све ово пролазно и да ћемо се опет срести. За двије деценије колико смо се знали, промијенили смо више фаза познанства и пријатељства. Од упознавања приликом освећења Храма на Полици, када смо остварили прве конктакте, до тога да смо константно размјењивали позиве, поруке, да смо готово свакодневно били заједно, да смо дијелили све битне породичне тренутке. У сваком тренутку у теби сам имао саговорника, човјека који је на многа моја питања имао одговоре. Био си човјек који ми је отворио духовне очи, који ме је на прави начин увео у нашу Свету вјеру. Оно што ме је посебно купило код тебе јесте твоја непосредност, твоја мудрина, која је, у многим тренуцима спутавала људску брзину, јер како си и сам говорио: Паметније је јутро од вечери, стрпљен спашен. Данас, када се овако у пар реченица опраштам од тебе, мораћу поменути твоју душу и њено пространство. Заиста сви ми који смо боравили са тобом твоју душу смо врло добро упознали, знали смо да у њој има мјеста за све нас.

Драги Оче и брате Драгане, хвала ти за све дивне тренутке које смо провели заједно. Хвала ти за све одговоре на безброј питања која сам ти поставио. Хвала ти за братску љубав којом си нас обасипао. Опрости за све тренутке када сам ти био напоран. Опрости ако се на неки други начин огријеших од тебе. До следеће Небеске Литургије, на којој ћемо се срести ако Бог да!

Вјечан ти спомен и Царство небеско!