Празник Светог оца нашег Василија Острошког Чудотворца, који је храмовна слава, а од прошле године и слава града Никшића, молитвено и свечано је прослављен у Томину недјељу и дан празника, 12. маја 2024. године.
Литургију је служио јереј Тадија Никчевић, клирик Епархије зворничко-тузланске уз саслужење више свештеника архијерејског намјесништва никшићког.
Након причешћа вјерног народа, пригодном бесједом обратио се началствујући, свештеник Тадија Никчевић, честитајући данашњи велики празник и поучавајући о Светом апостолу Томи и његовом „благословеном невјеровању“.
„Драга цркво никшићка, Цркво Христова, дивна заједнице, окупљена око Светог Василија, представници власти општинске, нека вам је срећна слава, нека вам је срећан празник Светог Василија Острошког Чудотворца, нашег Оца и покровитеља и заштитника нашег града и наших породица. Нека вам је наздравље и ова недјеља света, по Васкрсењу Христовом, прва, у којој се сјећамо једног блаженог, благословеног невјеровања Томиног. О томе смо данас слушали у светом Јеванђељу, данас смо у химнама пјевали о томе, али није Тома био једини који је сумњао. Након што је Христос кренуо на добровољно страдање на крст и на Голготу да би, након три дана, васкрсао сви апостоли су имали мањак вјере и сви су посумњали. Неки по слабости, неки су се уплашили, углавном сви су се разбјежали, не само Тома“, казао је о. Тадија.
Црквена химнографија и Свети Оци када говоре о Томином невјеровању називају га, додао је он, добрим или благословеним невјеровањем.
„Апостол Тома није био само рационалиста, већ је он желио да читав учествује у познању Бога, да учествује цјеловит да позна Бога једнако и тијелом и умом и срцем својим. Потребно је увијек познати Бога цјеловито, само је веома битан поредак. Када пожелимо само умом да познамо Бога, а ту не постоји претпоставка вјере онда је најизвјесније да Бога нећемо ни познати и да се са Њим нећемо сусрести. Али оно што нам говори да Тома није био само рационалан је Јеванђеље које нам каже да је Тома на Христов позив оставио све и пошао за Христом. То нам говори и чињеница да је Христос нашао Тому у заједници са осталим апостолима. Није га нашао ван ње, и баш та заједница апостола, Његова Црква је била она која је могла да понесе и да пренесе ту Томину сумњу, његово колебање и да он изађе из тога цјеловит“, бесједио је свештеник Никчевић.
Навео је да је то била његова потеба за личним искуством, за свецијелим искуством Бога Којег имамо у заједници.
„Данас на дан Светог Василија не могу да се не сјетим мисли коју је изговорио један часни старац из никшићке Цркве, а почео је, наизглед, једноставном и недовршеном реченицом: Свети Василије нас је овдје окупио да се окупљамо. Сада ми је јасно да Свети Василије ништа друго не тражи од нас осим да се вратимо у заједницу око њега и око Бога, да се окупимо око имена Божјег, око његовог кивота и једни са другима и оно што је најбитније да се окупимо око себе самих, да се окупимо, будући да смо умом својим, који блуди по свијету, гријехом својим разбијени, расијани, да се саберемо у један центар и да дођемо у ону заједницу из које смо потекли а онда ћемо у тој заједници, која нам је блиска и која је наша, чија је глава Христос, а у којој је са свима нама и Свети Отац наш Василије, та заједница ће показати колико смо својим странствовањем застранили и одвојили од себе самих и од онога од чега смо потекли“.
„Да нам Господ Бог да да нас та заједница опомене и покаже све наше слабости, да се исмије сваком нашем властољубљу, да се исмије свакој нашој страсти, али и да их зацијели, да нам та заједница да снаге да пренесемо све оно што нас одваја од Бога, да пренесемо крст који носимо, да са нама умножи наше радости и да растерети наше туге. Зато је за све нас који смо рођени у овом храму и за све нас који замишљамо небески Јерусалим баш са оваквим храмом, који има баш овакав звоник и баш овакву куполу, који никада није живописан бојом, али је увијек живописан живим и истинитим људима, зато је за нас овај дан битан јер онда знамо тачно ко смо и колико смо се удаљили од себе, али и знамо гдје то треба да се вратимо“, бесједио је јереј Тадија Никчевић, поручивши да је дивно бити дио ове заједнице, дио дарова који се изобилно изливају на вјерни народ у овај дан, на овом светом престолу.
„Са овог престола ти се дарови преливају по читавом граду, преко Трга „Шака Петровића“ и на улицама града, та благодат среће све оне који славе име Божје и који траже милост од Бога преко Оца нашег Светог Василија Острошког. Нека вам је срећан празник, а Господу нашем дивном у Светом Василију своме нека је слава и хвала у све вјекове“, закључио је свештеник Тадија Никчевић.
Свештенство је, потом, заједно са предсједницима Општине и Скупштине Општине Никшић Марком Ковачевићем и Немањом Вуковићем, преломило славски колач. Гости празничног сабрања били су: амбасадор Србије у Црној Гори Небојша Родић и шеф Кабинета предсједника Скупштине Црне Горе Велимир Ђоковић.
Фото: Кристина Љешковић
