У оквиру манифестације Дани светог Василија Тврдошког и Острошког, вечерас је у Музеју Херцеговине Требиње одржана промоција издања издавачких кућа „Свевиђе” и „Видослов”.
Издавачке куће „Свевиђе” и „Видослов” представиле су читаоцима последња књижевна издања братских епархија, Епархије Будимљанско – Никшићке и Захумско – Херцеговачке и Приморске.
О књизи „Писма 1947-1955 Шмеман-Флоровски” у издању „Свевиђа” говорио је протојереј-ставрофор Слободан Јокић, главни уредник издавача и професор др Раде Кисић, професор Богословског факултета Универзитета у Београду.
Раде Кисић, професор Богословског факултета Универзитета у Београду рекао је да књига „Писма 1947-1955 Шмеман-Флоровски” поред сабраних, сачуваних и доступних писама ова два великана православног богословља, налази се обимна и организована материјална и духовна подршка за пуно и дубоко разумијевање контекста и безбједног улаза у преписку да их још их више разумијемо и заволимо, а кроз њих коначно сагледамо знане нам и незнане путеве вјере.
„Сачувана писма освјетљавају како вријеме у коме су писана, тако и оне који су их писали у конкретним историјским, друштвеним и приватним околностима, али и све оне с којима су долазили у додир, њихове сараднике и савременике, пријатеље и сапутнике“, казао је он.
Штампано у издању „Видослова”, дјело „Прича о хришћанству – историја 2000 година хришћанске вјере” аутора Дејвида Бентли Харта, православног теолога, реномираног писца и универзитетског професора, представио је протојереј ставрофор Дражен Тупањанин, аутор превода и члан уређивачког одбора издавача.
Протојереј ставрофор Дражен Тупањанин истакао је да „Прича о хришћанству – историја 2000 година хришћанске вјере” поред временског распона којим се бави и који је чини јединственом, Хартова књига се издваја и по томе што на подједнак начин третира различите хришћанске заједнице, биле оне мале или велике, правовјерне или јеретичке, не изостављајући ни оне крајеве свијета, попут Далеког Истока, који у дјелима сличног садржаја обично нису заступљени.
„Књига ове врсте у стању је да нам пробуди машту, наведе нас да се запитамо о валидности устаљених тумачења догађаја и процеса из прошлости хришћанске вјере, и упути на размишљања о њеној будућности у времену које је пред нама“, нагласио је Тупањанин.
Извор: Епархија захумско-херцеговачка
