У Ђапановом Гробу код Бијелог Поља сахрањен пјесник Ранко Радовић
У уторак 1. августа 2023. године, на Ђапановом Гробу у Бањем Селу код Бијелог Поља сахрањен је уважени пјесник Ранко Радовић.
Опијело новопрестављеном слузи Божјем Ранку Радовићу, који се упокојио 30. јула 2023. године, у 72. години живота, служили су Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Јоаникије и Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке.
Члановима ожалошћене породице Радовић, родбини и пријатељима, ријечју утјехе обратио се Митрополит Јоаникије, наводећи да са духовним пјесмама испраћају драгог у Христу брата Ранка, који је, како је казао, био дио свих, не само његове породице и братства Радовића, него је свим људима био близак.
„Човјек ведрог лика, ту ведрину је сачувао цијелог живота и са њом излази данас пред лице Божје. Та ведрина јесте његов пјеснички таленат, који је неспорно имао и који је умножио Богу на славу, јесте његова доброта, његова честитост, а понајвише његова хришћанска, света православна вјера коју је имао у свом срцу и коју је као огањ божански распаљивао у својој души, те је засвијетлила кроз његову поезију. Најчешће, како то бива, али је ту Ранко изузетак међу другим изузецима, када човјек, нарочито млад као што је он био, оде у далеки свијет, а он је отишао преко океана; врло често почиње полако заборављати свој завичај, а његову породицу и дјецу, а посебно унучад, заборав завичаја врло лако прекрије. Код Ранка се догодило нешто сасвим супротно“, рекао је Митрополит Јоаникије, додавши да како је отишао и како се добро укоријенио у моћном и богатом западном свијету, ипак се с њим није поистовјетио.
„Као да је са још већом одговорношћу, као Србин и као пјесник, осјетио да треба да умножи своју љубав према завичају, према свом српском роду али и према свом српском језику и српској поезији. Он је као и остали пјесници, ствараоци, пјевао из свог талента, али је исто тако пјевао и из своје вјере и зато је његова поезија као небески дашак свима блиска. Дао је велики допринос српској поезији својим дјелом, али зачудо његова поезија, управо зато што носи тај свеобухватни божански дах који је он развијао, она је постала блиска и разумљива и другим народима, и зато је превођена на толико страних језика“, навео је Високопреосвећени Митрополит.
Оцијенио је да је пјесник Ранко Радовић по свему био једноставан човјек, свима близак, али и тајанствен и јединствен у нашем времену.
„Био је човјек слободе, слободне мисли, слободне ријечи, и у том погледу је био прави Србин, а нарочито онда када је западна моћна сила извршила агресију на СР Југославију. Он је управо из тог западног свијета проговорио и његов глас се чуо као гром, не само на западу, него и овдје код нас да нас охрабри, да неко ко припада, макар по мјесту том западном свијету, јер је Ранко тада живио у Канади, у Торонту, имао храбрости да окупи српски народ и да га предводи, и да се чује глас Срба у Канади и у Америци. Он је, у том погледу, сигурно један од најзаслужнијих Срба из наше дијаспоре. То је њему као човјеку слободе и као пјеснику, а посебно као Радовићу, и припадало“.
„Драга, ожалошћена породицо Радовић, јесте велики губитак и велика жалост за све вас, и за све нас који смо се данас овдје окупили, одлазак Ранка Радовића. Али, можемо рећи да је Ранко отишао срећан и да би свако могао да пожели такав крај. Оставио је, хвала Богу, пуну кућу, сву своју дјецу, супругу, унучад живу и здраву и на правом Божјем путу. Он је своју службу свом роду и својој Цркви обавио часно и поштено, и излази пред лице Божје свијетлог лика кога ће Господ препознати, у то смо потпуно увјерени, као свог вјерног слугу и примиће га са својим ријечима: Слуго добри и вјерни, у малом си ми био вјеран, а то мало, то је овај живот и овај свијет, над многим ћу те поставити“, рекао је Митрополит Јоаникије, указавши да је из генерације Ранка Радовића мало ко кренуо тако искрено и до краја Божјим путем као што је он.
„Са толиким жаром и толиком љубављу према својој Цркви, према свом роду и према својој отаџбини, што је потврдио од почетка до краја својим животом и добрим дјелима“.
„Честита ожалошћена породицо, ако сте ожалошћени, али сте сигурно и поносни. Имате због чега да будете поносни, а стара античка мудрост да се може рећи за било ког човјек на овом свијету да је срећан тек када оде из овог живота, онда се то може рећи за Ранка Радовића, који је био глава своје породице, а данас, одлазећи у наручје Божје, оставља велики залог и велико наследство. Треба да му будете благодарни и да будете срећни што сте имали таквог Ранка и што сте имали таквог мужа, родитеља, ђеда, брата и све што иде по реду. Нека га Господ награди за његову љубав, за његову доброту, честитост, нека га препозна по дару који му је дао кад га је послао у овај свијет, а који је он умножио кроз поезију, и нека га настани у свом вјечном и непролазном Царству“, закључио је Митрополит црногорско-приморски Г. Јоаникије.
Бесједама су се од Ранка Радовића опростили Новица Ђурић, предсједник Удружења књижевника Црне Горе, Миладин Јоксимовић, Анастасије Радовић и Батрић Бабовић.
Ранко Радовић је више од двије деценије живио и стварао у Торонту. Новинарску и књижевну каријеру започео је у Црној Гори, док је у Канади наставио да пише поезију. Аутор је више од 15 књига поезије, међу којима су сонетни вијенци: Сретиље, Христаниште, Њежје, Страхор, Вучица и друге.
За своје стваралаштво је добио више признања и награда, међу којима су и: међународна награда "Златни витез", руско национално признање "Империјална култура" које носи име Едуарда Володина, Јесењинова златна јесен, златна медаља Михаил Љермонтов и друге.
Фото: Никола Јоксимовић
