Ова света икона данас стоји у Саборној цркви Пантократорског манастира уз северно-источни стуб који држи куполу, иако се првобитно налазила у олтару.
Један благочестиви, веома стари игуман истоименог манастира се разболео. Сазнавши унапред време свог скончања, захваљујући откривењу и желећи пре одласка у живот вечни, да се удостоји причешћа Пречистим и животворним Христовим тајнама, замолио је чредног јеромонаха да пожури са обављањем Литургије. Али јеромонах није обратио потребну пажњу на молбу свога игумана и није се журио. Онда је јеромонах чуо од иконе Мајке Божије, која се налазила у олтару, претећи глас који му је наредио да изврши жељу и вољу свога игумана. Везано за тај догађај је и дат тако симболичан назив икони Мајке Божије – Геронтиса (тј. Старица); пошто је показала тако чудесно старање према умирућим старцима.
И данас, икона почива у манастиру Пантократор на Светој Гори, Атонској.
За датум њеног прослављења узет је 17. април по новом, односно 4. април по старом календару.
Чуда
За време напада Сарацена на манастир, они су свету икону бацили у бунар, који се налазио у близини манастира, а кроз извесно време после тога она је тамо била пронађена, (према наводима рођака једног од истих тих Сарацена), који је за ту своју дрскост и безумље кажњен, слепилом. Управо тај несрећни фанатик, у свом безумном презиру према светињи хришћанској, имао је намеру да исцепа икону на ситне делове, али је истог часа за своју бесмислену дрскост, лишен вида. Икону су варвари бацили у бунар и она је остала тамо 80 година. Када је дошао тренутак смрти тог варварина, он се у предметној муци покајао за своје безумље и признао да га је праведно казнила Божија Мајка. Надајући се да ће добити олакшање своје судбине, он је заповедио својим укућанима да после његове смрти обавезно оду на Атос и да свима открију где се налази икона Богомајке, коју су он и његови другови сакрили у бунар.
Сродници Сарацена, који се покајао, отишли су после његове смрти на Свету Гору Атонску и показали место где је била бачена светиња. Након проналаска, она је са почастима била извађена из бунара.
Изображење
Богомајка је насликана у природној величини, без Богомладенца, како стоји сама, окренута удесно у молитвеном ставу, прекривена сребрном ризом. Око главе Њене пружа се зракасто, позлаћени ореол, док је Она сама прекривена мноштвом позлаћених дарова, којим су је обасипали, захвални људи, исцељени од различитих недуга. На поду, поред Богомајке, код сребрне ризе представљена је посуда са јелејем, који се прелива преко њених ивица – у сећање на то – да се једанпут на молитву игумана манастира, пред том иконом, десило чудесно увећање јелеја, у празним манастирским посудама.
За њу предање каже да је увек била спремна на брзу помоћ, отуда и њен други назив, Брзо помоћница (Горгоепикос).
Елза Бибић
