На хиљаде вјерника сабрало се, на празник Светог Василија Острошког Чудотворца, у недељу 12. маја 2024. године, како би прославили славу и небеског покровитеља града Никшића – Светог Василија Острошког Чудотоворца, једног од најпоштованијих светитеља Српске православне Цркве и православне васељене.
Литију, у којој су ношени јастук Светог Василија и његов епитрахиљ, предводио је Митрополит црногорско-приморски Г. Јоаникије са којим и неколико Архијереја наше свете Цркве, свештенство, монаштво, бројни гости празничног сабрања у част Светог Василија Острошког, славе никшићког Саборног храма и славе града.
Литија је пошла од Саборне цркве Светог Василија Острошког и Трга „Шака Петровића“ до Трга Слободе у центру града, гдје се обратио Епископ домаћин Владика Методије, поздравивши Архијереје, свештенство, народ и бројне госте.
„Високопреосвећени Митрополите црногорско-приморски Јоаникије, домаћине ове Епархије који си се трудио, зној и крв проливао у духовном подизању и обнављању светосавске будимљанско-никшићке Епархије, Владико милешевски Атанасије, који нам доносиш благослов са гроба Светог Саве, Владико Григорије њемачки и дизелдорфски, коме се, Богу хвала, Епархија из дана у дан увећава, Владико источно-амерички Иринеје, који си нам био и остао подршка кад нам је најтеже било, кад смо у литијама ишли оваквим, а почели од Берана и Никшића кад нам је Свети Василије дошао овдје, Слава му и милост. Владико Кирило, који си из јужне Америке дошао и боравиш у Загребу и администрираш Митрополијом загребачко-љубљанском, Владико захумско-херцеговачки Димитрије овдје си на својој земљи, јер си насљедник Светог Василија Острошког на његовој столици сједиш.
Сви ви који сте овдје дошли: амбасадоре Руске Федерације у Црној Гори Владиславе Маслеников, представници Владе Црне Горе, народни посланици, народни прваци, домаћини овог града и управитељи Марко и Немања, и сви ви који сте дошли са свих страна“,
„Каже Владика Николај Велимировић: Зли вјетрови су ударали са свих страна на тебе Србине, брате. Хоће да угасе кандило вјере унутра, у души твојој. Безвјерци хоће да разбију кандило душе твоје. Безвјерни кривовјерци хоће да ти у кандило наспу воду умјесто уља. Маловјерци дају ти слободу да га држиш како хоћеш само не желе да га виде икада упаљеног. То су три зла вјетра која су ударала на душу твоју у оне дане, у ове дане и у све дане“.
„У те дане када је Свети Владика Николај изговорио ове ријечи оне звоне и јече болним криком кроз српску душу. Српски гробови и јаме су вапаји о неправди, о лажним пријатељима, о лажној браћи, о издаји и похлепи. Христово је страдање и Србиново. Кад човјек отпадне од Бога, онда је отпао и од човјека. И увијек, и данас човјек без вјере је, тек, чун који се преврће како вјетар дува, а кога вјетрови носе и преврћу није човјек, него празна ћикара која звони тупим звоном. И зато, свака наша мисао и дјело, и цио наш живот треба да буду позлаћени и усмјерени ка вјечности“. „Српско племе на голом камену страда и пјева. Били су наши стари пјесма о људима која се и данас пјева и душу заноси. Били су чиста вјера у Господа и повјерење Господње у човјека. Није их страдање, ни сиротиња и смрт окренула против себе и свога царског поријекла и достојанства. Знало се шта се пјева и од чега душа пјева. Душа је жива, браћо и сестре. Не живи човјек само о хљебу, кога је хљеб сами усрећио. Тамо гдје је благо ваше, тамо је срце ваше, Христос нам каже“.
„Зашто је Свети Василије, како му име каже, царски, тамо гдје јесте, на небесима, уз скуте Господње, и овдје гдје јесте, на земљи Острошки уз нас. Питамо ли се? Није све оку тјелесном видљиво. Невидљиви је човјек много већи од видљивог. Немојмо бити тијесни своме духу јер само кроз дух свој растемо и трајемо и постојимо. И, како вели наш земљак из Тепаца, Дурмиторац од Каљевића, војвода Живојин Мишић: Битка се прво добија или губи у срцу, па тек онда на бојишту“.
„Нека срце ваше у свакој борби буде поприште побједничко. Соколите га и кријепите да истраје у сваком добру и на сваком царском науму. Јер, душа наша има само једног оца и господара, два се не могу служити. Душа, то свето кандило које у нама гори никада вас неће преварити, као што вас не вара жеља, воља, ход и поклоњење пред ћивотом Светог Василија, Слава му и милост. Зато, вјера, браћо, жива вјера, не мртва звона и прапорци, као што је говорио Свети владика Николај“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки.
Празнично слово произнио је Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Г. Кирило, администратор Загребачко-љубљанске Митрополије.
„Троструку благодат данас примамо, драга браћо и сестре. Прво, славимо највећи хришћански Васкрсења Христовог. Због гријеха нашег праоца Адама човјек је постао заробљеник просторно-временског континуума. Изгубио је вјечност и бесконачност живљења, својствено њему по благодати, а, такође, је ушло у нашу природу највећи наш непријатељ, смрт. И како нам свједочи ученик Јована Претече, затим и љубљени ученик Господа Свети јеванђелист Јован, човјек није могао сам да се спаси. Потребно је било да слово Божје, Син Божје, Које је било прије времена и изнад сваког простора и твари, сиђе међу нас и да нам донесе вјечност и бесконачност у својој божанској ипостаси“.
„Он Спаситељ наш је сишао у најдубље предјеле таме и у саму смрт да би исцијелио рану Адамове природе. Он ту побједу над ђаволом, гријехом и смрћу дарује свим својим ученицима и онима који вјерују у Њега и који Га воле. Ниједна наука овог свијета, ниједна медицина није способна да исцијели палу природу Адамову. Побједа је једино у васкрслом Христу. „Не говоримо вам у причама измишљеним, него вам казујемо оно што видјесмо и чусмо, што руке наше опипаше, о ријечи живота вам говоримо да и ви вјерујете и имате живот вјечни“. Да би се са реалности васкрсења Христос отклонила свака сумња, и то је друга благодат коју данас примамо и славимо, постарао се Свети апостол Тома, на Антипасху или другу Пасху, који је својом сумњом и додиривањем рана васкрслог Христа утврдио нашу вјеру“.
„Зато, нека наша сумња, ако је има, не буде усмјерена на опозив, него нека буде као сумња Светог апостола Томе, чији резултат је тврда вјера. Трећа благодат и трећи празник данас који нас обасјава је посебно нама драг, јер празник Светог оца нашег Василија Острошког, покровитеља града Никшића, а, можемо рећи, свега нашег народа. Свети отац наш Василије, како каже његов тропар: Од младости свега себе предао Господу. Зато је он у своју душу и своје тијело добио ту свепобједну силу васкрсења Христовог. Он је са душом у рају код Господа, али и његово нетрулежно тијело, испуњено силом Духа Светог, свим невјерним Томама свједочи о побједи над смрћу и побједи над пропадљивости наше природе. Над њим друга смрт нема власти, како благовјести тајновидац Јован, него он царује са Христом док се не испуни пуноћа времена. За све оне који иду путем Светог Василија прва смрт је само сан и пролазак до свеопштег васкрсења и блаженства праведника у Царству нашег Оца небеског. Зато, нека се нико не боји смрти, јер нас ослободи Спасова смрт“.
„Чему нас учи још наш Свети отац Василије? Како кажу пјесме њему посвећене, он се подвизавао у молитвама многим, постовима и бдењима, изучавао црквене књиге и књиге Светих Отаца. Зато је стекао прво Бога у својој души. Он је постао и добри пастир многих душа које траже спасење. Свети Василије нас учи да чувамо своју душу и тијело од гријеха, али ако шта и погријешимо да се не бојимо гријеха, него да кроз покајање затражимо милост, јер имамо заступника пред Богом Праведника Који је узео све наше гријехе на крсту. Посебно нас Свети Василије учи да чувамо зеницу нашег бића и залог нашег спасења, нашу вјеру православну, да поштујемо своју Цркву и слушамо Патријарха и све своје архипастире и пастире. Даље нас Свети Василије учи љубави према свим људима и народима без обзира на расу, нацију, религијске подјеле и друге разлике међу људима. О томе свједочи поток непрекидни људи разних нација, религија, који притичу његовом кивоту и примају благодат и свјетлост Христову“.
„Сви смо ми духово рођени и узрасли уз кивот Светог Василија. Ми смо народ Светог Василија, Светог Саве, Светог Петра Цетињског, а значи да смо народ Христа Бога васкрслог Који је спаситељ свих људи и народа. Мимо њега другог не знамо и име Његово као Побједиоца смрти и ђавола именујемо. Онима, пак, моћницима који данас желе да нас каменују, да нас гађају резолуцијама да поручимо јеванђелску причу: Онај који је без гријеха нека први баци резолуцију на нас. Могуће да смо и криви за мање гријехе, али не треба да нам намећу гријех велики који нијесмо починили“.
„Честитам свима празник Светог Оца нашег Василија. Ми смо народ његов, народ добитка, добрих плодова покајања, народ који има у себи, који рађа из себе светитеље, носиоце тајне Христовог Васкрсења. Христос Васкрсе!“, поручио је на крају своје бесједе Владика Кирило.
Световасилијевском литијом завршена је овогодишња културно-духовна манифестација „Дани Светог Василија Острошког“, коју организују: Епархија будимљанско-никшићка, Општина Никшић и Црквена Општина Никшић.
Након што је храмовна и градска слава Свети Василије Острошки торжествено прослављена величанственом свенародном литијом, за госте је приређена трпеза љубави у парохијском дому.
Свечаности су, поред предсједника Општине и СО Никшић Марка Ковачевића и Немање Вуковића, присуствовали: градоначелница Подгорице гђа Оливера Ињац, градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић, градоначелник Требиња Мирко Ћурић, начелник Општине Берковићи Ненад Абрамовић, и бројне званице из политичког, културног и вјерског живота Црне Горе.
Том приликом, поводом славе Никшића – Дана Светог Василија Острошког додјељене су захвалнице проф. др Богољубу Шијаковићу и проф. др Драгу Перовићу за вишедеценијски предани рад на пољу унапређења и заштите српске просвете, културе и духовности у Никшићу и на читавом српском културном простору.
Признање је уваженим универзитетским посленицима у име Општине Никшић уручио предсједник општине г. Марко Ковачевић.
Преосвећени Епископ Методије је, поводом славе храма и града Никшића, уручио медаљон са ликом Светог Василија Острошког једном од најмлађих учесника Световасилијевске литије Луки Вучетићу,сину Владимира и Ребеке Вучетић, који је њихово пето дијете. Лука се крстио уочи празника Светог Василија Острошког у цркви Светог Нектарија Егинског и то је прво крштење у овом храму, који се подиже у Никшићу.
Треба поменути да је златни лик Светог Василија Острошког прилог златара Игора и Ивана Костића из Никшића.
Фото: Сара Крговић
