У 33. недјељу по Духовима, 21. јануара 2024. године, молитвено и саборно је било у цркви Успења Пресвете Богородице, у шавничком селу Пошћење. 

Свету Архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије, а саслуживало му је свештенство и монаштво Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке.

Литургију је појањем пратило сестринство манастира Подмалинско, а у евхаристијском сабрању учествовао је велики број вјерног народа, те гостију Светосавског сабора: амбасадор Руске Федерације у Црној Гори Владислав Маслеников, предсједници Општина Никшића и Плужина Марко Ковачевић и Слободан Делић, предсједник СО Жабљак Иван Поповић.

Владика је освештао и преломио славски колач, који су у част свог крсног имена принијели припадници братства Косовчића из села Пошћење и Дужи. Потом се обратио ријечима архипастирске бесједе.

„Љубав Бога и Оца нас је овдје сабрала и ове године, у ово благословено мјесто, у ово село да се заједно Богу помолимо, да потврдимо, још једном, нашу истрајност сљедовању пута наших предака до древних апостола, пута Господњег, јеванђелског пута. Љубав Божја нас је овдје сабрала поново на Светог Саву и отпочињемо данас да празнујемо Светосавске дане најљепшег, најбољег и најсветијег Србина који је свој народ просветио и учио, и све у свом животу дао, од Бога датих таланата, његових могућности, способности до последњег свог издиханија да служи свом роду на путу просвећења, обожења и да га сложи, уједини и не престаје до дана данашњег, а неће нас Свети Сава оставити до последњег историјског тренутка, докле буде вријеме капало по Божјем промислу овдје на земљи“, рекао је Епископ Методије, додавши да је љубав Бога и Оца, све из ничега створила, на крају и људски род и човјека као круну стварања, кроз човјечанску историју откривао се полако људском роду преко свог изабраног народа.

„Дао је закон преко Мојсија да га уоквири и да га сачува до доласка Сина Његовог јединородног, једносушног, љубљеног Исуса Христоса, те је благодат и истина кренула Његовим доласком од Исуса Христа. А заједница Духа Светог, Кога је Христос најављивао и Који нам је дошао по Вазнесењу Христовом, објединила нас је и сабрала данас у заједницу народа Божјег кроз литургијско бескрвно приношење Светих Дарова и причешћивање Тијелом и Крвљу Христовом. То је радио Свети Сава са својим народом, присаједињивао га је са Христосом, а то значи обожио га је и сачувао на сву вјечност и од тада ми можемо и имамо право као освештан народ благодаћу Божјом и сједињењем са Божанском природом кроз Тајне и личност Исуса Христа да себе зовемо небеским народом“.

„Ни због чега другог не можемо осим због тога. Док то будемо сљедовали, тај Савин аманет сљедовања Христу и нашим дивним и древним прецима, који су и на овом мјесту овдје пор овом најљепшом планином у овом простору Дурмитору свили гнијездо и узели њега за своју славу, Светог Саву, ишли су истрајно, достојно и часно носећи хришћанско име и пружили својим потомцима, предали у аманет да га чувају, као што је то рекао и била жеља Светог Саве нас Србе, које прогањају кроз све вјекове разни окупатори и желе да поробе, кроз ово историјско вријеме, нико не може спасити на овој земљи до ми сами себе, ако се сјединимо и останемо сједињени са Христом и оним што нас је учио Свети Сава. Идући тим путем спасићемо се као цјелокупна заједница. Ако нам ко притом ускочи у помоћ, као што својом љубављу то показује, поштовањем, Његова Екселенција својим присуством овдје, амбасадор руски и тиме показује добру вољу и благонаклоност нашег братског руског народа и саосјећање, ми са њима саосјећамо за њихова страдња, држимо се на окупу, ми ћемо се сви спасити на овој земљи само ако будемо сљедовали за оним што нас је Свети Сава учио, за Христом Господом Богом нашим Спаситељем и јединим човјекољупцем Који је просвећење и свјетлост душа наших“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Поручио је да једино благо којим се човјек може похвалити је ако успије да благодаћу Божјом васпостави поново ону љепоту и образ људски своје душе каквом нас је Бог створио.

„То је једино благо које човјек има, које је бесцен и које може да задобије. Честитам почетак Светосавских дана и прослављања Светог Оца нашег Саве у ове богојављенске дане“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Методије.

Потом је одржана Светосавска духовна академија, са које је, у име организатора, добродошлицу пожелио Радош Ћоровић.

Учествовао је са пригодним словом проф. др Драго Перовић, док је светосавску бесједу произнио протојереј Предраг Шћепановић, архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски. О археолошким истраживањима на пошћенском локалитету говорио је мр Милош Живановић.

Организован је културно-умјетнички програм уз трпезу љубави.  

Данашњим сабрањем Косовчића почеле су Светосавска парзновања у Епархији будимљанско-никшићкој.

Фото: Жељко Шапурић