Празник Сабор Светог Јована Крститеља прослављен је данас Светом Литургијом у Сутивану код Бијелог Поља.

Литургију је служио протојереј ставрофор Дарко Пејић уз саслужење протојереја Милана Станишића.

Бесједећи о Пророку, Претечи, Kрститељу Господњем, 'највећем човјеку рођеном од жене' о. Дарко је подсјетио да су његови родитељи првосвештеник Захарије и Јелисавета већ били престарјели и да нису имали дјеце.

„ Међутим, не један дан, сат, минут или годину, него цијели живот свој су провели молећи се Богу да се са њих скине срамоту, јер се у то вријеме, а ни данас није много другачије, за оне који нису имали дјеце сматрало да је то нека казна Божја. А Јеванђеље свједочи да су 'живјели праведно и свето, били праведни пред Богом'. Међутим, нису јурили и журили нигдје него су се постојано, тихо, са сузама молили Богу. И једном док је Захарије служио у храму јави му се Анђео Господњи, и иако су они имали више од 80 година, и давно прошли све оно што природа налаже и даје, и рече му: ' Радуј се Захарије, јер ћеш добити чедо и даћеш му име Јован'.

Он се најприје уплашио и знајући своје године па пита 'како ће то бити, немогуће'. И Анђео му каже: ' Ја сам Гаврил (онај исит који ће се јавити Богородици и објавити благу вијест), који стоји пред Богом. И као свједочанство за то што ниси вјеровао онијемећеш док се то не збуде'.

 И тако је и било, и када је изашао из храма рукама је народу објашњавао да не може да говори, и отишао је дому своме. И заче жена његова, али се и крила, јер је бијаше старица. Kако људима на земљи објаснити да је Богу све могуће, да то није гатка ни враџбина, ни нека њихова заврзлама, него да је то дар Божји. И дође вријеме и роди Јелисавета, и окупи се сва родбина сва јер се за то прочуло надалеко. И даваху име дјетету, као што је то данас обичај, и давало се име које је већ постојало у породици. Међутим, она је говорила -Јован али мушки нису хтјели да је послушају, и на крају питају Захарија и он тражи дашчицу и напише 'Јован му је име'. И тога тренутка проговори и почне да слави Бога видјећи пророштво и обећање Божје које се извршило над њима престарјелима.

 Њега ће убрзо старјешине свештеници убити у храму тражећи да им открије ко је и гдје чедо које је добио, јер су мислили да је он обећани цар, а Јелисавета, немајући ни од кога заштиту побјеже је у пустињу. И по црквеном предању и она се убрзо упокојила а дијете није имало више од 3 године. Оставши сам у пустињи Анђели Господњи су га подизали и одхранили небеском храном. А и када је стасао да једе земаљску храну јео је дивљи мед и зеље које је свугдје оскудно а нарочито у пустињи, и каже 'никада није окусио ништа што је људска рука спремила, ни вина ни хљеба нити што друго' и цио живот је посветио служењу Богу. Kада је дошло вријеме изашао је на ријеку Јордан и почео громким гласом да виче: 'Покајте се, јер се приближи Царство небеско, да призива људе да се умивањем водом ослобађају овоземаљских гријехова, да им отвори духовне очи, да могу познати Онога који за њим иде, Kоме припрема пут- Господа Исуса Христа. И знате да ће га и убити, али драга браћо и сестре, када би погледали данас, његов живот се ничим није издвајао, ништа особено и посебно, сиромах са једном хаљином од камиље длаке, нити је шта имао нити је шта спремао, а данас стојимо у храму њему посвећеном, и оваквих храмова има на десетине хиљада по цијелом свијету. И нема мјеста гдје се његово име не помиње и не призива у помоћ, “ бесједио је о. Дарко, појашњавајући да је то тако када човјек зна свој пут, када иде Божјим путем за Творцем, и када Му служи.
 
Такође ни по чему посебни, објаснио је даље о. Дарко, нису били ни  12 Апостола, простих рибара, које Господ призива и позива и о којима такође говори данашње Јеванђеље.

„Нити су имали школе, нити су били писмени, нити су имали новца, мач, рибари били. Обични да обичнији не могу бити. А могао је Господ изабрати себи 12 царева, великаша или велможа који би мачем натјерали народ да призна, да се крсти и слави Христа. Међутим, та и таква творевина која се гради на брзину још брже нестаје“, бесједио је о. Дарко.

О. Милан се захвалио свима који су у протеклом периоду помогли изградњу цркве, за чији потпуни завршетак је потребно још средстава.  Он се посебно захвалио члановима  НВО „Витезови кнеза Мирослава“ који су сакупили 4 200 еура донације за замјену столарије.

У културном дијелу програма учестовали су солисти Ања Радовић и Јована Шћекић Лешњак, гуслар Радован Радовић, рецитаторке Марија и Анастасија Kовачевић.