Skip to main content

Свенародно сабрање пред иконом Пресвете Богородице Тројеручице у Кличеву (ВИДЕО)

Свенародно сабрање пред иконом Пресвете Богородице Тројеручице у Кличеву
30.07.2024.
Епископ
СПЦ
Намјесништва

На празник Свете великомученице Марине – Огњене Марије, у уторак 30. јула 2024. године, торжествено и саборно је прослављен празник Пресвете Богородице Тројеручице, храмовна слава цркве у изградњи у насељу Кличево код Никшића, и долазак Њене вјеродостојне иконе из манастира Хиландара.

Свенародно сабрање пред иконом Пресвете Богородице Тројеручице у Кличеву

Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски Г. Димитрије, а саслуживали су: Њихова Преосвештенства Епископ буеносајреско и јужно-централноамерички и администратор Епархије загребачко – љубљанске Г. Кирило, Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије, изабрани Епископ диоклијски Г. Пајсије, Високопреподобни архимандрит Методије, Игуман Свете царске лавре Хиландара, бројно свештенство и свештеномонаштво, уз молитвено учешће многобројног вјерног народа.

Литријском сабрању присуствовали су предсједници Општине и СО Никшић Марко Ковачевић и Немања Вуковић.

Током Литургије Епископ Методије рукоположио је у свештени чин ђакона досадашњег ипођакона Дарка Јовановића.

Након читања светог Јеванђеља литургијском проповиједи обратио се Преосвећени владика Кирило, наводећи да се у једној молитви Пресветој Богородици каже: Богородице, ти си извор милосрђа, удостој нас самилости, погледај на људе који сагријешише, покажи као увијек моћ своју, издајући се у тебе ми ти као некад Гаврило архистратиг кличемо: Радуј се!

„Заиста, ми сви заједно овдје, јуче и данас, нарочито, поводом доласка саме иконе Тројеручице, јер ово иако је копија она је добила благодат од Мајке Божје, ми кличемо Пресветој Богородици: Радуј се! како је Она то и рекла благодарећи на том промислу Божјем да ће је благосиљати и уважавати сви нараштаји људски. Одакле Њој таква сила, одакле таква „популарност“ у историји човјечанства? Она није никада била члан друштвених мрежа, појављивала се на јутјубу или фејсбуку, него насупрот, Она је скривала своју врлину и о Њеном животу готово да ништа не знамо, врло мало података има. Њен живот је био више усмјерен на освајање унутрашњих простора, унутрашњих простора срца, гдје се Она и срела са Господом и кроз тај Њен подвижички живот и стремљење, Она се удостојила да буде та двер, царска двер кроз коју је у овај наш живот ушао сам Цар небески“.

Свенародно сабрање пред иконом Пресвете Богородице Тројеручице у Кличеву

„Тако нас позива данашњи апостол да је и у нама иста мисао као у Исусу Христу, да се угледамо на то Његово смирење Који будући Богом, није се отимао да се изједначи са божанством, него се смирио и оваплотио се у утроби Дјеве, родио се међу нама и био послушан до саме смрти своје да би нама предао ту своју божанску силу, јер је човјек због свог грехопада покорио своју природу пропадљивости и смрти. Заповјест Господња из раја: рађајте се и множите, она је била заповјест за живот, међутим, грехопадом Адама та заповијест Рађајте се и множите се, која је природно наше продужење врсте, остала је и покорила се, подала се под покров смрти и управо требало је да да се нађе излаз из тога и како је објаснио сам Спаситељ Никодиму, учитељу јеврејског народа да је излаз из тога само друго рођење, духовно рођење, рођење водом и Духом. То је натприродно рођење. Који је темељ тог рођења? Управо је темељ тог рођења то што је Пресвета Марија петнаестогодишња дјевојчица, која је била непозната, понављам, израиљском народу, Она је примила ту благовијет: Радуј се, и одговорила на ту благовијест: Ево, слушкиње Божје, нека ми буде по ријечи твојој“, рекао је Владика, додајући да нас Она све позива, а нарочито, у ово вријеме, још више, јер су се умножиле Њене иконе Тројеручице по цијелом свијету.

„Она нас призива да и ми дамо тај одговор Богу и догађају у вези рођења Господњег, сав Његов домострој спасења дају нам силу, дају нам онтололошку потврду да постоји то рођење. Ако још неко сумња нека се помоли добро пред овом Светом Иконом и њему ће бити откривено, дакле, постоји сила и ми треба да својим трудом, својим подвигом да будемо огњени као што је и Великомученица Марина Огњена Марија, данас која се слави, да будемо огњени у свом духовном животу и да се не лијенимо, да одговоримо: Ево слушкиње Божје. Тај домострој спасења за нас има духовно значење, духовно рођење водом и Духом. То је оно што смо ми сви започели својим светим крштењем, али се оно надопуњује, тај таланат благодати који смо добили на крштењу морамо стално надопуњавати“.

„Како рече наш игуман Методије хиландарски јуче не треба никад да будемо задовољни својим духовним стањем, него увијек да напредујемо, да изучавамо ријеч Божју као што је и Марија интересовала се, сједјела код ногу Исусових и то Мартино служење је било потребно и добро и она је света, али је ипак похвалу добила Марија, која се свим силама умним и духовним трудила да разумије науку Божју, да је спроведе у свом животу. То је тај призив, тај загрљај са те три руке којима нас Мајка Божја призива да и ми имамо удјела у том путу, који води у живот вјечни, који води у Царство небеско. Такође је игуман хиландарски рекао да смо народ који је веома благословен; нема сваки народ такву лавру на Светој Гори Атонској, том чудесном мјесту на овој планети, монашкој држави, ријетки су ти народи, нема сваки народ такве светитеље као Симеона, Саву и друге, којих има до Светог Василија који је покровитељ овог града, нема сваки народ тако чудесне светиње као што је Пресвета Богородица Тројеручица и друге свете иконе и реликвије које се чувају у њедрима наше свете Цркве светосавске“, констатовао је Епископ Кирило, напомињући да је то велика благодат, али и велика одговорност, јер „коме је више дато, више ће се од њега и тражити“.

„Ми треба да будемо учитељи спасења другима народима, а не да у данашње вријеме има људи који нијесу крштени, који иду путевима овога свијета. Ето, нажалост, и хришћанске земље, видјели смо шта се догодило недавно у Паризу, изругавају се са хришћанством што је срамота за велику француску хришћанску нацију и Европу, која би требала бити хришћанска и вољети дубински Христа и Пресвету Божју Мајку. Не осуђујући никога, од свега тога што се догађа око нас, нек нам та искушења, ти немили догађаји који се данас догађају, ратови између православне браће буду само подстрек на још већи двиг ка покајању, јер у покајању је човјек највећи, у покајању он отвара своје срце за благодат Божју, а онда, како је говорио велики подвижник Саровске пустиње, кад ти стекнеш свој мир онда ћеш моћи помоћи и другима, хиљама других око себе да стекну так мир“, поручио је Преосвећени Владика Кирило, заблагодаривши Епископу домаћину Методију што их је сабрао заједно са братијом хиландарском у данашњем светом богослужењу.  

Свенародно сабрање пред иконом Пресвете Богородице Тројеручице у Кличеву

Храмовну славу Иконе Пресвете Богородице Тројеручице сабранима је честитао Епископ будимљанско-никшићки Методије. Нагласио је да као све велике празнике за које је наш народ везан и дубоко у свом срцу их чува и њима се моли, тако се и овај празник данима прославља, крунишући га светом Литургијом у храму у Кличеву.

„Велика се тајна збива са сваким човјеком појединачно, а онда и са једним народом и са овим градом, мјестом и крајем, Бог Који нас је из небића и непостојања привео у биће, а онда, када смо отпали, као што каже литургијска молитва, подигао нас је опет, све чини, никад не одустаје док нас не узведе у Царство своје будуће. Тако и овај благослов Иконе Пресвете Богородице која нам је довела и игумана хиландарског са дијелом братије, а тиме и благослов Свете Горе и свете српске царске лавре манастира Хиландара, а преко тога и свих Немањића Светог Симеона и Светог Саве и Светог краља Милутина, па онда и цара Лазара и Светих мученика Косовских и свих оних који су се на било који начин уградили у ту царску лавру, а онда и свих манастира и свих келија и скитова Свете Горе до велике лавре и Ватопеда Светог Саве, Симеона и Пантелејмона, руског манастира. Велики благослов за данашњи дан и овај град. Дао је Бог и рукоположење нашег новог ђакона оца Дарка који ће, ако Бог да, брзо постати свештеник“.

„Велика се тајна збива и са овим мјестом гдје се није могло зуба обијелити, како народ каже, да се на овом мјесту подигне црква, прије само неколико година, па смо ово проглашавали званично као да је неки магацин или шупа да би дозволили да почне да се гради. А онда је испао овако величанствен храм, наравно, све захваљујући оцу Вељу, понајвише, и свима вама, који сте се с њим заједно трудили. Не само што сте подигли ове дивне зидове, који добијају величанствени лик и облик, који нико није могао ни да замисли, и сви ови људи који се уз њега труде, које он највише истиче, нашег Небојшу Аџића, архитекту и Пеђу Вукићевића и све вас који сте се овдје уградили и уграђујете у ову светињу. И није толико важно што се ови зидови дижу, колико је битно и важно да је жива црква овдје око о. Веља окупљена, народ Божји, заједница око путира и причасне чаше гдје се сви из једног путира причешћујемо и живимо у заједници, у свези љубави, исповједамо једнако као и преци наши што су Христа богочовјека, Његовог Оца и Духа Светог“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Овај храм, додао је Владика, постао је њижни храм јер се изнад њега диже храм који ће бити посвећен Икони Пресвете Богородице Тројеручице.

„А овај гдје смо се сада окупили, ако Бог да, биће посвећен царственим мученицима Николају цару Романову и његовој породици, они су се у овај град уградили, ктитори су храма Светог Василија Острошког, најљепшег храма у Црној Гори и не само највећег у то вријеме, него и најљепшег. Овдје је близу и Царев мост, који није битно само да нас с једне на другу обалу пренесе, него та љубав и жртва коју су они показивали према овом народу и изражавали у Црној Гори, наш братски православни руски народ. Показује мост између наших народа, а чија је свеза љубав, а онда и мост одавде са земље до неба, та љубав и жртва свлачи небо на земљу. Због те љубави се и Христос оваплотио и изабрао у превјечном плану своме Богородицу Марију, преко Ње и Њене утробе, узевши нашу природу и Њене природе, поставши у свему једнак са нама људима, да би све оно што је створено, што је људско и човјечанско, пропадљиво спојивши се са божанским у Његовој личности, спасило се на све вјекове“.

Свенародно сабрање пред иконом Пресвете Богородице Тројеручице у Кличеву

„Зато смо се ми овдје окупили и запамтите, велика је то тајна пред којом треба погнути главу и бити смирен и скрушен и рећи, као што је Петар говорио кад му је Христос ушао у чамац и чудо учинио, кад су извукли рибу које дотад није било, па кад се потапала лађа и кад је видио чудо Христово, рекао је: Иди од мене, Господе, јер ја сам грешан човјек. Сваки од нас који има дубоко смирење у себи значи да је осјетио близину Божју, сваки онај који се над другим узвисује и диже изнад осталих то је јасан знак да га се није коснула благодат Божја. Зато пред овом тајном треба сагнути главу и нашим постојањем и тиме што нас је Бог дао да смо у српском народу православни хришћани који се у лађи божанској спашавамо и путујемо ка Царству небеском под окриљем Мајке Божје, чију Икону цјеливамо и пред њом клечимо и Њеном Сину Богомладенцу се молимо“, казао је Епископ Методије.

Ријечи Пресвете Богородице: Ево слушкиње Божје, нека ми буде по вољи твојој јесу, истакао је Владика, позив и порука свима који овдје долазе и цјеливају њену Чудотоворну икону, а која је преко Јована Дамаскина и Светог Саве и манастира Хиландара обишла земаљски шар.

„Ево, Никшић има благослов да је чува овдје у свом наручју. Молим игумана нашег, најмилијег госта, овдје су наши Архијереји домаћи, Митрополит Димитрије и Владика Кирило, али нам је ријетка прилика и никад до сада игуман Методије није долазио у Никшић. Долазио је некад као студент, путујући возом и пролазио кроз Никшић кад је ишао да се поклони Светом Василију. Сада је Бог дао благослов да дође као Игуман у пратњи Игуманије Хиландарске Пресвете Богородице Тројеручице. Хвала игуману што је дошао да нам пренесе све те свете благослове Свете Горе и царске лавре Хиландара, и молим га да нас благослови“, рекао је Владика Методије.
Архимандрит Методије је навео да се празник Пресвете Богородице Тројеручице у Хиландару слави по новом календару 25. односно 12. јула по старом, а у наставку тог празновања дошли су у Никшић.

„Благодарим Владико на Вашем позиву и оцу Вељу и благодарим што сте на прави начин рекли шта се данас дешава, дакле, стигла је Хиландарска игуманија Тројеручица, а ми смо дошли у њеној пратњи. То је наша дужност да је пратимо када она по њеној вољи долази, а њена је воља да једна њена икона, ми кажемо вјерни препис, буде у овом храму који ће, надамо се, уз њен молитвени покров, још брже да напредује у градњи, да ће се ускоро потпуно завршити, засијати у пуном сјају. Ова икона нам заиста помаже у многим тренуцима, ја знам сам када као игуман хоћу нешто да ријешим и њој се помолим одједном неко рјешење се појави. Управо о томе сам хтио данас да говорим са вама и да подијелим то духовно искуство јер сада ћете и ви имати овдје Тројеручицу, вјерни препис, али у њој је иста она сила, ако ви будете имали вјеру, као да се молите пред оном самом која се налази у Хиландару“.

„Са благословом Владике подијелићемо на крају и иконице, које ћете имати, али долазићете ви овдје често у овај храм, тако да ћете имати прилику Њој, као нашој Мајци свих хришћана да се обратите као живој да стекнете тај осјећај молитвени, а када будете причасници Њених чуда онда неће више бити потребно да вам неко о томе говори већ ћете сами знати о чему је ријеч, моћи ћете да научите и друге и да им објасните на који начин да се њој обраћају са вјером. Владика је поменуо чудо када је Господ дошао на језеро гдје су били Свети апостол Петар и други апостоли који су били рибари и како је на чудесан начин њихове лађе напунио рибом. Један такав догађај, такво чудо се десило прије неколико година, ја сам био свједок томе и зато бих да вам говорим о томе, да видите како Богородица помаже“.

„У граду Ставросу, гдје долази пуно туриста из Србије, гради се један велики храм и тамошњи свештеник је желио да има један препис Иконе Тројеручице у току љета само да му дамо једну икону да би што више људи долазило да се поклањају и да би куповали свијеће и помогли градњу храма. Ми смо имали једну Тројеручицу која није била у овим величинама, него је мања него она оригинална. Сликао је један  наш монах и предложили смо да њу пошаљемо и буде тамо у току љета. Како браћа Грци можда од свих православних народа најбоље чувају то византијско благољепије, онда они нису хтјели да то буде обичан долазак иконе већ, пошто је Ставрос на мору, они су организовали да у једну другу луку уђемо са иконом у рибарски бродић и да тако са мора стигнемо да би било још свечаније. Док смо путовали тим бродићем, оци који су из те Митрополије су ме упознали са браћом који су власници бродића, мало смо разговарали а мени је имендан као и наших Владика Свети Кирило и Методије, а у грчким морима постоји једна риба која се зове мајатико зато што се лови маја мјесеца. Обично сам волио да на наш имендан та риба буде на трпези, али није се увијек лако могла пронаћи. Онда ја питам ове капетане да се договоримо да сваке године од њих наручујем ту рибу, а овај капетан ми каже да те рибе нема овдје, већ у другом мору, а овдје она уопште не постоји. Стигли смо у Ставрос, изашли смо из брода са иконом, Грци су направили лијепу литију, ушли смо у храм а они су отишли да лове рибу, служен је и молебан и вечерња служба, можда два сата и онда нас је свештеник повео на вечеру. Ту је био и конзул Србије у Солуну и неки оци са Хиландара и у току вечере, негдје око 9 сати, звони телефон свештенику и он каже да га зову они капетани, каже, они већ напунили пун брод рибе, зову нас да видимо. Дошли су били са пуним бродом рибе, ми смо дошли тамо, они је стављају у стиропор са ледом и кажу: Ово је само због тога што је Богородица Тројеручица била на броду, каже да се ово никад није десило. Док смо ми то гледали, овај капетан ме узме под руку и каже: Али, нијеси још све видио. Доведе ме на једно мјесто и пита: Која је ово риба? Ја кажем: Не знам. Он каже: Па то је мајатико, питај ове момке што раде, каже, никад ниједну нијесу уловили. У недељу смо их спремили на трпези и тада сам на бесједи за трпезом рекао: Наша Богородица Тројеручица, наша игуманија, она нас увијек чува, превасходно за потребе духовне, али нас и храни, а ево сад се то десило и буквално, очигледно ову рибу коју смо данас јели то је Она, на неки начин, чудесно помогла да се улови. Ето то је једно чудо које сам видио, тако да чуда нису само она из Светог писма, прије много вјекова већ ако имамо вјеру можемо их видјети сваки дан око нас и баш због тога о тој вјери, о тој молитви са вјером, о живом односу са Пресветом Богородицом сам хтио данас да подијелим то искуство и надам се да ће се то и вама овдје остварити“.

„На крају да кажем, шаљући позив да дођемо данас и прославимо са вама овај празник, Владика и отац Вељо су напоменули да је њихова жеља да се при парохијским објектима који буду поред овог храма буде симболично једна хиландарска келија. Ми смо то писмо читали на сабору и ево прилика је да кажемо да смо и ми сложни, лијепа је прилика да кажемо пред свима. То ће бити једна духовна веза са Хиландаром и, као што сам рекао, имаћемо ту радост да вам подјелимо иконице из манастира Хиландара“, казао је игуман Методије, пожеливши да свима Пресвета Богородица буде на помоћи и Свети Василије Острошки који се, како је навео, рачуна и у хиландарске светитеље.

Свенародно сабрање пред иконом Пресвете Богородице Тројеручице у Кличеву

Обратио се и надлежни парох протојереј-ставрофор Велимир Јововић рекавши да се ова радост не може ријечима описати.
„Пише се историја Кличева, безглавог Кличева, које је било без храма а сад има и храм и Чудотворну икону. Трудићемо се колико будемо могли, храм ће бити отворен сваког дана ујутру од 8 до 12 сати и поподне од 16 до 20 сати, а у 19 сати ће се сваког дана читати акатист пред Иконом. За почетак толико да учинимо, да јој прилазимо са вјером, са љубављу, да погледамо Мајку Божју, да јој кажемо шта нас боли и Она ће нам помоћи“, навео је свештеник Јововић, захваливши сабраним Архијерејима, игуману хиландарском Методију коме је у знак сјећања и благодарности за данашњу саборну молитву у Кличеву уручио на дар напрсни крст.
Освештани су славски приноси и преломљен славски колач, а заједничарење је настављено уз трпезу љубави и богат културно-умјетнички програм.