На празник Светог великомученика Прокопија, у недјељу 21. јула 2024. године, традиционална свенародна литија прошла је у послеподневним сатима кроз град Мојковац, чији је овај велики светитељ небески заштитник.
Празнична литија бројног вајерног народа, предвођена свештенством и монаштвом Епархије, пошла је у 18 часова од Саборног храма Рођења Христовог идући до центра Мојковца, заустављајући се при том на неколико мјеста ради читања Јеванђеља и узношења молитви Господу и Његовом великом угоднику Светом Прокопију.
Пред мојковачким Саборним храмом бесједом се обратио архимандрит Данило (Трпчевски), игуман манастира Ђурђеви Ступови, преносећи благослов Његовог Преосвештенства Епископа будимљанско-никшићког Г. Методија, који је, на дан празника Светог Прокопија, служио Свету Архијерејску Литургију у храму њему посвећеном у Лепенцу.
Бесједио је о Светом Прокопију који се родио у III вијеку у Јерусалиму, а пострадао је за Христа.
„Оно што је карактеристично за Светог Прокопија јесте то да је он био младић, није имао пуних 20 година, исто као Свети великомученици Георгије и Димитрије и остали свети мученици; они се сликају на иконама без браде јер су били веома млади. Свети Прокопије је као апостол Павле гонио хришћане и Господ му се јавио на путу, кад је ишао да убија хришћане и да их гони, рекао му је: Зашто ме гониш? Кад Га је питао: Ко си ти? одговорио му је: Ја сам Исус, распети Син Божји. Од тог тренутка Неаније је постао велики хришћанинм отишао је у Јерусалим, проповједао Христа и био затворен у тамницама и тамо му се јавио Господ, лично га крстио, а касније је пострадао“, казао је о. Данило, наводећи шта је својствено граду Мојковцу да прославља Светог Прокопија.
„Славите младог мученика, младог човјека који је био вјеран Богу, који је знао шта је истина, пут и живот, а то је Христос тако да и у овом граду треба да знамо да има омладину и дјецу који су на Христовом путу, који знају шта је Христос, знају који је пут, која је истина и живот што води у живот вјечни. Зашто да славимо Светог Прокопија који је био млад, није био мудрац, старац духовник као неки велики светитељи које славимо? Господ хоће да нам каже да, осим што желимо да црпимо стараца духовних поуке, да морамо да се угледамо и на младе хришћане, на дјецу и на омладину. Бољи примјер у Цркви за нас не постоји. Господ је рекао: Ко не прима вјеру као једно дијете, ко не постане као дијете не може да уђе у Царство Божје. Дакле, наши учитељи су увијек са нама и око нас, ми треба од њих, од омладине и мале дјеце да се учимо како да будемо незлобиви, вјерни, кротки, пуни љубави“, бесједио је архимандрит Данило.
Онај хришћанин који се поучава из примјера светих, као што је Свети Прокопије примјер дјеци и омладини у овом граду, тај, по његовим ријечима, никад неће погријешити.
„Сваки хришћанин, у било којим годинама, мора да постане као дијете незлобив, кротак, смирен, нелицемјеран, а на крају да буде спреман и на жртву, јер без жртве нема доказ о љубави. Овај храм, поред пута има свједочанство о другом путу, а то је пут ка животу вјечном. Други путеви долазе, одлазе, иду осталим градовима, а овај храм води на пут вјечни. Не смијемо да заборавимо заслугу око изградње овог храма, а то је у лику блаженопочившег Митрополита Амфилохија. Да није било њега не би било ни овог храма“, истакао је отац Данило, поручивши на крају свог обраћања:
„Највјернији Христов слуга смтра се да је онај који ће остати на Голготи испод распећа и неће побјећи. И зато не можемо а да не поменемо блаженопочившег Митрополита Амфилхија, који је рукоположен 1968. године баш на Светог Прокопија за јеромонаха свештенослужитеља Цркве Божје. Нека сте сви благословени, Бог да благослови овај мали скромни град, није битно колики је град, битно је какви су људи и да се сви трудимо да будемо што бољи хришћани, да кроз нас људи виде Христа, и да се трудимо да угодимо Богу и да се учимо од дјеце и омладине, јер они имају незлобиво срце и душу. Треба да се поучавамо од живота хришћана као што је Свети Прокопије, као што је био Митрополит и као што су ова дјеца мала и то је наша највећа поука и никада нећемо погријешити“.
Духовно славље на празник Светог великомученика Прокопија, које је почело Литургијом у храму у Лепенцу, а завршило се у Мојковцу традиционалном свенародном литијом, организовале су: Епархија будимљанско-никшићка и Црквена општина Мојковац.
