Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је на празник Ваведења Пресвете Богородице, у понедељак 4. децембра 2023. године, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Шудикова, чија је храмовна слава данашњи велики празник.
Након читања светог Јеванђеља сабранима се обратио Преосвећени Епископ Методије, честитајући велики Богородичин празник Ваведења у храм Божји и храмовну славу обитељи ове древне светиње.
„Празник је увијек и од памтивјека у нашем народу био мјерило сваког човјека, који је живио на овим просторима, хришћанина, Србина, православца. Празник је простор кроз који оно најљепше небеско, свијетло и божанско улази у наше свакодневне животе, у ову колотечину земаљску, која нас полако ломи и меље. Зато је народ стално походио храмове на празнике, бар једном недељно, на свету недјељу, да се косне макар само једним дијелом те свјетлости небеске којом је преиспуњен храм у коме се служи света Литургија. То поготово бива онда ако тај храм, та света обитељ и та светиња слави свог заштитника као што је то случај данас са овом дивном светом обитељи, која слави увођење у храм Пресвете Богородице од њених родитеља Јоакима и Ане, кад је имала само три године, и Њено посвећење Богу и обећање да ће цијели свој живот посветити молитви, посту и служењу Богу у свом дјевичанству“, казао је Владика.
То ништа није било ново, јер су, додао је Владика Методије, многе породице у то вријеме посвећивале своју дјецу Богу на служење, тиме означавајући смисао и циљ коначни њиховог овоземаљског живота.
„Оно што је било посебно на данашњи дан и због чега се ми вјековима, на данашњи дан, окупљамо и због чега је чак и Свети Сава први Архиепископ српски са својим оцем Светим Симеоном, баш овом празнику посветио велику царску лавру манастир Хиландар, кад су га постројили на Светој Гори, смисао и чудо данашњег празника је увођење Пресвете Богородице у најтајнији, најсвештенији и најтајанственији, најсветији дио храма гдје само могу свештеници, понекад, да уђу. Тиме се предсказало оно шта је требало да се збуде и шта је било Њено назначење од постања свијета и вијека и у предвјечном плану Божјем, шта је био Њен задатак, а то је ништа друго до да Она постане храм самог Бога“.
„Каменови и олтари су била до тада мјеста и средишта оног божанског гдје су људи долазили да се клањају Богу и да ту буду у Његовом присуству, а од данашњег дана тај храм Божји је људска душа, људско срце, људско тијело, биће људско, је прва Пресвета Богородица, примивши у себе благодаћу Духа Светог бивши осјењена, самог Бога, несмјестивог смјестила је у своју утробу. Сви ти празници и догађаји који су се десили у историји не бисмо се ми данас у то име и тим поводом окупљали да се они директно не дотичу живота свих људи у историји људског рода, па и наших који смо се овдје окупили и од тог догађаја зависи наша судбина, а зависи тако што је оно што је божанско и недокучиво апсолутна другост од онога што је творевина и човјечанско, сјединило се с нама у личности Христа, у утроби Дјеве, и божанско и човјечанско несливено и нераздјељиво сјединило се на сву вјечност, не привремено. Тим се све што је човјечанско, људска природа, сједињена са божанском спасила. То ми данас прослављамо“, навео је Преосвећени Епископ Методије.
Прослављамо, истакао је Владика, човјека као храм Божји што се данас пројављује кроз овај празник, а не камен и материјални зидови гдје су људи, по његовим ријечима, чували свете сасуде и утвари у Старом завјету.
„Ту је једино мјесто било гдје су се они могли срести с Богом, а од овог дана наша срца су она гдје се ми сусрећемо са нашим Творцем и Саздатељем, са Светом Тројицом, са Богом љубави. То је смисао нашег сабрања на овај празник и овог сабора свештеног, да благодаримо Богу на Његовој љубави и да се потрудимо, колико је у нашој моћи, да никад не одустанемо шта год да се у нашим животима дешавало, шта год да нас задеси да никад не одустанемо да гредимо и ходимо путем којим је устрачала Пресвета Богородица на данашњи дан са само три године, уз степенице храма до Светиње над светињама. И да се, ако Бог да, и благодаћу Божјом, усели сами Бог у срца наша и тиме да и ми, као што је апостол Павле рекао да и ми осјетимо тај благослов благодати Божје и да кажемо: Не живимо више ми у нама, него живи Христос у нама“.
„Да свака наша жеља буде Христос, да свака наша потреба буде Христос, да свака наша мисао буде Христос а онда ће све оно кроз шта у животу будемо пролазили и с ким се год будемо сретали и шта год будемо радили, без обзира какав друштвени или социјални статус заузимали, све ће бити засољено и заквашено благословом Божјим и његовом благодаћу и све ће се Његовом благодаћу преображавати и добијати суштински смисао, јер без смисла човјек не може живјети ниједан дан. Зато ми, који смо се овдје сабрали да благодаримо Богу што се започео тај процес нашег спасења у срцима нашим, да Га молимо да нас оснажи да истрајемо на том путу спасења, да облагодатимо наше душе и молимо Пресветој Богородици заштитници да нас сачува на том путу“, поручио је Владика будимљанско-никшићки Г. Методије.
По одслуженој Литургији освештани су славски дарови и преломљен славски колач. Домаћин славе био је јереј Стефан Миловановић са породицом, а за следећу годину част и обавезу је преузео Срђан Кнежевић.
