Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је са свештенством, на празник Светих апостола Јасона и Сосипатра, у суботу 11. маја 2024. године, Свету Архијерејску Литургију, у цркви Светог Ђорђа на Валу, у Враћеновићима чиме је ова светиња прославила своју храмовну славу.

Празник Христовог Васкрсења, а у његовој свјетлости и празник Светог великомученика и побједносца Георгија, сабранима је честитао Преосвећени владика Методије.

„Све оно што је Господ наш васкрсли Исус Христос говорио ученицима и сљедбеницима својим састојало се у једној ријечи, а то је да су они со земљи и свјетлост овом свијету. Шта значи бити со земљи? Раније је до била као и сунце, без ње се није могло, прво што је била добар зачин и поправљала је храну, а друго, имала је функцију очувања хране да дуже траје, тада није било фрижидера и замрзивача. Она је значила живот. Без соли и без сунца живот је био незамислив. Чак у римској царевини војници су се плаћали сољу, па је била изрека: Вриједан је војник добар, јер вриједан је соли које добија. Толико је она била значајна, као злато“.

„Зато је Христос и рекао својим ученицима, не да ће они бити со, него да јесу со, већ, тада кад им је говорио. Рекао је и: Ви сте свјетлост овом свијету, јер свјетиљка кад се зажиже не ставља се под суд да се не види, него се ставља на свјећњак да освјетљава све оне који су у кући, и у овом свијету. Тако је Бог дао свјетило овом свијету – сунце, а свјетила у духовном смислу овој земљи су хришћани, на от су позвани. Како бити свјетлост овом свијету и со овој земљи? Христос је рекао у блаженствима да су блажени они који су смирени, сиромашни духом, па су блажени кротки, па и милостиви, па и они који су чисти срцем, па и они који су миротворци и све тако редом, набрајајући врлине које треба да има човјек да би био свјетлост овом свијету и со овој земљи да се не уквари“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Када постане свјетлост хришћанин он, по ријечима Епископа, не бјежи по ћошковима, пустињама и не излази из куће, него треба да уђе међу народ, па да та свјетлост, не да говори: Видите ме, да звечи и да дозива, него светошћу свог живота и својим животом да свједочи свјетлост због које ће да прославе људи свјетлост, а не онога који је преносилац те свјетлости, односно који је свјетиљка.

„Слави се Бог и свјетлост, а не славе се преносиоци свјетлости. Дакле, све кад испунимо оно што нам је Христос наложио у Јеванђељу и што стоји у заповјестима Божјим, апостол Павле је рекао да ће све то једног дана проћи и нестати, а да ће само остати вјера, и нада и да ће остати љубав, а од ово троје, рекао је да је највећа љубав. У ствари, кад све испунимо што нам је Бог дао, а ако све то не буде засољено љубављу, пошто љубав у себи садржи остале врлине, али истовремено и надилази, то је једина, истинска и права свјетлост којом треба сваки сљедбеник и ученик Христов, и сви ми данас овдје окупљени око имена свјетила кога данас прослављамо, Христовог Свјетила Светог Ђорђа, треба то да постанемо. Као што је он свијетлио испред цара Диоклецијана, највеће силе тога времена., исповједајући Христа, свјетлошћу Христовом којом је он био свјетиљка и преносилац, и због тога страдао. На то смо сви ми који смо се окупили данас овдје и чије име прослављамо призвани да то будемо“.

„Сјутра славимо Светог Василија, слава му и милост. Он је свјетило свих српских земаља и шире, у сваком времену, народу и простору Бог је дао неко свјетило. Долазећи јутрос овдје на Враћеновиће, у ову цркву дивну, једну од најљепших овдје, на Валу, и у Бањанима и у Опутној Рудини, срео сам толико омладине која иде на поклоњење свјетилу божанске свјетлости. Кад смо били на јутарњој Васкршњој, кад смо је почињали, почела је с пјесмом: Приђите, узмите свјетлост од незалазне Свјетлости, која је Христос и прославимо Христа Који је васкрсао из мртвих и дао смисао сваком нашем кораку у животу својим васкрсењем и свакој нашој мисли, и ријечи, и дјелом коју ћемо, ако Бог да, до последњег издиханија да свједочимо љубав Божју на овом свијету“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Методије.

По одслуженој Литургији, свчена литија вјерног народа опходила је храмовно здање.

Владика је освештао крст за храм Светог Ђорђа, а храмовна слава прослављена је ломљењем славког колача.

Домаћин славе био је Црквени одбор при храму Светог Ђорђа на Валу. Заједничарење је настављено уз трпезу љубави у оближњем Парохијском дому.