Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је на празник Светог великомученика Пантелејмона, у петак 9. августа 2024. године, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог великомученика и исцјелитеља Пантелејмона – Самограду код Бијелог Поља.

Саслуживали су: архимандрит Данило (Трпчевски), протојереј-ставрофор Мираш Богавац, протојереј Зоран Бубања, јереј Милосав Јовановић и архиђакон Јаков (Нинковић).

Ријечима архипастирске бесједе вјерном народу обратио се Преосвећени Епископ Методије, честитајући данашњи празник и манастирску славу. Навео је да је овај дивни празник слава Црне Горе која је за свог заштитника вјековима имала, прослављала и прославља Светог великомученика Пантелејмона.

„Колико год то знали или не знали људи који су данас на власти, мошти су се чувале у Цетињском манастиру, негдје до Његошевог времена, после ког времена не знамо гдје се налазе, али без обзира да ли би се ми могли коснути његових моштију и цјеливати их молитвено и са страхом Божјим или не, ми кад се коснемо Тијела Христовог на светој Литургији ми смо се дотакли свих светих и заједно смо у заједници са њима у свези љубави, заједници Духа Светог. Велики је данас празник, али је велико и ово мјесто гдје смо се данас окупили, сабрали овдје под ведрим небом служимо на темељима древног храма свету Литургију, гдје се служила вјековима“.

„Сваки овај камен, и у подзиди, и свака ова стијена, седам њих, стожина које овдје закриљују ову светињу као седам Светих Тајни које закриљују људску душу и чувају је, и спремају за живот у вјечној заједници са Богом. Сваки овај камен је натопљен благодаћу Духа Светог вјековима. Нема те људске душе која овдје кад уђе у овај простор то дубоко не осјећа. И блажене успомене Митрополит Амфилохије је својевремено говорио да је ово посебно мјесто, не само по овим стијенама и у овој својој конфигурацији каква је јединствена и лијепа, него у тој атмосфери и благодатној енергији која избија из овог мјеста, тај огњени стуб. Он је то поредио са највећим светињама које је походио и обилазио и говорио је да би овдје највише волио да проводи своје вријеме, да се подвизава и да се Богу моли“, казао је Владика.

Мјесто само по себи, истакао је Владика Методије, то није добило, него је то мјесто које је стекло толику благодат подвигом и молитвама генерацијама људи и подвижника, монаха, хришћана, народа благочестивог који се овдје, на овом мјесту молио.
„Зато се ми овдје сабирамо, јер је народ говорио „гдје је текло, ту ће и капати“. Као пчеле што се на нектар скупљају, тако увијек на та облагодаћена мјеста хришћанске душе долазе да се напоје и нахране небеским нектаром, па да онда дају и прослеђују и другима сладост тог нектара и меда, да шире око себе на шта су сви хришћани призвани и, као што је рекло данашње Јеванђеље, да свједочимо Христа. Господ је рекао својим ученицима да ће да им пошаље Духа Светог Утјешитеља Који свједочи Оца, али, каже, и ви ћете Га свједочити“.

„Свети великомученик Пантелејмон, мартир на грчком значи свједок, мученици у преводу су свједоци Христови, они су свједочили благодат Божју и небо и зато овај свијет прогони све оне који иду Христовим путем. Зато што они нису од овога свијета, од логике овога свијета, свој живот не заснивају и не утемељују на логици овога свијета, на положајима, моћи, новцу, него утемељују на Христу, на правди и истини, свим оним именима Христовим и врлинама које овдје сабирајући се, молећи се, облагодаћујући се стичемо и развијамо у себи тиме оснажујући свој дух, и своју душу и припремајући је за Царство небеско, Царство вјечно, за небеску заједницу“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Честитао је славу дивног Светитеља Пантелејмона у облагодаћеној светињи, манастиру Самограду, која, по његовим ријечима, одише великим миром и спокојем и тихом радошћу. Поздравио је добродошлицом учеснике манифестације „Мегдан за Илиндан“, у оквиру које су код Манастира одржане витешке игре.

„Нека су нам добродошли ови дивни људи овдје у овим средњовјековним хаљинама и одеждама витешким. Кад сам се облачио, окренуо сам се њима и рекао да и ја носим средњовјековну одежду. То Црква чува, вријеме не представља ништа, кад почнемо Литургију ми узмемо вријеме, а то значи уђемо у вјечну садашњост, то значи у небеску вјечност. Ту више нема ни прошлости, ни садашњости, ни будућности, све је једно вријеме, Христово, есхатон. Посматрамо себе из перспективе Царства небеског, небеске заједнице оне у коју у пуноћи треба сви да уђемо и за коју се припремамо, а овдје смо само на путу до ње“.

„Зато се Црква и сматра лађом и овдје смо се као у лађу окупили, лађу спасења која ће да нас преко мора живота до луке спасења пренесе. То је основна функција Цркве, она није сама себи циљ, него нас преноси до Царства небеског. Ови људи ће после да нам покажу мегдане, витешке игре и надметања које су припремили. Бог их благословио и све вас који сте се овдје окупили и да Бог да да у мјесри нашег духовног узрастања узрасте у свој својој љепоти и слави некадашњој, а надасве у слави небеској ова светиња гдје смо се окупили“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Методије.

Слава манастира Самограда прослављена је благосиљањем и ломљењем славског колача. Домаћин славе био је Младен Премовић.
У славу Божију, а у част Светог великомученика Пантелејмона, одржан је црквено-народни сабор.