Светом Литургијом, ломљењем славског колача и црквено-народним сабрањем, у понедељак 28. августа 2023. године, прослављен је празник Успенија Пресвете Богородице, који је храмовна слава Пивског манастира.

Свету Архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Епархије и уз молитвено учешће бројног вјерног народа.

Свету службу Божју појањем је пратио хор Преподобне мајке Ангелине из Никшића, под диригентском палицом проф. Ане Бојић.
Велики празник Успенија Пресвете Богородице и храмовну славу игуману и братству пивске свете обитељи, честитао је Преосвећени Епископ Методије.

„Оче игумане, часни оци, сестре монахиње, народни прваци, браћо и сестре, срећна слава. Увијек сам мислио како ли је било тим људима, кад се овако дивно постројен храм и осликан, тим чобанима, тежацима и сељацима и ратницима, који су овдје живјели, у ближем и ширем окружењу ове свете обитељи, како им је било гледати у овакву дивоту и красоту овог светом храма; живјели су у својим оскудним колибама, савардацима, ријетко ко у каменим кулама. И како су они поред Дечана што су у средњем вијеку пролазили, шта су они мислили, гледајући љепоту ових светих храмова које су наши преци, владари, велможе, властела, народ подизали у оваквим и дивним крајевима као што је Пива“, казао је Владика, додавши да данас прослављамо Пресвету Богородицу, Њено успеније.

„То није обична смрт која значи очај, тугу, растанак, хладноћу и таму гробну, него успеније значи уснуће, пресељење, не растанак него спајање, не жалост, очај и тугу него радост сусрета, који значи живот а не ништавило и нешто што потире живот. Сви који се моле Пресветој Мајци Божјој, која је Мајка свих људи цјелокупног човјечанства, и онога што је прошло овом земљом, и што хода, и онога што ће ходати, Мајка сваког бића људског, поготово оних који нису своје мајке запамтили или које у неком тренутку живота испратимо на онај свијет. Она са својим пресељењем, као што се у тропару Њеном каже, који пјевамо на данашњи дан, није напустила овај свијет својим уснућем и својим успенијем на небо. Као што није престала да буде дјева својим рађањем Сина Божјег Спаситеља нашег Исуса Христа“, бесједио је Његово Преосвештенство, поручивши да је то порука данашњег празника:

„Смрт која значи сретење и сусрет, спајање, и која значи радост и испуњење, крајње испуњење наших жеља у сусрету са вољеним Христом Богом. Сама ова икона која је постављена у овом светом храму и у сваком храму на данашњи празник гдје се служи света Литургија и гдје се народ поклања и Богу моли, она показује ту радост, тај живот и то спајање кроз уснуће и смрт. То је наша велика утјеха у овом животу, а толико некад знају да буду тешке и страшне животне наше околности“, навео је Владика Методије.  

Подсјетио је на ријечи Достојевског: Колико год мука да ме снађе које не могу да издржим, али се ипак сјетим да ја јесам, да постојим и у тим мукама. И у какву год клопку да упаднем гледам сунце које ме кријепи, па и њега ако не видим знам да оно постоји, и да ја постојим, а шта има веће од тога, знати и вјеровати, ако и не видимо сунце знамо да оно постоји, а то је онда цио наш живот.

„Дивни Свети оци и црквени пјесници назвали су Пресвету Богородицу зором тајанственог дана, ми очекујемо тај тајанствени дан, радујемо се њему и, ако Бог да, томе да се удостојимо да гледамо тај дивни, вјечни Божји, непролазни дан када ћемо мјесто сунца овоземаљског гледати лице Бога нашег, Бога љубави Оца и Сина и Духа Светог и лице Пресвете Богородице и лица свих наших предака, који су се удостојили Царства небеског, жудећи и одлучујући се у овом животу, колико год да је тежак и тегобан, за добро. Сваки човјек и самом својом одлуком, а ја вјерујем у то и сигуран сам, кад се одлучи за добро у овом свијету има своју чудну логику постојања и функционисања; самом том одлуком, кад се одлучимо за добро то је достојно Царства небеског“, бесједио је Његово Преосвештенство, подсјетивши да су Свети оци говорили да ће у последњим временима бити све већи притисак на оне који желе да буду добри у овом свијету.

„Кажу да само једно ”Господе помилуј” ко буде могао да изговори, то значи опредјељење за добро, то је поглед ка Богу, ка доброти, ка свјетлости из ове таме и долине плача овог свијета. Само једно, кажу, ”Господе помилуј” биће довољно да се тај човјек спасе. Ја дубоко вјерујем у то опредјељење свих нас који смо се овдје окупили и који се окупљају на другим мјестима око жртвеника Господњег и око Његовог тијела и крви Његове, и оних који се из разних разлога нису могли физички бити овдје присутни, али жуде и чезну за тим тајанственим даном, Чију зору и Њено успеније данас прослављамо. Сретан празник свима, светом оцу игуману, његовој братији, данашњем домаћину славе Жељку Митрићу, а јавио се и будући домаћин Здравко Апрцовић, пјесник, за следећу годину“, навео је Епископ будимљанско-никшићки Методије.

У наставку је уприличена трпеза љубави уз богат културно-умјетнички програм.

Празничну бесједу казивао је пјесник, новинар и есејиста Живојин Ракочевић из Грачанице.