Поводом петогодишњице од покушаја физичког напада на Крстионицу на Михољској Превлаци, у уторак 2. априла 2024. године у 17 часова, служена је Литургија на Крстионици. На тај начин свештенство је заједно са вјерним народом молитвено обиљежило пет година од те величанствене ноћи.
Светом Литургијом је началствовао протосинђел Павле (Пајић), а саслуживали су: протојереј Миајло Бацковић, јереј Душан Михајловић и јерођакон Михајло, уз молитвено присуство игумана ове свете обитељи архимандрита Бенедикта (Јовановића) и братије, и уз учешће вјерног народа.
Литургији су присуствовали: предсједник Општине Тиват Жељко Комненовић, предсједник Скупштине града Миљан Марковић, савјетник предсједника државе Дејан Вукшић, потпредсједник тиватске Општине Јован Бринић, представници организација: Братство српске православне омладине „Свети Пантелејмон“, Михољски збор и Матица Боке.
Обратио се протојереј Миајло Бацковић, ондашњи парох горњегрбаљски, а садашњи секретар Епископа будимљанско-никшићког Г. Методија, који је и сам био хапшен због свенародних литија, којима је одбрањена Црква и светиње у Црној Гори.
Навео је да нам се намеће заборав као категорија живота, а памћење ставља у други план и то, сматра он, само нама од свих народа на свијету, вјероватно, зато што најдуже памтимо.
„Заборав наметнути памћењу, то је вријеме у ком живимо и оно што нам се намеће. Зло вријеме не постоји, постоји вријеме које је Бог створио, а људи у том времену могу да буду зли или добри. Људи чине вријеме добрим или лошим. Овај дан у коме се ми данас налазимо је добар дан, добро вријеме, ма како изгледало, јер смо изашли из оног времена које су чинили и стварали 80 година лоши људи. Ушли смо у вријеме када се ослобађамо, рушимо зидове, следујући нашем Господу који је својим рођењем, па све до свог Васкрсења рушио зидове међу људима, рушио мишљења и табуе тога времена“, рекао је о. Миајло, додавши да данас живимо у времену које јесте веома тешко, не само за нас лично, него за цијели православни народ, који страда. Живимо у времену које је, сматра он, није вријеме које смо мислили да ће бити након оних литија и побједе од 30. августа.
„Идеализовали смо свијет у коме живимо и побједу коју смо носили. Нема идеалног времена у овом свијету, осим оног тренутка када побједимо страх као највећег непријатеља човјековог. Међу вама видим већину људи, који су оне ноћи 1. на 2. април, прије пет година, дошли овдје. Било нас је око 115, а 120 са друге стране, условно речено, оних које су послали они безумни који су себе сматрали неолибералима, демократама, људи који су себе сматрали капиталистима и тако гледали на овај свијет. Хтјели су у свој џеп да стрпају све, већ су све били стрпали, само нису успјели вјерни народ и Цркву Божју“.
„Из своје бахатости дошли су да ударе на 11 и по квадрата понте и бетона, како су они то гледали, али за нас тих 11 и по квадрата ни тад, ни данас, ни убудуће неће бити само жељезо, бетон, камен. За нас је ово светиња, и то је први удар на светињу, физички су дошли да је опколе, сруше и униште. Да је тада нисмо одбранили, ми данас не би имали ово што имамо, не бисмо били исти људи, исти народ. Можда би неки од нас физички опстали у том ропству, можда би постојали, али не би били, сигурно, исти људи. Били би људи научени да бјеже, да издају, да лажу и да се боје, не би били људи који су чували, одбранили и побједили зло које је кренуло на светиње. А ви то, браћо и сестре, и дјецо драга, данас јесте. Никад немојте да заборавите да захваљујући том тренутку око 5 сати ујутру, ми данас имамо ово што имамо“, рекао је свештеник Бацковић.
Констатовао је да је велика радост то што су данас са народом овдје присутни предјседник са потпредсједницима Општине, савјетник предсједника државе, директори тиватских фирми. Најбитније од свега је, сматра отац Миајло, што су они својим присуство овдје браниоци светиње превлачке.
„То је највећи чин који човјек може да има. Све године службе које сам имао до тада и након те ноћи, могу да стану само у ту једну ноћ. Далеко од тога да смо се изборили и побиједили до краја, али та ноћ ће увијек остати ноћ која је обиљежила све нас који смо чували и сачували ових 11 и по квадрата Превлачке светиње“, указао је протојереј Миајло.
Подсјетивши на ријечи једног одлазећег министра из претходне власти да молитва неће спасити крстионицу, којима је, заправо, изразио оно што су сви они мислили.
„Ипак, на крају смо видјели да је молитва, итекако, спасила и Крстиониоцу и Црну Гору. Молитва и ништа друго, не политичка мудрост, не политички програми, не странке, него молитва. Молитва нас је увела и довела до овог тренутка - тренутка побједе. Видим, данас међу вама она дивна лица и присјећам се тог дана и те ноћи. Знате шта је најупечатљивије и што ће ми увијек остати у сјећању? Кад год сретнем некога од вас, поготово на данашњи дан и на овом мјесту, то је да ни те вечери, као ни данас, нисам видио страх у вашим очима, већ само одлучност да се ова светиња брани. То је знак побједе, јер, тамо гдје има страха, нема љубави, тамо гдје има страха, срце је празно. Можда су џепови пуни, али срце и душа су празни. То смо видјели и код оних које смо, нећу рећи побиједили, јер нисмо се ми тада скупили против некога, него за нешто. Скупили смо се да бранимо светињу, не да се боримо против било ког политичара, политике или идеологије“, казао је отац Миајло, по чијим ријечима је, управо, то и донијело побиједу.
„Јер, да смо изашли са неким програмом који дијели људе, који дијели браћу, који дијели нас овдје који стојимо, ми не би побиједили зато што би били окружени зидовима политичких, партијских програма, који нам не би дали да преко зида видимо брата свога, него би гледали боју његове партијске књижице. Ми то нисмо дозволили и никад то нећемо дозволити. Ми смо браћа, и само у Христу смо једно, и само у Христу смо јаки, и само у Христу побјеђујемо. Зато, љубите један другога, чувајмо јединство које смо имали оне ноћи, чувајмо јединство из литија. Проћи ће власт, моћ и утицај као што све брзо прође, али образ, истина и оно што носимо у својим душама неће никад проћи. Зато, чувајте у вама светињу оне ноћи, светињу овог дана, нека она буде филтер кроз који ћемо један другога да гледамо. Тај филтер се зове љубав и ако кроз њега будемо гледали, увијек, ћемо у другом човјеку видјети брата свога“, бесједио је о. Миајло.
Поручио је да Превлачка светиња опомиње све оне који су власти, нарочито у овом граду, као и оне у држави, да не забораве жртву и спремност народа за одбрану Светиња.
„Народ који је ишао у литијама, преко 150 хиљада људи у Црној Гори, сваког четвртка и недеље, нису нестали. Прошло је само пет година од напада на Крстионицу и само четири од побједе на изборима. Тај народ сте ви, тај народ смо ми, и тај народ само ћути и гледа, али тај народ ће знати да проговори, ако опет лаж и страх буду наметнути овом народу и овој светињи. Нема тог политичара, државника, који ће након 30. августа и побједоносних литија бити страх и трепет нашем народу. То је највећи бенефит наше побједе, јер смо из срца, дубоко усађени страх комунистима, истјерали 30. августа, оборили Берлински зид, он је пао овдје, а та борба наша преселила се са улица Црне Горе у сваки дом и вјерујте, уселила је страх у њихова срца, јер у њиховим срцима нема љубави“.
„Нека Господ да да нас та дивна ноћ, прије 5 година, 1. на 2. април, увијек подсјећа ко смо, шта смо, чији смо и како смо дошли овдје гдје јесмо. Неко на мјесто предсједника општине, неко на мјесто потпредсједника, неко на мјесто предсједника државе, неко на мјесто предсједника владе. Да је среће, сви би они данас са својом политичком екипом дошли овдје и поклонили се овој светињи, јер да није било те ноћи и дивних литија нико од њих не би био гдје је сада“.
„Не да не би био, него за њега нико никад не би ни знао, а ми то добро знамо. Зато, подсјећамо наше политичаре, вође ове државе, да знају кроз коју су муку, патњу и страдање вас, браћо и сестре, вас који сте главе своје положили за ову слободу. На ваше жртве нико не смије да пљуне. На ваше страдање нико не смије да пљуне. На страдање свих оних људи, који су изнијели икону и своју дјецу из куће, јер друго светије нису имали, на улицу изнијели и изашли у сусрет своме Господу, побједоносно пјевајући најљепшу пјесму, која је китила улице Црне Горе: Не дамо светиње!“, поручио је отац Миајло Бацковић, закључивши на крају обраћања:
„Нека та пјесма грије срца наша и буде опомена, прст високо подигнут у небо онима који су данас на власти и онима које смо заједно са вама смијенили. Власт је превртљива, данас јесте, сјутра није. Таква је сва моћ овога свијета, такав је утицај сваког човјека, али ово је вјечно. Овај камен је васкрсавао и претрпио и Млетке, и Аустроугаре, и Французе, и Аустријанце, и Њемце, и комунисте, преживјеће и „демократе“, и „неолиберале“. Преживјеће овај камен сва могућа друштвена устројства која ће проћи као овај талас и само запљуснути нашу обалу. Овај камен ће преживјети, али је битно оно што остане. Битно је име, а сви ви који овдје стојите ушли сте у историју те ноћи и ваша имена су уписана у овој светињи и у Царству небеском. Нека Господ благослови све вас, нека овај дан буде свима нама на здравље и на спасење као велики празник побједе и васкрсења светиња у Црној Гори. Не дамо Светиње!“.
