„Постоје народи који то презиру, правци у умјетности који то презиру, али се ипак зна да права култура, ако хоћемо да идемо у вјечност као умјетници или да васкрснемо, мора да пође од Свете тајне“, говорио је велики српски архитекта проф. др Предраг Пеђа Ристић који је свом роду оставио велико и свијетло завјештање у више од 150 храмова.
Доајен српске архитектуре проф. др Предраг Пеђа Ристић који је 5. августа 2019. године уснио у Господу у 88. години, остаће упамћен као највећи неимар православних храмова нашег времена на просторима гдје живи наш народ. Поред многих цркава проф. др Ристић себе је уградио у бисере савремене црквене архитектуре код нас: Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици и Саборни храм Светог Јована Владимира у Бару.
Носилац је Ордена Светога Саве II реда и многобројних награда и признања. За изградњу светиња у Црној Гори одликован је Златним ликом Светог Митрополита Петра II Петровића Његоша (2013) и орденом Светог Јована Владимира (2016).
Уручујући Ристићу високо одликовање Златник лик Ловћенског Тајновидца, Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је, на свечаности уприличеној октобра 2013. у новоосвештаном подгоричком Саборном храму, рекао да се Саборним храмом Христовог Васкрсења, Подгорица уписала у Божије градове у Европи.
„Један од најзаслужнијих за љепоту овога храма, за његово знамење, јесте др Пеђа Ристић, који је његов главни неимар. Он је, мирне душе могу да кажем, надахнут Духом Светим, а не само својим образовањем, пројектовао овај храм. Са тог разлога додјељује се Златни лик Петра II Петровића Његоша архитекти др Пеђи Ристићу, богонадахнутом неимару Храма Христовог Васкрсења, озареном виђењем тајне свесветија Ловћенског Тајновидца“, рекао је тада Митрополит Амфилохије.
Владика је рекао да је храм у Подгорици круна Ристићевог животног дјела заједно са Храмом Светог Јована Владимира у Бару.
„Ја овдје осјећам пуноћу, пуноћу свих својих предака и пуноћу свих својих потомака на свом тлу, на свом коријену“, казао је проф. др Предраг Пеђа Ристић те 2013. године.
Уз одликовање, Архиепископ цетињски Амфилохије је Ристићу поклонио и реплику чувеног Подгоричког дискоса из четвртог вијека чији се оригинал чува у санктпетербуршком Ермитажу.
Гостујући у емисији Духовни портрет ТВ Храм, архитекта Ристић је истакао да је Храм Христовог Васкрсења у Подгорици назидан тамо гдје су Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, геодета Митар Чворовић и он осјећали да треба да буде црква. То је назвао „цивилизацијским ударом“. Испоставило се да је руски дипломата, око 1852. године, на том мјесту гдје је подигнут храм ископао ранохришћанску цркву у којој су сачувани сасуди међу којима и Подгорички дискос чију је реплику као награду добио у Подгорици.
„Постоје народи који то презиру, правци у сликарству који то презиру, али се ипак зна да права култура, ако хоћемо да идемо у вјечност као умјетници или да васкрснемо, мора да пође од Свете тајне.“
Говорећи о Косово и Метохију професору Горану Раденковићу у емисији Духовни портрет, Предраг Ристић је казао да смо нашу завјетну земљу на неки начин привремено физички изгубили, али духовно никада:
„Остаје наш духовни простор и у цијелом том простору црква треба да се зида на највећем гробљу ради васкрсења.“
Говорио је брат наш Предраг да му је црква у Пребиловцима драга јер је ишао стопама Светога Саве који је знао да је цивилизацијски центар у Јерусалиму.
„Црква Христовог гроба је прављена ради васкрсења и ја се надам да ће у Пребиловцима да се упали благодатни пламен који се пали само у православљу.“
Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима је урађен по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму, која је симбол васкрсења и симбол живота.
Евоцирајући успомене током изградње Храма Христовог Васкрсења у Подгорици, проф. др Предраг Пеђа Ристић је испричао пред телевизијским аудиторијумом да је имао прилику да разговара са богословима који су се вратили из Свете земље: „Пуни утисака говорили су да сада знају због чега су православни и гдје се пали благодатни огањ – јер прво мјесто до Христовог гроба гдје се пали благодатни пламен су православни. Тако је и са на нашим црквама које градимо на гробовима васкрсења“.
Вјечнаја памјат брату нашем Предрагу Ристићу!
Весна Девић
О немјерљивом доприносу Пеђе Ристића развоју црквене архитектуре последњих деценија у Црној Гори, за Радио Светигору говорио је публициста Јован Маркуш: Сјећање на Предрага Ристића
Духовни портрет Пеђе Ристића; Аутор и водитељ: проф. Горан Раденковић; Производња: Телевизија Храм: Духовни портрет Пеђе Ристић; Духовни портрет Пеђе Ристића
+++
Предраг Пеђа Ристић (1931-2019)
Познати српски архитекта и професор на Академији СПЦ за уметност и конзервацију Предраг Пеђа Ристић упокојио се 5. августа 2019. г. у 88. години после дуже болести.
Предраг Ристић је рођен у Београду 17. јануара 1931. године и крштен у Цркви Светог Петра и Павла у Топчидеру 1. фебруара исте године. Отац машински инжењер Петар је рођен у Јагодини, пореклом из Херцеговине, и Марија Табаковић рођена у Араду, пореклом из Билећа, по чијој лози је четврта генерација дипломираних архитеката). Деда по мајци му је архитекта Милан Табаковић, а ујак сликар и академик Иван Табаковић.
Иза себе је оставио троје деце и двојицу унука. Син Сава је архитекта.
Основну немачко-српску школу завршио је 1941. године а гимназију краља Александра I 1949. године.
Дипломирао 1956. године на Архитектонском факултету у Београду са оценом 10 са пројектом Саборне цркве и сопственом теоријом акустике, заснованој на математичкој теорији скупова.
Докторирао са највећом могућом оценом на Универзитету у Грацу 1980. са тезом „Реконструкције преисторијске архитектуре Лепенског вира“. Докторат је нострификован на Београдском универзитету. Државни испит је положио 1979. године.
Предраг Ристић ће остати упамћен по пројектима црквених здања. У Србији, а и у свету, саграђено је више од 150 храмова по његовим плановима. Између осталог, био пројектант Саборног Храма Христовог Васкрсења у Подгорици, Саборног Храма Светог Јована Владимира и Црквеног двора у Бару, као и Цркве Светог мученика Станка у Острогу.
У најлепша здања која је пројектовао спадају Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици, црква у Требињу по тестаменту Јована Дучића, цркве у Острогу, Апатину, на Равној Гори, у Гацком, Убу, Бирмингену, Хановеру, Сиднеју…
На Академији СПЦ за уметност и конзервацију био је професор од њеног оснивања. Члан Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије и предавач на бројним академијама у Европи.
Носилац је Ордена Светога Саве II реда. Добио је Прву награда принца Чарлса за пројект црквеног дома у Бирмингему у Енглеској, Сребрну награду на међународном филмском фестивалу у западном Берлину 1974. за научни филм.
Такође, добио је прву награду за Југословенски научни ТВ филм 1970. године и награду за животно дело УЛУПУДС-а.
Био је дугодишњи или повремени сарадник-критичар часописа Књижевне новине, Књижевна реч, Дело, Поља, Галаксија, Човјек и простор, Градац, Православље, Светигора, Свети кнез Лазар, Политика и др.
Аутор и водитељ/учесник научних ТВ серија „Свет око нас“, „Изгубљени Град“ „Сведоци Отаца“ и других бројних серија и појединачних прилога, интервјуа приказа и критика почев од 1966. године.
Један је од чланова групе коју данас зовемо Медиала, јединог српског аутентичног покрета који је основан око 1950. и траје до данас, а неки од припадника су: Леонид Шејка, Влада Величковић, Љуба Поповић, Дадо Ђурић, Вукота Вукотић, Оља Ивањицки….
Оснивач је друштва „Љубитеља Саве и Дунава 1961.“ Оснивач друштва за Обнову и оживљавање Светих Арханђела код Призрена 1989. Оснивач друштва „Немачко-српске сарадње“ 1994. Седам година био председник друштва жртава комунистичког терора „Свети Ђорђе“. Није никада био члан ниједне политичке партије а био је више пута хапшен од 1946. године из политичких разлога. Оснивач еснафа „Лазар Хиландарац“ за неговање црквених мобилијара 1999.
Извор: Митроплија црногорско-приморска
