Његово Преосвештенство Епископ буеносајерски и јужноцентралноамерички и администратор Митрополије загребачко-љубљанске Г. Кирило служио је, на празник Вазнесења Господњег, у четвртак 13. јуна 2024. године, Свету Архијерејску Литургију код цркве Вазнесења Господњег на Граховцу, поводом прослављања храмовне славе и обиљежавања 166 година од славне битке на Граховцу.
Саслуживало је свештенство и монаштво Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке уз молитвено учешће бројног вјерног народа.
Ријечју литургијске проповједи сабраним је празник Вазнесења Господњег и храмовну славу честитао Преосвећени владика Кирило.
„Налазимо се на мјесту гдје се пројавила слава Божја и баш на овај велики празник Вазнесења Господњег далеке 1858. године када је Христос, по ко зна који пут, у историји људској, испунио то обећање да ће Он увијек бити са нама, иако се вазноси на небо, Он је увијек са нама. Христос и Његова сила били су са тим јунацима, војсковођама, војницима који су овдје одбранили слободу Црне Горе и уградили још један камен, можемо рећи један од најзначајнијих, у њену самосталност и слободу физичку, али и духовну што је много важније. Одбранили су вјеру овдје од Османске империје, која је тада била притиснула готово цио Балкан“, рекао је Епископ Кирило.
Додао је да се празник Вазнесења Господњег не истиче посебно у домостроју спасења нашег Спаситеља.
„Нама су много милији празници Рођења Христовог, Васкрсења Христовог, када се Он родио из мртвих и опет се вратио из мртвих и показао нам да је Он јачи од те највеће болести од које болује наша природа. Међутим, све празнике у оквиру Христовог домостроја спасења треба гледати као једну цјелину и посебно овај празник у којем се Он вазнио на небо, наш народ назива Спасовдан, и правилно га назива, јер је тада наш Спаситељ починуо од својих дјела, али, наравно, Бог није завршио свој домострој спасења палог човјека него је Христос обећао својим ученицима да ће им послати другог утјешитеља, Духа Светог Који ће бити, пребивати са њима све до скончања вијека“, казао је Владика, наводећи да је то много важно.
„Чак, је речено у Светом писму да ако Он не оде, јер су Га ученици са жалошћу питали зашто мора да иде од њих. Тек кад су они повјеровали да је Он заиста Спаситељ, кад су открили у Њему велико богатство свог спасења, Он оде. Зашто је Он морао да иде, сам је Спаситељ рекао својим ученицима: Јер Дух Свети не би могао да дође к њима, ако Он не оде. Треба да схватимо ту нам Спаситељ шаље веома важну поруку да је тврђа у Богу Оцу зато се Он враћа Богу Оцу. Он је отишао од свог Оца, сишао међу нас, родио се међу нама, чак сишао до ада, вратио се међу живе, васкрснувши из мртвих, али Он се враћа Богу Оцу. Зашто? Зато што је Он послушан Син, Он није као син Божји ранији сатана, ђаво који је одступио од свог оца и неће да се врати своме оцу, него хоће да прави неко своје Царство, неку своју Цркву, неку своју фантазију и лаж, него се Син послушни враћа своме Оцу и нама говори, открива тајну да је тврђа у Оцу, тврђа је у Богу, није тврђа на земљи, да морамо своје срце и свој живот везати за небо, а не привезивати се стварима овог свијета“, поучавао је Епископ Кирило.
По Владикиним ријечима Христос је, литургијски речено, а Литургија није нешто апстрактно него, итекако, реалан, животни догађај, који описује историју људског рода од почетка до краја, дакле, Христос, као вјечни Архијереј, извршио је свој архијерејски ход од Оца ка нама и вратио се код тог олтара којег и Његош описује у Лучи микрокозми.
„Говори о том Његовом побједничком ходу којим је Он срушио лажне олтаре и лажне богове овог свијета и тим својим чином Он је, како кажу у кондаку овог празника, сјединио земаљско са небеским; како каже наш богомудри Патријарх, Он је отворио магистралу сада, већ, према небу, вознио је нашу створену природу преображену и освећену с десне стране величанства Божјег. Није више то једносмјеран пут да неко само долази са неба ка нама, него је сада могуће и узићи на небо, јер нам је то могућио наш Спаситељ својим домостројем спасења“.
„Да је то истина све што је Спаситељ рекао, што је показао, демонстрирао пред својим ученицима, пред малим бројем људи изабраних, показали су нам многи људи кроз историју човјечанства из многих покољења који су равноангелно поживјели свој живот на земљи. Светитељи Божји који су показали да је заиста могуће бити земаљски човјек, али и небески анђео. То пјевамо у тропарима многих преподобних који су, тако поживјевши овдје, преселили се у Царство небеско и над њима нема суда, него они царују са Христом док се не наврши пуноћа времена, а тада ће заједно са свима нама примити пуноћу обећаног Царства, обући се у своје тијело поново и примити пуноћу обећаног Царства“, навео је Преосвећени Епископ.
Поручио је да је Царство небеско већ међу нама, Христос је непрекидно међу нама и Дух Свети, како је Христос обећао својим ученицима.
„Ко слуша моје заповјести, ко их извршава ми ћемо доћи, уселићемо се у њега и у њему ћемо створити обитељ. Ко то ми? Света Тројица, Отац, Син и Свети Дух јер је увијек та благодат божанства тројична, она није појединачна. Света Тројица увијек има једну вољу, једно хтјење и једно дејство, тако да и Дух Свети доноси само оно што је Христово, ни мање ни више; Он нам кроз Свете тајне Цркве, нарочито, али Дух Свети дише гдје хоће, он нам доноси тај домострој спасења. Међутим, човјек је слободно биће као што су и анђели слободни, и неки од њих су слободно изабрали да буду добри, послушни Богу, а неки су изабрали да буду зли, обмањивачи, лажови“.
„Тако је и међу људима, на нама је избор али и труд, подвиг да примимо, да кажемо као и Пресвета Богородица Која се слика на икони овог празника у централном дијелу ученика Христових, јер Она је симбол Цркве Божје, симбол и реална њена презентација, дакле, Дух Свети доноси оно што је Христово и треба слободно рећи: Ево слушкиње Твоје, како је то рекла Богородица, свака душа хришћанска да каже: Ево слушкиње Божје, нека ми буде по ријечи твојој. У томе је циљ нашег живота, како је говорио велики подвижник Свети Серафим Саровски да је циљ хришћанског живота стицање благодати Духа Светог, коју смо ми сви примили на Светом крштењу и миропомазању, али је треба непрестано умножавати добрим дјелима, добрим животом до испуњавања заповјести Христових“, навео је Владика Кирило.
Поручио је да треба да ревнујемо за правду и истину, за слободу, да заштитимо своје нејаке ближње да им ко не би погубио душу, преводећи их у другу вјеру или заробљавајући њихов ум лажним вриједностима овог свијета, новим свјетским поретком, вриједностима које нису у складу са библијским, јеванђелским откровењем.
„Наш народ је знао и са оружјем да брани ту слободу, али нарочито да брани присуство Христово међу нама. Горски вијенац, наша библијска књига, завршава се како игуман Стефан причешћује људе Светим тајнама и тиме Његош показује да они нису бранили ништа друго него присуство Христово међу нама, бранили су своју нејач да их не би окупатори одвели у другу вјеру и тиме погубили, не само њихово тијело, него и њихову душу, а нема веће љубави него да ко полаже душу своју за ближње, ко штити свога ближњег од неправде, од неистине“.
„Наш народ је знао то да штити и данас зна да штити слободу, истину, вјеру не само оружјем физичким, него понајвише духовним оруђем постом, молитвом и величанственим литијама које су учиниле крај једном безбожном систему, који је овај народ хтио да одведе у лажне вриједности, друге неке путеве које нијесу насађене на традицији наших предака, наших славних хероја са Граховца, да поменемо, међу њима попа Ђура Кусовца, који је ту погинуо и друге, који су овдје показали како ваља за слободу и вјеру, и за крст Часни мријети и полагати свој живот. И у миру треба, постом, молитвама, добрим дјелима, нашом слогом, заједништвом, окупљени око Христа не око лажних вриједности овог свијета, макар се то називало новим свјетским поретком и лажном демократијом, него окупљени око Христа, јединог нашег спасења, јер је тврђа наша на небу, у Светој Тројици, није на земљи, иако нас на земљи Бог није оставио, него је обећао и Он извршава то своје обећање да је увијек међу нама“, поручио је Преосвећени Епископ Кирило.
Свечаности су присуствовали: амбасадор Руске Федерације у Црној Гори Владислав Маслеников, државни секретар у Министарству просјете, науке и технолошких иновација Драган Бојовић, предсједници Општине и Скупштине општине, Марко Ковачевић и Немања Вуковић, предсједник Општине Плужине Слободан Делић и представници херцеговачких и општина у Црној Гори.
Сабранима су се обратили: предсједник Општине Никшић Марко Ковачевић, надлежни парох проеојрејер-ставрофор Петар Крговић, предсједник Завичајног удружења „Стара Херцеговина“ Никола Даковић, као и амбасадор Русије Владислав Маслеников.
Поводом прославе 166. годишњице Граховачке битке, чије обиљежавање су организовали: Епархија будимљанско-никшићка, парохија граховска и Завичајно удружење “Стара Херцеговина“, обраћања су имали: протојереј Миајло Бацковић, др Павле Кондић, мр Обрад Самарџић. У богатом културно-умјетничком програму, који су водиле: Николина Ковачевић и маја Мршуља, учествовали су: Пјевачко друштво „Грбаљ“, гуслари Никола Кривокапић и Горан Вуковић, КУД „Пива“, Пјевачко друштво „Бањани“, пјесник Ранко Мићановић, гусларка Јелена Миљанић.
