На празник Светог мученика Јулијана Тарсијског и Преподобне Анастасије Српске, у четвртак 5. јула 2024. године, света Литургија служена је у манастиру Светог апостола Луке у Калудри, поводом имендана мати Анастасије, игуманије ове свете обитељи.
Лутургију су служили: протојереј Мирко Вукотић, секретар Епархије будимљанско-никшићке, архимандрит Данило (Трпчевски), игуман манастира Ђурђеви Ступови, протојереј Милош Цицмил, парох берански, јереји Миленко Ралевић, парох трепачко-шелукарски и горњеполимскогусњски и Лука Цицмил, парох пивски.
Молитвеном сабрању присуствовао је вјерни народ беранског краја.
Сабране је пригодним словом поздравио о. Мирко Вукотић, честитајући у име Епископа будимљанско-никшићког Методија имендан игуманији Анастасији.
На крају службе је освештан је и преломљен славски колач.
Манастир Калудра је посвећен Светом апостолу Луки и подигнут је у вријеме Немањића. Запустио је половином XVIII вијека. У току 2000. и 2001. године обновљена је и фрескописана манастирска црква, и подигнут нови конак трудом и средствима новог ктитора Вељка Ралевића. Манастир је освештао Његова Светост Патријарх српски Г. Павле са седам Архијереја 28. октобра 2001. године.
Преподобна Анастасија Српска
Рани живот Свете Анастасије је врло слабо познат. Као млада принцеза, Ана се око 1150. године вјенчала са великим српским жупаном Стефаном Немањом. Током раних година брака, краљица Ана је родила два сина, Вукана и Стефана; у позним годинама, око 1175. године, милошћу Божијом, родила је Растка, касније монаха Саву. Два њена сина, Сава и Стефан Првовенчани, као и њен супруг жупан Стефан (монашко име Симеон), замонашили су се и канонизовани су као светитељи целокупне православне Цркве. Лоза Немањића је прва српска краљевска лоза која је канонизована.
На празник Благовјести Богородице, 25. марта 1196. године, заједно са супругом, великим жупаном Стефаном Немањом, краљица Ана је примила монашки чин. Ана добила је име Анастасија чији је коријен у грчкој речи „Анастасис“ што значи Васкрсење. У то вријеме имала је 71 годину. Свој монашки живот отпочела је у манастиру Пресвете Богородице у Куршумлији близу Топлице, једном од првих манастира династије Немањића. Када је њен супруг, монах Симеон, напустио манастир Студеницу 1196. године како би отишао на Свету Гору да би се поново срео са Светим Савом, Анастасија је остала једини родитељ изворне династије Немањића који је још увек боравио у Краљевини Србији. Након што је 1192. године њен син Сава са 17 година напустио краљевски двор у корист монашког живота на Светој Гори, блажена Анастасија никада више није видјела свог сина у овоземаљском царству.
Анастасија је провела преосталих пет година свог живота у манастиру Куршумлија гдје је мирно уснула у Господу 21. јуна 1200. године. Светој Анастасији је приређена православна хришћанска сахрана у манастиру Студеница, гдје се поново придружила свом супругу у „ишчекивању васкрсења мртвих и живота будућег вијека“.
