У селу Горња Брезна у Пиви, на празник Светих апостола Карпа и Алфеја и Светих мученика Зворничко-тузланских, у суботу 8. јуна 2024. године, обављено је мало освећење новообновљеног храма Светог Николаја Мирликијског Чудотворца.

По обављеном малом освећењу, служена је света Литургија, којом је началствовао јеромонах Јефтимије (Шкулетић), уз саслужење свештенства и монаштва Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке и уз молитвено учешће вјерног народа.

Након читања светог Јеванђеља сабранима се пастирском поуком обратио о. Јефтимије.

„Каже Господ: Ко се не причешћује, тај нема живота у себи и заиста ми имамо живот, живи смо али осјећамо се некад мртви, мрзовоља некад испуни наше тијело и душу, једва се крећемо, не волимо друге, не волимо себе, а ко је са Господом он осјећа пуноћу свог бића. Кад се причешћујемо имамо живота у себи, због тога каже Господ: Имамо живота у себи; имамо снаге да живимо, да се радујемо, да подносимо невоље, болести, друге људе да подносимо и да видимо у њима лијепе особине, а преко тога да правимо мост према небу и то остаје у вјечност“.

„Господ је својим примјером, Он је постао човјек прије 2024 године се родио и све оно што ми имамо Он је подносио, није имао неке натприродне особине, него је као човјек подносио глад и жеђ и трпио све што и ми данас подносимо, али једино није имао гријеха. Кад су хтјели да га каменују, каже Господ: За које ме дјело каменујете, каже: Не каменујете за добро дјело. Ништа, дакле, нијесу могли ти лицемјери , образовани људи каменог срца да нађу у њему, него су га хтјели да каменују зато што се Он градио као Бог. И онда Он наводи примјер из Светог писма: богови сте, дакле, кад смо с Богом можемо да постанемо слични Богу, да будемо богови, то јесте да добијемо вјечни живот и да љубимо друге људе, и да наш живот постане, да у овом животу осјетимо да је наш живот вјечан“, навео је игуман пивски.

Додао је да, живећи на селу или граду, покушавамо да тражимо срећу у другим просторима, у Америку, Европи што је, по његовим ријечима, све лијепо и човјек треба лично да живи.

„Али, ипак је срећа у Цркви, јер тада смо с Богом, срећа је у Царству небеском које је унутра у нама. Бог долази преко наших живот, не само да вјерујемо него да будемо истински, да препознамо шта Бог хоће од нас. Тако су и наше цркве скромне споља, изнутра као што видите и ова је црква украшена, дакле, наше православље је ненаметљиво, преко икона и преко цркви, али се открива човјеку и Бог дарује вјеру човјеку, отвара му срце и онда схвата дубљи смисао живота и сматра да не треба тражити срећу него тражити у себи и својим ближњима и у нашој Цркви, и онда благодат Божја борави у човјеку и то је Царство небеско, постајемо прави Божји људи, ово постаје наше село гдје живимо, то постаје наш град, наша ријека, наши ближњи, постајемо свјесни себе и при себи смо кад смо с Богом“, поучаво је јеромонах Јефтимије.  

По одслуженој Литургији, додијељене су архипастирске грамате онима који су заслужни за обнову цркве. Благослов Епископа будимљанско-никшићког Г. Методија пренио је надлежни парох свештеник Лука Цицмил, а грамате: Општини Плужине на чијем челу је Слободан Делић, Фондацији „Сандра Дринчић“ из Земуна, Маринку Божовићу и Мирашу Ђурковићу, уручио је игуман Пивски.
Уприличена је трпеза љубави и одржан културно-умјетнички програм. Ријечима добродошлице сабрање је поздравио Дамјан Ђурковић, предсједник Црквеног одбора.   

„Наши преци су градњу овог храма започели са самом крају 19. вијека са врло малим материјалним могућностима, али са великом љубављу према Господу нашем Исусу Христу, Пречистој дјеви Богородици и свим светима рода нашег. Сама градња овог храма показала је саборност ове светиње. Тај сабор Божји, који је и данас овдје присутан, наставиће се и кроз будућа времена и ова светиња ће окупљати мјештане овог села, Брежњане који су се разишли по свијету, али исто тако и све људе добре воље. Овај храм посвећен је Светом Николи, небеском заштитнику ове цркве и села, који се моли пред престолом свемилостивог Спаситеља. Ова светиња је наше духовно огњиште, које обасјава све нас који смо родом из овог краја“, рекао је Ђурковић.  

У програму, који је водила Љиља Ђурковић, наступили су: млади гуслари Матија Зарубица и Данило Божовић, пјесникиња Анђела Бацковић, интерпретаторка етно пјесама Маша Војводић, Косто Радовић, диплар, Лука Зечевић, гуслар, мушка пјевачка група „Пече“, хор Преподобне мајке Ангелине, којим руководи проф. Ана Бојић.