У 15. недјељу по Духовима, када наша света Црква молитвено прославља Светог Петра Дабробосанског, Светог свештеномученика Вавилу, Светог пророка Мојсеја Боговидца, 17. септембра 2023. године, молитвено и саборно је било у цркви Светог архангела Михаила у Андријевици.

Свету Архијерејску Литургију су служили Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Јоаникије и Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије.

Након читања светог Јеванђеља, ријечју јеванђељске поуке обратио се Преосвећени владика Методије, тумачећи прочитано зачало, које говори о томе како је један законик, учитељ закона јеврејских, вјероватно, у уторак Велике недеље пред страдање Христово, искушавајући Господа, поставио Му једно питање.

„То питање није било уобичајено међу Јеврејима у то вријеме, а то је, називајући Га учитељем, иронично, јер је претпостављао да неће знати и дати добар, одговарајући одговор, питао Га је: Која је заповијест највећа од свих заповијести које је Бог дао изабраном јеврејском народу. Кажу да има око 613 заповијести које је на разне начине Бог, преко својих пророка, а највише преко Боговидца Мојсија, дао изабраном народу, кога иначе данас прослављамо. Исус одмах њему одговара: Највећа заповијест од свих заповијести и прва међу њима јесте Љуби Господа Бога свога, не само Господа Бога него Господа Бога својега, блискога, не неку далеку космичку силу која нема никаквог односа са мном као човјеком и као личношћу, него мојега, својега Бога љуби свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим“, рекао је Владика, додавши да та заповијест није била непозната, јер је у Петокњижју Мојсијевом то и речено и дата та заповијест.

„То је, дакле, живи однос са живим Богом Који је ту присутан и близу нас. Господ кад се откривао људском роду, постепено се откривајући у историји људског рода, прво се открио Мојсију и рекао: Ја сам онај који јесте, дакле ја сам онај који постоји, који јесам, кога има, а онда после преко пророка рекао: Емануил, што значи: С нама Бог; значи не само да Он као Бог што постоји, него је Он уз то и при том, још, и са нама. Онда се, на крају, кроз оваплоћење свог Сина открива и као Исус, што значи: не само да Бог постоји и не само да је Он с нама, него да је Он и наш Спаситељ, јер Исус значи спаситељ“, бесједио је Његово Преосвештенство.

По ријечима Епископа Методија, Господ је овим одговорио на питање и тиме уста зачепио овима који су Га искушавали и хтјели да Га исмију пред толиким народом, који је кренуо за Њим, па више нијесу знали шта ће и како ће да Му стану на пут.

„Све вербалне битке на том попришту су с Њим изгубили, и садукеји, а онда, окупивши се тај дан о коме говори Јеванђеље, и фарисеји, били су посрамљени Христовим одговором. Он се ту не зауставља, па каже: Заповијест је иста као и ова, још једна; значи, није одмах после ове највеће и прве, него је иста као и ова, па наставља: Љуби ближњега својега као самог себе. Љубав није само једна случајна емоција која нам се деси и над којом ми немамо никакве контроле, као осјећању које се однекуд и на неки начин појавило у нама и које дубоко осјећамо. Библијски термин љубави подразумијева акцију, активну и дјелатну љубав према другоме, јер каже Господ, а и апостол Јован каже: Ако не волите ближњега свог кога видите и који носи лик Божји у себи, по коме смо створени, како ћете онда вољети Онога Кога не видите, тај ја лажа“, казао је Преосвећени Владика, наводећи да је дјелатна и активна љубав позив и порука свима који сљедују Христу Богу.

„Љубити Бога свим бићем својим, јер је то изражено кроз срце и душу и ум, иако је у петој књизи Мојсијевој, у тој заповијести речено срце, душа и снага, али не снага да је разумију као физичка карактеристика људског бића, него снага и духовна. Зато је Господ промијенио ту ријеч кад је говорио законику, одговарајући на питање и рекао мјесто снаге ум. Од тог момента, од Њега почевши, до данашњег дана направљена је прекретница у том преумљењу, дакле, Он кад је долазио на овај свијет, Претечу свог којег је послао да приправи пут којим је треба да дође, рекао му је да позива народ на преумљење, односно покајање, измјену ума. Од тог преумљења и од тог садржаја нашег ума зависи цјелокупно наше даље поступање, акција и дјело које је само последица тога што се дешава у уму, тих мисли које се његују и збивају у нашем уму. То је порука данашњег дана и Јеванђеља – преумљење и љубав према Богу, оличена у љубави према ономе који је први до нас, с којим се срећемо, са ближњима својим, са цјелокупном снагом учинити све да учинимо добро и најбоље за свог ближњег, тиме потврђујући најдубљу своју вјеру у Бога“, поучавао је Епископ будимљанско-никшићки Методије.

Након свете службе Божје, освештан је нови звоник и биста војводе Петра Бојовића у порти храма Светог архангела Михаила.

Сабрање је благословио Високопреосвећени Митрополит Јоаникије, поручујући да на овом свијету нема ништа љепше од доброчинства.

„Чинити добро је и Божја заповијест, али је тежња ка добру, ка чињењу добра и ка стварању усађена у људско срце. Сваки човјек на овај свијет долази са тим својством да стреми ка добру и да чини нешто у славу Божју, а чинити добро у славу Божју и помагати ближње своје, то је једно те исто, јер је Бог заповиједио да сви они који се позивају на Њега и призивају Његово свето име да чине добро ближњима својим, да љубе ближњега свог као себе самог. Доброчинство је жртва, то човјек не чини за себе, за свој привремени интерес него нешто што приноси у славу Божју, а за добро свог народа. Најљепше се човјек осјећа, најпуније му је срце кад чини добро. Квалитет људског живота се може скоро тиме мјерити да ли је човјек способан да чини добро“, казао је Митрополит Јоаникије.

То, указао је он, не зависи од тога да ли је човјек богат, јер има и богатих па су себични и не знају да чине добро, али, има врло често људи који располажу са малим материјалним средствима, али знају да чине добро, да поступају добро.

„Такви знају да кажу добру ријеч, имају добру вољу, добру душу, добро расположење, па и то је већ велико добро. А коме је Бог дао да има и материјална добра, њега је Бог тиме призвао да то дијели са ближњима, да на такав начин то добро умножава и да се умножава љубав међу браћом. Хвала Богу имамо таквих примјера, има их доста, а могло би бити и више, али братство Бојовића у Андријевици, а и шире, не бисмо сад могли набројати гдје су све чинили добро, а посебно ако мало зађемо уназад до војводе Петра Бојовића, који је живот свој жртвовао за своју отаџбину. Био је спреман увијек да пролије крв за своје отачаство, па га је Бог за његово јунаштво и за његову вјеру у Бога и љубав према отаџбини овјенчао великим успјесима и славом“.

„Његово име је везано за побједу српског рода у Првом свјетском рату, а исто тако у I и II балканском рату. Поједини, нова идеологија није знала то да испоштује него им је сметао човјек са таквим угледом и славом. Иако је био остарио, изгледа, колико знам, а боље ви знате браћо Бојовићи, да је пострадао од комуниста ни крив, ни дужан. Био је крив зато само што је имао велике успјехе и велики углед, а сметао им је сваки човјек који се не слаже са њиховом идеологијом а има угледа. То је оно што је било лоше код те идеологије, која је хвала Богу прошла, а оставила доста нечасних трагова, макар на подручју Црне Горе, а и много шире. Нећемо поништавати заслуге, сигурно их има, оних који су се борили против непријатеља, него чак и да их истичемо. Највише лошег та идеологија је показала према војводи Петру Бојовићу, међутим, његову славу није могла тиме умањити, него је његова слава још више заблистала због његова невине, христолике жртве“, истакао је Високопреосвећени Митрополит Јоаникије.

Бисту војводи Петру је приложило братство Бојовића, а споменик је постављен у порти храма.

„Колико зна, он није рођен у Васојевићима, али је родом из Васојевића, да се не заборави и да се зна, јер је једно братство васојевићких Бојовића. Зоран Бојовић је са великом љубављу прихватио да уради овај изузетно лијеп и умјетнички урађен звоник поред Саборне цркве Светих арханђела у Андријевици. Он је имао велики и важан мотив, подигао је звоник за душу свог преминулог сина Милоша, нека Господ душу његовог сина помилује за ову његову љубав и доброчинство које је учино овом светом храму. Коначно, ријешено је питање звоника у Андријевици, све је ово тако лијепо урађено да неће трајати кратко, него ће трајати, да кажемо тако, вјечно. Ово је један од најљепших звоника овог изгледа у Црној Гори“, закључио је Митрополит црногорско-приморски Јоаникије.

Високопреосвећени Митрополит Јоаникије и Преосвећени Епископ Методије обишли су потом радове на изградњи цркве Светог архангела Гаврила у селу Петњих код Берана.         

Фото: Жељко Драшковић