У шесту недјељу по Духовима, на празник Светог мученика Јакинта и Светог Анатолија Патријарха цариградског, 16. јула 2023. године, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви Светих Јоакима и Ане на Видровану код Никшића.
Пред свету Литургију Владика је у чин чтеца постригао Јована Симанића.
Саслуживало је свештенство и монаштво Епархије, а у литургијском сабрању је молитвено учествовао велики број вјерног народс овог краја и Никшића.
Сабране је архипастирском бесједом поучио Преосвећени Епископ Методије говорећи о Светим апостолима и ученицима Христовим.
„Кад је Господ апостоле хтио да извуче из неприлика и притиска, атмосфере присуства првосвештеника и књижевника који су стално ишли за Њим и провјеравали шта говори подговарали народ против Њега, говорећи да је Он лажни пророк, једном приликом их је извео далеко из Јерусалима, у крајеве Кесарије Филипове, далеко изван Јудеје како би их онда могао слободно питати шта кажу људи за Њега ко је Он. Они Му говоре да неки кажу да је Илија, неки Јеремија, неки Јован Крститељ и тако даље, али Њему толико није било важно шта каже други свијет и народ, пита их: А шта ви мислите, шта кажете ко сам ја?“
„Као увијек и у свему апостол Петар предњачи пред свим апостолима и он каже: Ти си Христос Син Бога живога. Њему Господ каже: Блажен си Симоне, сине Јонин, јер ти то није открила човјечија природа и памет људска, односно тијело и крв, како каже Христос у Јеванђељу, него ти је открио то Отац мој небески. Тиме је Господ указао да ми једино можемо Исуса Христа исповиједити као Сина Божјег Духом Светим и вољом Оца небеског и Његовим давањем, не никако својом памећу, умом, филозофирањем, неким својим силама и снагама људским и човјечијом природом. То дубоко надилази нашу природу, и високо и далеко и недокучиво је то за нас“, казао је Владика.
Зато смо се, додао је, данас овдје сабрали да би нам Господ дао Његово давање, Његову мудрост, Његову силу, милост и благодат којом можемо све недостатке људске природе надомјестити и све несавршено усавршити.
„Зато ми можемо бити свети, али једино по благодати, никако по својој моћи, сили, вјештинама и памети. То је порука овог дивног сабрања Светог апостола Петра и Павла, које прослављамо, јер све оне прилике за које знамо и читали смо у Јеванђељу када је Петар хтио да се ослони на своје силе, снаге и моћи, кад је казао Исусу Који је говорио ученицима својим да ће Га ухватити, заробити, распети на крсту и да ће Га убити првосвештеници, књижевници и фарисеји, а онда по својој људској природи каже Петар: Не, никако, не смије то бити. Он каже: то треба да се збије због спасења рода људског, а ти ћеш ме се, каже, иако причаш да ћеш живот свој положити за мене, три пута ћеш ме се одрећи, јер се ослањаш на своју људску природу, немоћ, слабост“.
„У свему што радимо, у свим нашим међусобним односима, у сваком тренутку у нашем животу морамо увијек да имамо оног Трећег на уму, а то је Бога: у свим нашим међусобним односима, и у свему ономе што чинимо, радимо и дјеламо у свом животу. Увијек морамо да имамо Њега на уму, тражећи Његову помоћ, јер ће једино тако сићи благодат, кроз тај наш однос и конекцију са Њим, кроз призивање Његовог имена, имања повјерења у Њега, то значи имања вјере у Њега, у све што је рекао да ће се збити. Зато, кад је рекао да испуњавамо Његове заповијести, без обзира што то изгледа нелогично за логику и смисао постојања овдје, овог живота, овог свијета, треба имати повјерења јер тако диригују духовни закони које је Господ поставио, устројавајући овај свијет и стварајући све што је видљиво и невидљиво“, бесједио је Његово Преосвештенство.
То је, навео је Преосвећени Епископ Методије, порука данашњег празника.
„На један горки начин се Петар увјерио у то што је Христос говорио, јер Га је у најтежим тренуцима издао, одрекао Га се три пута, и то пред женом као симболом нечега што је најслабије и најкрхкије у овом свијету, чак, он који је сјекао ушли слуги кад су дошли да заробе Исуса у Гетсиманији, у врту кад се молио Богу заједно са првосвештеницима, показујући храброст, мушкост, пред женом која је рекла да јој се чини да је један од оних који су били са Исусом. Он се три пута одриче и онда кад је пијетао запјевао Петар се сјетио Исусових ријечи, каже предање да се Исус тада окренуо и да га је погледао. Он се тада сјетио Његових ријечи, сјетио се своје слабости и своје лоше навике, као навике свих нас, који живимо у овом животу, које смо стекли, да се стално ослањамо на своје силе, снаге и моћи“.
„То не значи да не треба ништа радити. Треба, али призивајући благослов и помоћ Божју. Кад се он одрекао Исуса, кад је горко плакао, сјетио се и дошао себи кад га је погледао, кад су успоставили везу. Тако исто у оном чамцу, кад је Петар био са ученицима, кад их је послао Исус преко језера Галилејског на другу обалу, рекао им да ће доћи, па се у току ноћи дигла бура, односно кад је Он дошао по води, ходећи до њих у сред ноћи, они се уплашише и повикаше. Он каже: Не бојте се, ја сам. Петар, опет, предњачи пред свима и каже: Ако си ти, Господе, реци да ја дођем до тебе по води. Господ каже: Дођи. Он крене и иде по води, док је гледао у Исуса, у Њега док је гледао, док је имао везу с Њим није тонуо, ишао је по води. Али, каже, дуну вјетар и дигоше се таласи, а то су невоље и недаће овог живота услед којих заборавимо на тог Трећег, Кога стално треба да имамо на уму да бисмо стабилно ишли по мору живота, да не бисмо потонули“, навео је Владика.
Осврнувши се на таласе Петар је, уплашивши се, по ријечима Епископа Методија, почео да тоне, јер Га је изгубио из вида.
„Завапио је: Господе, пропадох и Он долази, вади га и каже: Маловјерни, зашто си посумњао? То је порука данашњег празника; први међу апостолима, првоврховни само утолико уколико се ослања на помоћ и милост Божју, не на своје снаге јер он и као првоврховни стално је падао, тонуо и одрицао се Исуса. На крају, кад га враћа у апостолство, у то достојанство, Он је рекао прво Мироносицама, које су разласиле најрадоснију вијест васкрсења Христовог цијелом свијету и апостолима, Он каже: Реците апостолима и Петру, наглашавајући Петра који Га се одрекао и који Га је издао, да ћу бити у Галилеји, нека дођу, тамо ћу му се јавити, тамо гдје смо се прво срели и упознали“.
„Они праве тај скок вјере да иду десетинама километара, тиме потврђујући да вјерују да је Он заиста васкрсао и тамо се срећу с Њим. Кад га пита Исус: Петре, волиш ли ме, није му рекао: Што си ме издао, што си се мог имена одрекао. Ништа му није од тога рекао, само му је рекао: Петре, волиш ли ме? Он је рекао: Господе, волим те, и Он га три пута пита, јер Га се три пута одрекао. Трећи пут он каже: Господе, ти све знаш и знаш да те волим, Он га враћа у апостолство и креће Петар за Њим, то пише Јован у свом јеванђељу. Петар, вративши се у апостолство и достојанство које је изгубио, на најгори могући начин, окрене се и погледа у апостола Јована и каже Исусу: Шта ће овај с нама? Он који се Њега никад одрекао није. Ни тада га не кори Исус, него каже: Шта је теби до тога, Петре, ако ја хоћу да он ту буде, до мог другог доласка, благо га кори и изнова му показује љубав. Наша укоријењена лоша навика, ослањајући се на своје слабости, своје моћи, толико је чврсто укоријењена да мора огромна љубав Божја, милост и вријеме да ми почнемо духовном вјежбом да се навикнемо да имамо Њега на уму и пред својим очима као Трећег у свим нашим међусобним односима и тренуцима, у дјелима која обављамо“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије.
Након свете Литургије, традиционална литија, предвођена Владиком и свештенством, прошла је кроз Видрован, уз читање светог Јеванђеља и благосиљање воде и ријеке овог мјеста.
