У Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, на празник Светог цара Константина и царице Јелене, 3. јуна 2024. године, служена је Света архијерејска Литургија поводом 25 година архијерејске службе Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија и јубилеја Светог Јустина Ћелијског, у чије име је претходне вечери уприличена Свечана академија у крипти овога Светога храма.

Светом архијерејском Литургијом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Хризостом, уз саслужење Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Јоаникија и њихових преосвештенстава: Епископа сергијевско-посадског и дмитровског Кирила, Епископа милешевског Атанасија, Епископа рашко-призренског Теодосија, Епископа славонског Јована, Епископа аустралијско-новозеландског Силуана, Епископа ваљевског Исихија, Епископа будимљанско-никшићког Методија и Епископа захумско-херцеговачког Димитрија, као и изабраног Епископа диоклијског протосинђела Пајсија, који је у току Свете службе, одлуком Светог Архијерејског Синода, руком Митрополита Јоаникија, рукопроизведен у чин архимандрита.

”Драги оче архимандрите, Свети Архијерејски Сабор СПЦ, изабрао Вас је на овогодишњем засиједању за Епископа диоклијског, викарног Епископа Митрополије црногорско-приморске, а ово архимандритско достојанство нека Вам буде залог епископског чина. Епископски Сабор, нашао Вас је достојним ове узвишене и надасве одговорне службе у Цркви Божијој. Увјерени смо да ћете, драги оче архимандрите, ову Свету службу која Вам је повјерена, вршити ревносно, часно и свето у све дане живота својега као и до сад”, рекао је Митрополит Јоаникије, пожељевши архимандриту и изабраном Епископу Пајсију да се не ослања на своје трудове које ће приложити, него у безграничну милост, истину и правду Божију која ће руководити овом свештеном службом.

Архимандрит Пајсије, захвалио се рекавши: ”Ваше Високопреосвештенство, високопреосвећена и преосвећена господо архиреји, часни оци свештеници, преподобно монаштво, често у Цркви говоримо о даровима и са правом то чинимо јер када не бисмо, када бисмо оно што добијамо од Бога заслужили, онда се више не би то називало даром Божијим.”
”Први дар који примамо од Бога јесте овај живот, а онда слиједе дар за даром. Како каже Свети отац наш Јован Златоусти, овај дивни господар прима првог као и последњег и ономе даје и овоме дарује. Зато данас ја благодарим свим архијерејима наше Цркве на челу са нашим Патријархом”, рекао је, нагласивши да првенествено благодари Богу, цјеливајући Његову руку која даје и свете руке из којих тај дар прима.

”Ништа мање, данас благодарим свима вама, народе Божији, а особито желим да заблагодарим нашем духовном оцу и Митрополиту Јоаникију за његову родитељку бригу и пажњу“, рекао је изабрани Епископ диоклијски Пајсије и честитао јубилеј своме духовном оцу Митрополиту Јоаникију,

По прочитаном јеванђелском зачалу, сабранима се архипастирском бесједом обратио Митрополит дабробосански Хризостом.

”Нека је срећан и благословен овај дан када се сабрасмо у прекрасном храму Христовог Васкрсења, да прославимо Господа, а затим Његове угоднике, равноапостолног цара Константина и царицу Јелену, али исто тако да данас заједно, окупљени око нашег драгог Митрополита Јоаникија, прославимо један значајан догађај и датум из његовог личног, али и из живота наше Цркве”, рекао је Митрополит Хризостом додавши да данас обиљежавамо 25 година избора Митрополита Јоаникија за Епископа и честитавши му овај јубилеј у име свих архијереја Српске Православне Цркве.

Митрополит Хризостом је такође истакао да Владика Јоаникије истински свијетли по примјеру Христа Господа, јер благодаћу Духа Светога примамо све оно што је Господ рекао светим апостолима, да свијетлимо људима да виде куда ће ићи, а то је важно за свакога, а посебно за епископе којима је Црква повјерена, те подсјетио на свијетле примјере, као што је Свети Василије Острошки и рекао: ”Управо по примјеру наших Светих отаца и великих архијереја, и ми, драги Владико Јоаникије, управо тако треба да свијетлимо данас у ова смутна времена. Јесте да је вријеме технологија, али су управо и мрачна времена, времена када се путеви хода наших вјерника, нашега народа, наше Цркве затамњују, још више треба свијетлити да наш вјерни народ и Црква има јасне путеве, науке, опредјељења.”

”Ријечи Господње нису само ријечи, већ су живот и свака ријеч Господња је храна вјечног живота, а јако је битно да ово разумијемо као Свети Јустин кога смо се јуче сјетили и који је разумио сваку ријеч коју је Господ казао и објаснио је српском народу у она тешка времена атеизације”, рекао је Митрополит дабробосански, осврнувши се на бесједу књижњвника Драгана Лакићевића са јучерашње Академије.

Митрополит Хризостом је такође нагласио величину личности Светог цара Константина, кога данас прослављамо, истакавши да је он промијенио историју свијета и једна безбожна империја, империја гоњења, постаје империја Хришћанства, слободе и права сваког човјека. ”Данас када све ово поменемо, некад не можемо ни да схватимо колики је значај његове одлуке да донесе Милански едикт, а можда ни он сам није знао колики ће бити значај те одлуке како у римско вријеме, тако и данас”, истакао је Владика Хризостом, додајући да се ми данас слободно опредјељујемо за Христа и Христови смо као што су били Свети цар Константин и царица Јелена.

”Нека нам Господ да свима снаге да чинимо као што је чинио Свети цар Константин, да радимо и учимо као што је учио Свети Јустин Поповић, као што је чинио блажене успомене Митрополит Амфилохије, а нашем драгом домаћину, Митрополиту Јоаникију, нека Господ подари добро здравље, дуг живот, да буде свјетлост свијета и свјетлост ове Митрополије”, закључио је Митрополит Хризостом.

Архимандрит Сргије, игуман манастира Острога је након заамвоне молитве, у име свештенства и монаштва Митрополије црногорско-приморске, честитао јубилеј Његовом Високопреосвештенству Митрополиту Јоаникију.

”Сабрасмо се да се помолимо за здравље, напредак и спасење сваког створења, сваког човјека и цијелог свијета, а нарочито да молитвено и скромно обиљежимо важан јубилеј за нашу Митрополију, а то је 25 година архијерејске службе нашег Митрополита, Владике и духовног оца Јоаникија”, рекао је игуман острошки и додао да је све што се у Цркви догађа, молитва, ријеч, свако сабрање, благодаћу Божијом живо учешће у Царству небеском.

Отац Сергије је истакао како се, обиљежавајући овај јубилеј Митрополитовог двоиподеценијског служења, данас са посебном пажњом опомињемо ријечи великог архијереја и страдалника Божијега, Светог Игњатија Богоносца, који је одлазећи на страдање, остављао поуке и свајете којих се и ми данас придржавамо, а у којима поучава да је Црква и пуноћа благодати тамо гдје се народ Божији сабира на ломљењу хљеба око Епископа. ”Имајући слободу пред Господом, имајући љубави према Вама, слушајући ријечи Светог Игњатија, овај Ваш јубилеј доживљавамо као јубилеј цијеле наше Митрополије и сваког њеног вјерника”, рекао је.

”О Вашем архијерејском раду није потребно користити пуно ријечи, о њему свједоче бројне обновљене и изграђене светиње, бројно свештенство и монаштво, оживљени стари и заборављени сабори, покренути и основани нови на којима се расељени народ са сјевера редовно сабира око својих светиња, чувајући и њих и своја огњишта. Ако свему овоме додамо и оснивање бројних хорова, вјеронаука, православних братстава, видимо да се из Ваше архијерејске службе свих ових деценија излива вода жива којим се напајају душе жедне Бога и Божије љубави, а плод вашег служења у Епархији будимљанско-никшићкој је и велика мисија на културном и просвјетном пољу”, рекао је и додао да је свима у свјежем сјећању Митрополитово храбро држање приликом борбе против неправде и како је надахнуо народ на челу величанствених литија, уз блаженопочившег Митрополита Амфилохија.  ”Ту вјерност Христу и Цркви сте, са неколико часних свештеника, посвједочили и у заточеништву у које сте одведени само због тога што сте обављали вашу архијерејску дужност и служили Богу и народу”, рекао је отац Сергије и додао да данас, након четири године служења на трону Митрополита црногорско-приморских у тешком времену, видимо да се плодоносно служење Митрополита Јоаникија наставља са истим жаром и прегалаштвом свог претходника, а о томе свједочи неуморно свакодневно служење, рукополагање нових свештеника и монашења, као и новооснована Православна гимназија ”Свети Сава”.

Отац Сергија је нагласио да јубилеји нису значајни да бисмо хвалили једни друге, већ да бисмо се у братској и сестринској љубави сабрали и да сви заједно прославимо Архијереја свих, христа Бога нашега. ”Ово је велика прилика да Вас замолимо да се молите за нас, јер по ријечима Светог Игњатија, кога поменусмо, ако је силна молитва једног или двојице, колико тек силна јесте молитва Епископова”, рекао је игуман Сергије, пожељевши Митрополиту Јоаникију добро здравље, дуг живот, снагу и мудрост у управљању Митрополијом, да као и до сада служи Богу и повјереном народу.

”Ово слово јесте принос Богом Вам у Христу и са љубављу оданог клира Вашега, а ми гледајући Ваша добра дјела и правилно, са великим трудом и жртвом, управљање Црквом Божијом која Вам је повјерена, желимо Вам и видљиве знаке наше оданости приложити”, рекао је игуман Сергије и у име свештенства и монаштва, Митрополиту уручио на дар архијерејску митру, жезал и мандију.

Митрополит Јоаникије је захвалио архимандриту Сергију на слову, захвалио архијерејима који су донијели своју љубав и учинили велики Сабор на овај велики празник. ”Хвала Вам, драги високопреподобни оци архимандрити, игумани, високопречасни свештеници, оци духовни и пастири народни, хвала сестрама игуманијама, монахињама, вјерном народу који се данас сабрао, а и који није могао да дође, поводом овог јубилеја који није велики, али није ни мали. Шта могу друго да кажем, осим да произнесем благодарност Богу живоме и истинитоме, који је вјечни Архијереј, а ми смо само његови саслужитељи. Он савршава дјело, а ми прилажемо свој труд, и колико труда да принесемо, знамо да без Њега не можемо чинити ништа. Ако сам нешто добро учинио и ако се то тако може рећи, онда је то засигурно Божија милост подејствовала и укријепила моје немоћи у овој светој архијерејској и архипастирској служби”, рекао је Митрополит Јоаникије и нагласио да се увијек са великом благодарношћу свећа својих родитеља, браће, сестара, драгих наставника кроз цијело школовање и посебно свог духовног оца, блаженопочившег Митрополита Амфилохија.

”Посебно благодарим и браћи свештеницима Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске, игуманима, јеромонасима, монасима, монахињама, који су ми били добри, одани и искрени саслужитељи цијело ово вријеме, нека их Бог награди за њихову вјерност Цркви Божијој, а од мене велика благодарност и овога и онога свијета”, рекао је Митрополит, пожељевши свима радост и помоћ Божију, те посебно поздравивши и захваливши преосвећеном Владици Кирилу, дугогедишњем пријатељу, ректору Московске духовне академије, игуману Тројице-Сергијеве лавре, који је донио овдје своју љубав и благослов Светог Сергија Радоњешког, као и братски цјелив Руске Православне Цркве. Митрополит је такође је захвалио на доласку и посебно поздравио свога дугогодишњег пријатеља, протојереја-ставрофора Михаила из Петрограда.

”Желим да поводом овог јубилеја, посебно истакнем добре и честите родитеље, честите хришћане који су се потрудили да испуне заповијест Божију и да неколико многодјетних породица тим поводом наградимо”, рекао је, додавши да има још породица које треба да добију ову награду и позвао свештенике да дају своје предлоге.

”Тамо гдје се испуњавају Божији благослови, тамо се умножава и живот и свака радост”, рекао је Митрополит и одликовао Златним ликом Светог Петра II Ловћенског Тајновидца протојереја Миладина и Веру Кнежевић, Младена и Марију Влаховић, као и Веломира и Александру Радосиновић.

Поздравни говор Епископа Методија на обиљежавању јубилеја - 25 година хиротоније Митрополита црногорско-приморског Г. Јоаникија

Након Свете Архијерејске Литургије уприличена је трпеза љубави.

Том приликом Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије одржао је поздравни говор и честитао Високопреосвећеном Митрополиту Јоаникију важан јубилеј - 25 година архијерејске службе. Подсјетио је на сусрете које је током турбулентних `90. их година 20. вијека имао са тадашњим игуманом Цетињског манастира а садашњим Митрополитом Јоаникијем.  
Обраћање Епископа Методија преносимо у цјелини:

„Бадње вече је било 1993. године, он се вјероватно тога не сјећа, када смо нас неколицина са два аутомобила из Погорице кренули на Цетиње на налагање бадњака и, наравно; ја гдје год идем сваки пут негдје касним, закаснили смо на налагање бадњака и дошли смо горе у Манастир у Митрополију. 1993. Бадње вече. Већ је мрак пао, зима и срели смо у холу Митрополије нашег земљака Арсенија Радовића, тадашњег студента теологије, знате га сви, нашег данашњег свештеника и синовца блаженог спомена Митрополита Амфилохија. Он нас је питао ко смо, шта смо, гдје смо, ми смо рекли да смо дошли из Сарајева, управо, те године, тих мјесеци. „Сједите овдје, биће вечера у Цетињском манастиру, па да заједно вечерамо са игуманом и старим Митрополитом Данилом тадашњим“. И ми улазимо у трпезарију Цетињског манастира, то је мој први контакт са Цетињском светињом, а и сусрет са тадашњим игуманом, данашњим Митрополитом Јоаникијем. Ту смо заједно вечерали, били богословци ми једини ту гости. Митрополит Амфилохије је био у Подгорици и по неким другим градовима, налагао како је он то практиковао тих дана божићних, и сјећам се те дивне атмосфере божићне тада и тог разговора и тих пјесама које су се тада пјевале. Када је одлазио стари Митрополит на починак и пратио га је, држећи под руку, игуман Јоаникије, наишао је поред нас и онда је за двоје, који нису били крштени од нас осморо, колико нас је било, погледао у њих и рекао: Вас двоје да се крстите, а они нису вјеровали откуд зна, први нас пут види. Каже: Вас двоје да се крстите ако нисте крштени, они стварно нису били крштени, али ни по чему се то споља, макар, нама није могло видјети и примијетити.

Други сусрет са Митрополитом Јоаникијем био је 1994. године кад је служио Патријарх Павле у Цетињском манастиру. Био је тада Сабор Архијерејски, па је почео да ли у Острогу или на Цетињу, али служила се Литургија у Цетињском манастиру и благосиљао је Патријарх руком Светог Јована Крститеља. То је тад било ново, јер није била изложена рука на цјеливање, негдје је чувана у Митрополији, а тад се изнијела на том Сабору и Литургији и њоме је благосиљао народ Патријарх Павле. Тад сам видио те прве генерације богословаца, који су били 2. или 3. разред школе, обновљене Цетињске богословије, и помислио, ја сам тад исто био средњошколац: Боже, благо овим људима, како им је Бог дао да се уче у овој светињи, да овдје живе међу овим зидинама. 1995. године долазимо у Цетињски манастир на службу, а то су једини дани кад сам долазио на Цетиње, између тих дана никад нисам долазио, `95. године игуман Цетињског манастира Јоаникије постаје ректор Богословије, а јеромонах Лука постаје игуман Цетињског манастира, а мислим да је Владика Јован тада постао ђакон, чини ми се. То је `95. године за Лучиндан. Тако да сам свим тим најважнијим историјским догађајима новије историје Митрополије присуствовао, иако нисам био у клиру.

Даље, 1997. године, поменуо је отац Предраг Шћепановић синоћ, да ли је то била `96, `97. или `98. година, не сјећам се, али смо ишли заједно возом у Лелић, односно у Ћелије ваљевске, заједно са ректором Богословије тадашњим, данашњим Митрополитом Јоаникијем, а онда 1999. године био сам чак, али интересантно да никад нисам осим тих догађаја и литургија бивао у манастиру, јер сам, увијек, избјегавао Цетиње као мјесто гдје није било пријатно доћи, поготово у Цетињски манастир да се буде на службама, и тако нисмо се везали за Цетиње као светињу него углавном за Острог и ишли смо у Острошки манастир и друге манастире. А 1999. кад је била хиротинија, коју данас ево прослављамо, 25 година од хиротоније Митрополитове, био сам и тада са братијом, а све нас је заједно, свих тих година, и то треба рећи, стално понављати, никад не треба заборавити, водио нас је отац Драган Митровић, све нас, братство из Подгорице који смо ишли захваљујући њему, његовој жртви, љубави и залагању и његовом руковођењу духовном, сви смо се, некако, ево, данас овдје од ових људи који су присутни, већина њих свештеници, монаси, монахиње, игуманије, игумани, владике итд. И 2002. године на Жабљаку се ради, коси на селу, ми радимо на нашем имању, и устоличење, на Благу Марију, 4. августа, идемо у Ђурђеве Ступове на устоличење Владике Јоаникија обновљене будимљанско-никшићке, не новоуспостављене и основане, но обновљене будимљанско-никшићке Епархије, тако да сам и на том догађају учествовао, а онда, после кад сам, исте те године, дошао у Цетињски манастир за искушеника, негдје је са оцем Луком, блаженог спомена, разговарао Владика Јоаникије на степеницама и како сам ја наишао, он је рекао: Чекај, соколе, мало, ти си из моје Епархије. Ја сам ту одмах побјегао, наравно, да ме негдје не преведу у Беране. Али, као што сам бјежао од Цетиња, тако сам на крају 19 година провео на Цетињу, најљепших својих дана, како год неко мислио или изгледало да то тамо није било могуће. А онда, после, тог бјежања од Владике Јоаникија кад ме је ословио да сам из његове Епархије на крају сам опет дошао, бјежи, бјежи, али на крају дођеш тамо гдје треба да дођеш.

Ја управо испред те Епархије, на чијем челу се налазим, милошћу Божјом и Његовом благодаћу, желим да честитам Митрополиту Јоаникију за све ове године његовог рада и труда, које је највише уложио у Епархију у којој се ја налазим, Богу молим и служим, пуне 22 године. Ја сам дошао на готово, на једну уређену дивну Епархију, која има свој живот толико развијен да је сад захтјевније бити у њој архипастир, него некад у Митрополији `90.их година. Тај живот који је успостављен духовни у Епархији будимљанско-никшићкој за ове моје мале снаге и потенцијале је презахтјевно да могу да постигнем оно што је започео и што је урадио Митрополит Јоаникије.

Као један мали знак љубави и пажње, не само моје, него свих свештеника, монаха и монахиња и цијелог клира, па и народа из Епархије будимљанско-никшићке, пошто сваки Црногорац је кад се роди историчар, не да ником да боље зна историју од њега, иако се тиме не бави професионално, дакле сви волимо као људи који су из овог поднебља историју, од историје своје породице, преко историје свог народа, своје Цркве, тако да смо 20 књига сабраних дјела једног, можда, од највећих историчара српског народа новијег времена, покојног Милорада Екмечића припремили, написали посвету на првој књизи да има Митрополит да се подсјећа историје српског народа и српске Цркве, а то је двоједна историја и инсигније као знамење владичанског достојанства. То је мали знак љубави и пажње за све оно што је он учинио за Епархију будимљанско-никшићку.

Драги Митрополите, љубимо вас и грлимо и нека вам Бог да снаге и благодати, и крепости да још много, много и много година послужите свом народу и својој Цркви!“              

Долгоденствуј, Високопреосвећени Владико, на многаја и благаја љета!

Тијана Лекић
Фото:  Жељко Драшковић и Борис Мусић
Видео: Борис Мусић

Извор: Митрополија црногорско-приморска