Skip to main content

Литургијом у цркви Светог Николаја у Бијелом Пољу началствовао О. Предраг Поповић

Литургијом у цркви Светог Николаја у Бијелом Пољу началствовао О. Предраг Поповић
29.07.2024.
Намјесништва

 Светом Литургијом у цркви светог Николаја Мирликијског у Никољцу у Бијелом Пољу, Литургију у пету недјељу по Духовима, 28. јула 2024. љета Господњег, на празник Светих отаца првих шест Васељенских сабора, Светих мученика Kирика и Јулите, Светог Владимира Kијевског и Светих мученика величких и горњополимских, началствовао је свештеник Предраг Поповић, уз саслужење протојереја Рада Радовића и јереја Милосава Јовановића.

Литургијом у цркви Светог Николаја у Бијелом Пољу началствовао О. Предраг Поповић

Пожељевши добродошлицу вјерном народу који је у великом броју присуствовао сабрању, о. Предраг је подсјетио да смо се окупили у радости нашег Господара, “у овај мали портал када је данас Царство Небеско присутно овдје на земљи, када ће благодат Духа Светога оросити сваку душу и на тренутак у овом времену показати реалност будућег царства”.

„Kада ћемо на тренутак, колико траје ова наша Литургија, бити поштеђени сваке муке, заборавити све своје животне проблеме и препустити се Царству Небеском. Да би свештеник могао да произноси своје дарове он подигне руке своје и каже:

 “Ми који херувиме тајанствено изображавамо и и животворној Тројици Трисвету пјесму пјевамо сваку сада животну бригу оставимо, јер у Царству Небеском нема бриге нема болести, патње, рата, растанка, смрти, гордости, грешности, нема финансијских проблема, нема брачних проблема.”

“У Царству Небеском сви смо заједно са Господом, и каже овдје Господ у овом Писму остављеном нама, да 'буду у радости, да буду једно као и ми'. То је молитва којом се Господ за нас молио“, бесједио је о. Предраг, појашњавајући да је на нама, као дјеци Божјој  да се, газећи кроз овај живот, наилазећи на препреке које Господ поставља испред и зарад нас и нашег успињања ка Њему, не олијенимо, већ да покажемо љубав према Њему, макар и у тим малим подвизима, не заустављајући се како би оснажени Духом светим показали да смо синови и кћери Царства Његовог.

Он је истакао да човјек кроз цијели живот сумња, прихватајући помисли од ђавола, 'а да ли је тај Бог заиста ту'', па 'гдје је' , па 'што нам се не јави'.  

„Па читајући житија светих помути нам се срце наше, 'како се њима јављао Бог', 'када се коме јавио данас', .. . зашто нема толико чуда данас'. Па чујемо за неко чудо, па онда брже боље опет у цркву, 'ево га то чудо'. Па онда неко каже 'није то чудо, то је наука, то тако треба да буде, то се тако дешава', па  опет се срце помути, 'па од толико вјера, баш наш Бог да је прави'.. . , и тако кроз цијели живот ходајући сумњамо. Али није важно. Важно је да ходимо ка Њему и да нас та сумња не помете“, казао је о. Предраг.

Напоменуо је да је важно да се увијек боримо против помисли које нам намеће ђаво, подсјећајући на Јеванђеље када је Господ дошао код бјесомучника у којима је био легион демона, који су без сумње исповиједили и потврдили постојање Бога.

„И ђаво из ових бјесомучника не сумња да је он Бог, и каже. ' Шта хоћеш од нас сине Божји'. Он не сумња и зна да је Он Син Божји.  И они (демонске силе), га ословљавају правим именом једногласно као у хору кажу: „Сине Божији, зашто си дошао овамо пре времена да нас мучиш“, потврђујући да је Он Син Божји.  А ми, род Његов, намијењен  за вечност, сумњамо.

 Али он у свом знању и својој не-сумњи не иде ка Њему,  бјежи од Њега, не воли Га, а ми у својој сумњи пртимо пут свој према Њему. И у томе је подвиг вјере наше, јер када би смо Га видјели, вјера нам не би ништа значила, онда знамо да Он постоји“, истакао је о. Предраг у својој надахнутој бесједи, указујући да се Господ свима нама који сумњамо обратио као невјерним Томама ријечима - благо ономе ко не Ме не виде а није посумњао'.

Навео је даље да демонске силе, које су су са нама у нашем животу, раде свој посао преко слабих људи, покушавајући да пољуљају нашу вјеру.
 
„И у овом Јеванђељу видимо шта су они чинили када су молили Бога као Оца свога: „Дозволи нам, да уђемо у свиње“.  Значи без Божје дозволе не могу ући ни у свиње, а камо ли у човјека. Без Божје дозволе ништа не могу учинити. И свако искушење које нам они дају дају нам зато што је то Бог дозволио. А када је Бог дозволио, онда трпи. Пазите Он, као Отац и тих јадних палих анђела, као и нас људи, одговара на молитву, и каже: 'Идите' . И они, ушавши у свиње, побише свиње тако што су их бацили са стрмени у језеро. Демон када дође он је дошао да убије, и он се у пакао не може, не смије вратити празан. Он мора са собом понијети жртву, иначе ће доље претрпјети велике казне, страхоте и батине, како ми је један рекао ' не знаш шта ће они мени да раде'.

И Господ  показује да више воли и те пале анђеле него свиње и показује колико су му пречи, колико је велика љубав према нама људима, палим и потенцијaлно палим и онима који се могу спасити и онима којима спасења нема. Његово срце је највеће, Његова љубав је највећа, и највећу највећу бол коју може да осјети Бог јесте када види људе да су раздвојени, када их види да нису једно, а највећу радост Бог осјећа управо у оваквим тренуцима, када види да у име Његово постајемо једно, да постајемо браћа и сестре. Па каже мени један човјек - 'Оче, ја сам јединац'. ' Па зашто си јединац', каже – ' Па није ми родила'.  Па кажем ако ти га није родила мајка родила ти га је комшиница, родила ти га је суграђанка, родио ти га је неко. Зашто си јединац, зар ти је брат само онај кога ти мајка роди? И пас и змија рађају, али Духом светим се рађају само синови и кћери Царства небеског. Погледајте колико ја браће и сестара имам од данас овдје, погледајте ви колико браће и сестара имате овдје, а ко ће онда на нас.

Лавови  када дођу пред крдо како ће га растјерати? Покушавају, блефирају, нападају, ако крдо остане као једно џабе им зуби и канџе, стратегија и тактика, све то пада у воду. А један који иде пред нама јесте Господ Исус Христос са свим својим Светима који су нас за живота водили у ликовима епископа, свештеника, духовника, праведника, покајника, па и по смрти њиховој својим нетрулежним моштима, којима нека је слава и милост, Христос Васкрсе“, бесједио је о. Предраг.