У недјељу 7. по Духовима, 11. августа, Свету литургију у храму Прображења Господњег у Загребу служили су Њихова Преосвештенства Епископ  будимљанско-никшићки Методије и Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, администратор Митрополије загребачко-љубљанске. Саслуживало је загребачко свештенство.

У литургијској бесједи владика Методије је рекао да је велики благослов за њега да по први пут у животу дође на ове просторе, у Загреб и у дивну литургијску заједницу са којом се заједно молио Богу.

„Овдје смо се са разних крајева окупили, али човјек са својим биолошким насљеђем које узме од својих предака у оном моменту када се крсти релативизује своју генетику, а веже се за небо и ороди се са Богом, а то истинско и право духовно јединство и тај извор који из Христа извире је онај на који смо ми призвани и који је вјечни, небески и непролазни. Све што на овом свијету узмемо на себе, било то кроз народ у којем живимо, простор у којем обитавамо, позив којим се бавимо или друштвени статус и положај који заузимамо, богатство које посједујемо – све ћемо то једног дана оставити, а остаће оно што смо сабирали. То су врлине, добра дјела и труд да наши међусобни људски односи буду у љубави. То је истинска и права заповијест коју Господ од нас тражи, а у коју се све остале заповијести уливају и у којој се садрже – да љубимо једни друге и да кроз другог који је створен према лику Божјем потврђујемо љубав према Богу. Љубимо Њега који је невидљив кроз нашега брата и ближњега који је видљив и опипљив“, рекао је владика Методије.

„Када су слијепци разгласили свима чудо које им се десило, народ је повикао: ‘Никад се ово није десило у Израиљу, нико рођеном слијепцу није отворио очи’, а онда злобни људи који су заузимали велики друштвени статус – фарисеји, видјевши да сав народ за Њим иде и шта се дешава и каква чуда твори, рекли су да Он лијечи, али помоћу кнеза демонског, да би тиме увјерили народ да је Он веће зло од оног од којег их ослобођа. Али онда они смирени, кротки, који су за Њим ишли, они су примали благодат и исцјељивала се душа њихова, а они који су били у том времену вјерски ауторитети на крају су Га успјели заробити и распети, наравно по Његовом допуштењу. Господ је тиме показао да је најважнија наша кротост, смиреност и вјера на нашем путу спасења, а не то које мјесто заузимамо у друштву“, рекао је у бесједи у Загребу епископ Методије.

Владика Кирило је заблагодарио на љубави владици Методију који је прешао далеки пут и дошао у Загреб да заједно заблагодаре Богу. Епископ Кирило је сабраном вјерном народу рекао да су он и владика Методије замонашени исти дан у Цетињском манастиру, 2004. године, као и да су обојица добили имена по великим просветитељима Словена, светој браћи Кирилу и Методију.

„Тако смо заједно кренули у тај духовни бој за освајање Царства небеског, прије свега исправљања своје душе. Владика Методије је постао духовник који може и другима помоћи да пронађу пут спасења. Својим молитвама уградио се и у обнову овог храма послије разорног земљотреса, јер молитва изграђује“, истакао је владика Кирило и поклонио владици Методију архијерејске инсигније као успомену на евхаристијско заједничарење у Загребу.

Невена Максимовић

Мзвор: Митрополија загребачко-љубљанска