Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је на празник Успенија Пресвете Богородице, у сриједу 28. августа 2024. године, Свету Архијерејску Литургију у Пивском манастиру, поводом храмовне славе ове древне светиње.   



Саслуживало је свештенство и монаштво Епархије, а у литургијском сабрању молитвено је учествовао многобројни вјерни народ.
Свету службу Божју појањем је пратио хор Преподобне мати Ангелине под руководством проф. Ане Бојић.

Велики и дивни празник Успенија Пресвете Богородице и славу Пивског манастира, ријечима архипастирске бесједе честитао је Преосвећени Епископ Методије.

Он је казао да овај празник, Успеније, није само празник уснућа Пресвете Богородице, него и Њеног васкрсења.

„Прво васкрсење које славимо и које је темељ и залога сваког људског васкрсења будућег, Христово васкрсење је прво, а данас прослављамо васкрсење Пресвете Богородице јер се Она и тијелом својим васкрслим на небо вазнијела и успела изнад свих небеса, изнад свих ангелских и архангелских сила, jer je Она часнија од херувима и неупоредиво је славнија од серафима, јер је Христа богочовјека самог Бога, Који се тијелом својим зачео у утроби Њеној, родила а тиме постала спој и копча божанског, Коме је Она дала своју природу и обукла Га у тијело човјечанског и свега створеног. То је дивна и велика, несагледива, непојмљива, незамислива тајна, и благодат и милост Божја“.



„Никад оно што је створено не би могло бити вјечно без сједињења са божанским. Преко Оне чије успеније ми данас прослављамо и у чијем храми и овој светој обитељи се данас сабрасмо, спојило се божанско и човјечанско. Сваки човјек који је рођен и који ће се родити у историји рода људског, има потенцијал за вјечност. За сваког човјека, запамтите то за сваког, без разлике, Господ жели да се тај човјек спаси и само због тога и ни због чега другог Христос је прошао све оно што је прошао у свом земаљском животу, због нашег спасења и ради нашег спасења, проповједао и чинио чудеса, на крају страдао и, на крсту распет, издахнуо, и трећи дан васкрсао, а четрдесети дан се вазнио на небеса. Ту човјечанску природу, коју је узео на себе, на сву вјечност, сјео је са десне стране Бог и Оца, изнад свих ангелских и архангелских сила, изнад свих небеса и свјетова“, рекао је Владика.

То је, навео је Епископ Методије, призив људском роду и сваком човјеку појединачно да постане личност.

„И онај потенцијал и сјеме које носимо у себи, ту боголикост да подвигом, смирењем, вјером и осталим врлинама, а које нам је најбоље показала и кроз коју се најбоље пројавила та врлина и све врлине, преко Пресвете Богородице, треба да их стекнемо и да остваримо оно што је Господ замислио и предназначио за сваког од нас, без изузетка. Чули смо у светом Јеванђељу, гдје је Господ дошао у Витанију код Марте, изгледа да је она била домаћица тог дома, имала брата Лазара и сестру Марију, код њих проповједао и велики се народ скупио. Марта као права домаћица, а гледајући да испуни једну од највећих врлина, а то је гостољубље, путника намјерника да дочека, да га услужи, послужи, она је спремала за те све људе око Исуса што су дошли и за Њега, на првом мјесту, послужење, али, видећи да не може да стигне у тој ужурбаности и брзлоплетости и напетости која се увијек из тога јавља, приговорила је, чак, и Учитељу своме: Како можеш да гледаш, ја се овдје распадох служећи а ова моја сестра, која ту крај твојих ногу сједи и слуша бесједу твоју, умјесто да ми помогне, ти јој ништа не кажеш у вези са тим“.



„Каже јој скромно, мирно и да је не би повриједио Исус: Марта, Марта, велика је та врлина коју ти чиниш, али знај да је ова врлина коју је Марија изабрала боља од те врлине коју ти чиниш. Она је бољи дио изабрала, и твоја је добра, али њена је боља, а то је да слуша ријеч Божју и да је твори. Онда, наставља се Јеванђеље, а које није било у том тренутку кад је дигла из народа глас једна жена, него то се мало касније десило, али спојили су, данас у Јеванђељу, са овим догађајем Марије и Марте, гдје је рекла та жена, као глас из народа: Блажена утроба која те је носила и дојке које си сисао кад си такав Чудотворац, јер је пред тим узвиком Он једног човјека демонизованог излијечио и тог злодуха, због ког тај човјек није могао ни да говори, био нијем, истјерао и ослободио њега и тај човјек је проговорио. Кад је Исус то чуо, рекао је: Блажена је моја мајка, али разлог Њеног блаженства није то што је са мном у сродству, већ је узрок и разлог блаженства Њеног то што је увијек слушала и увијек спремна била да твори заповијести Божје, што је увијек спремно и мирно рекла: Ево слушкиње твоје, Господе, нека ми буде по ријечи твојој“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Она, зато што је блажена, то су, додао је Епископ Методије, рекли Свети Оци, постала је Мајком Божјом, а није блажена зато што је Бога родила.

„Разлог Њеног блаженства је оно што је данас у Јеванђељу Исус тој жени поновио: Блажени су они који слушају и творе ријеч Божју. Без тога и без тог личног подвига, без обзира на нашу припадност или сродничке везе или неке друге, с неким битним или значајним, дакле, без нашег личног подвига ништа се битно неће десити и промјенити у вези са нашим спасењем. Без обзира из ког смо рода и племена коме припадамо и ком друштевном, социјалном или економском слоју припадамо, све оно и најважније што можемо да учинимо у нашим је рукама. Ни од кога то не зависи, не зависи ни од мјеста, ни од средине; људи су се спашавали, чак, у содому и гомору. Читали смо у Светом писму кад је Лот изашао и праведник је био и у таквој средини човјек, радећи на свом спасењу, може све промијенити и све држи у својим рукама“.



„Господ је дао нама најдрагоцјенији дар који може неко имати, а то је слободу, слободу за опредјељење, да ли ћемо одабрати и тај пут Христов изабрати или ћемо под лошим изговорима себе оправдавати што идемо путем којим не треба да идемо. Срећан вам овај дивни празник Пресвете Богородице, Њеног успенија, другог васкрсења, слике наше васкрсења кад буде Други долазак Христов. Нека благодат данашњег празника и славља ове свете обитељи и молитве Пресвете Богородице буду са свима вама и свима нама, и свим људима на овом свијету да буде на укрепљење, снагу да издржимо, да понешто и ми урадимо на путу свог спасења и спасења својих ближњих“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије.

Након Литургије, благосиљани су славски приноси и преломљен је славски колач.  

Домаћин славе био је Здравко Апрцовић, а дио славског колача и обавезу за следећу годину преузео је Лука Ћаласан.

Заједничарење је настављено уз трпезу љубави, а уприличен је и богат културно-умјетнички програм на којем је празничну бесједу произнио књижевник Будимир Дубак.