Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је на празник Свете преподобномученице Февроније, у понедељак 8. јула 2024. године, Свету Архијерејску Литургију, у храму Вазнесења Господњег на Шанчевима код Бијелог Поља.

Сабраном вјерном народу, свештенству и монаштву ријечју архипастирске бесједе обратио се Преосвећени Епископ Методије, рекавши да је храм у којем су се сабрали скоро завршен, пристигао до свог крштења, односно освећења ускоро.

„Посвећен је Спасовдану, Спасу Господу Исусу Христосу и Његовом преславном Вазнесењу гдје се вазнио после свог васкрсења, нигдје друго до на Небо и сјео с десне стране Оца небеског не Престолу небесном као богочовјек, тиме узишавши са Његовом божанском и човјечанска природа у Његовој личности и тиме се спасивши кроз човјечанску природу цјелокупна творевина коју је Бог створио својим сједињењем са божанском природом у личности Исуса Христа. Томе је посвећен овај храм и, ако Бог да, ускоро да се освешта“.

„Ми смо се зато овдје и окупили да бисмо се духом вазнијели на небо, молећи се срцем и устима и душом својом богочовјеку Спасу Христу, сјединивши се с Њим на светој Литургији, причешћујући се Светим даровима самим Тијелом и Крвљу Његовом. Ништа се љепше није могло овом узвишењу и овој планини десити него да се овдје сагради црква Спасу посвећена и да се Божји народ овдје окупља, да се Богу моли и причешћује, уједињујући, учвршћујући међусобно своју заједницу и своје међусобне односе, изграђујући, а мјера тих односа је љубав на коју смо призвани“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Мјера међусобних људских односа је божанска љубав која, указао је Владика, не тражи своје као што каже апостол Павле Коринћанима, пишући о љубави, која само се добру нада, која све даје а ништа заузврат не тражи, свему се нада, све вјерује, свакоме прашта.

„На крају, каже апостол Павле: Ми иако све земаљске и анђелске, чак, језике да говоримо и да знамо сва знања и све вјештине овога свијета ако љубави немамо, ништа смо. А ако смо ништа и ако ништа у нама нема, немајући љубави онда смо, што народ каже, ништарије, а призвани смо да живимо у пуноћи љубави Христове и да се испунимо и идемо тим путем љубави Христове, љубећи ближњега свога, гледајући у њему сами лик Божји по којем нас је Бог саздао. Ако љубимо свог ближњег, ако га волимо тиме исповједамо да љубимо Онога по чијем је лику тај човјек саздан, а то значи да љубимо самог Бога. То је једина заповјест коју нам је Христос дао, да Њега љубимо Бога небесног и ближњега својег. То је двоједна заповијест. Све остале заповијести су испуњене кад испунимо ту основну и главну по којој ће нас препознати да смо Христови и народ Божји“.

„Нека вам је на здравље и на спасење ова света Литургија, Литургија љубави божанске и сабрања овдје на овој планини, да вас Бог укријепи на путу јеванђелском, Христовом и да се овај храм, ако Бог да, доврши у свој својој љепоти тако што ћемо ми, украшавајући своје душе као израз те духовне реалности наше унутрашње и ова спољашња стварност овог храма и љепота ће засијати у пуном сјају и љепоти својој“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Методије.

Након Литургије уприличена је трпеза љубави.