Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је, у 21. недјељу по Педесетници, на празник Светог мученика Лонгина Сотника, 29. октобра 2023. године, Свету Архијерејску Литургију у цркви Светих апостола Петра и Павла на Крсцу у Голији.
Обраћајући се сабраним вјерницима, Владика је тумачио одломак из прочитаног светог Јеванђеља у коме се говори о сијачу, који је изашао да сије сјеме. Тај сијач је, по ријечима Преосвећеног Епископа Методија, Бог Који је изашао из свог предвјечног обиталишта.
„Ушао је у простор и вријеме и творевину своју, међу нас људе кроз Сина свога Исуса Христа, а сјеме које је сијао су ријечи божанске које је проповједао Христос. Зашто је Господ причао у причама и говорио: Ко има уши да чује нека чује, и ко има очи да види нека види и срцем својим да разумије? Зато што је желио да од тог мноштва народа који се тискао око Њега и сљедовао Му, хтио је да разлучи оне који су дубље трагали за истинама Божјим и тајнама Царства небеског, који су истински били прави боготражитељи од оних који су само површно Њему сљедовали, слушали и гледали да се неће још нешто чудесно са Њим догодити. Зато је Он почео да говори у причама, да би подстакао људе да не долазе само тако површно, следују, слушајући ријеч Господњу, ништа о њој не разумију, нити у свом срцу не слажу, о томе не размишљају, а онда по томе у свом животу да поступају“.
„Кажу Његови ученици после: Шта значе ове ријечи и Он им протумачи све, као што смо чули у светом Јеванђељу ту причу о сијачу коју им је испричао, гдје је сијач сијући сјеме, једно пало крај пута, па позобале птице и однијеле, ту пропало, друго пало на каменито тло и изникло, али будући да нема дубок корјен са првим сунцем, жегом и сушом оно се спарушило и пропало, а треће је пало на неку добру земљу али га је неко трње и шибље, које је ту расло загушило и ни оно није плода дало, а тек четврто кад је пало на плодну и припремљену земљу донијело је плод, једно по тридесет, једно по шездесет, једно стотину зрна, многоструки је плод донијело“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Владика је навео да Господ даље тумачи: Вама је дато да знате тајне Царства Божјег, а онима који површно долазе и слушају, тако могу годинама да слушају али се ништа код њих конкретно десити неће.
„Сјеме које Бог сије и хиљадама година слушају људске уши до данашњег дана, и слушаће до краја свијета и вијека, то сјеме божанско је увијек исто, али није исто подлога и земља на које оно пада. Једино мјесто на које се прима то сјеме је срце људско. Дакле, сви они сљедују за Христом, долазе на свете Литургије и моле се Богу, вјерују у Христа као Спаситеља не треба тек тако само да долазимо на богослужење, на молитву, чујемо свето Јеванђеље, прочитали смо понешто, али, ево, у овој причи Господ говори о четири категорије људи, не разликујући их по томе којег су узраста, социјалног статуса, иметка, боји коже, припадању некој друштвеној или етничкој групи“.
„Дијели их на оне који су каменог срца, слушају Јеванђеље и ријечи Божје, али то их се ништа не дотакне, онда дође ђаво земаљски, неки људи који га подговоре да то ништа не ваља, или онај поднебесни, ваздушни, који је скинут са небеса због гордости своје, који крвомути и помућује људе не би ли их како смео са пута спасења, и узима те ријечи које је чуо, ништа се њега није коснуло, нити дотакло његовог срца и бића. Други су људи они који то са радошћу чују и прихвате, али тврдо је њихово срце и неприпремљено и то сјеме пусти само мало коријење, не дубоко, и прво искушење кад наиђе они се Јеванђеља и пута спасоносног Христовог одричу; то је на каменито тло кад падне. А кад падне на неко добро тло, које је духовно способно да донесе доброг плода, али бриге овог свијета, каже Господ, и богатство, задовољства и сладострашћа за која се људи вежу нераскидиво, прерасту јеванђељску ријеч, загуше је и она потпуно пропадне“, казао је Преосвећени владика Методије, наводећи да тек они четврти, који имају припремљено своје срце, право хришћанско срце које се спрема покајањем.
„Покајање је корјенита промјена нашег живота, то је преумљење. Све како смо до тада поступали, не поступамо више тако него у потпуности и у складу покушавамо да живимо са Јеванђељем и оно се показује кроз наша дјела. Како ћемо препознати себе и да ли смо то прихватили и како се људи могу препознати какво им је срце и како је прихватило то божанско сјеме и ријеч Христову – само по дјелима нашим. Можемо номинално да се представљамо и називамо хришћанима, али наша ће дјела најбоље, она ће „издати“ какво је наше срце и како смо примили ријеч Божју. При томе, а што је најпотребније не само да покајањем припремимо своје срце, него да одустанемо од свих злих поступања и дјела, не само оних спољашњих него и злих мисли, сплеткарења, оговарања, злобе, пакости. Тога треба да се ослободимо и да искорјенимо из свог бића и срца и на тај начин добру земљу припремимо не би ли се, ако Бог да, то сјеме и божанску ријеч које слушамо на Литургији, које читајући кући примамо и усвајамо, да се прими у наше срце и донесе стострука плода нама на спасење, околини и ближњима“, поучавао је Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије.
Потом су додијељене архипастирске грамате, на предлог надлежног пароха протојереја-ставрофора Драгана Крушића и Одбора храма Светих Петра и Павла. Овом приликом су одликовани: Црквени одбор при храму на Крсцу, Слободан Бабић, Миливоје Вујачић, Томислав Манојловић за показану љубав и доброчинство према својој светој Цркви, нарочито приликом обнове храма на Крсцу у Голији.
