На Духовски уторак, 25. јуна 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је са свештенством Свету Аргијерејску Литургију, током које је извршио велико освећење цркве Успења Пресвете Богородице у Ивању код Бијелог Поља.

У молитвеном сабрању и сверадосном чину освећења цркве учествовао је у великом броју вјерни народ овог краја, којима се литургијском проповједи обратио Преосвећени Епископ Методије, честитајући празник Силаска Светог Духа на апостоле и велики, величаствени догађај за Ивање, мјесто Светог Јована Крститеља по коме име носи.

„Храм је посвећен Оној кроз Коју нам је Христос богочовјек сишао с неба на земљу и постао један од нас, дакле, овај храм је посвећен Пресветој Богородици и Њеном Преславном Успенију. На Духове, трећи дан Духова, које славимо као рођендан Цркве, већ више од двије хиљаде година, родио се у Ивању, ево, још један храм и црква која се крстила, освештала данас овдје, међу вама да нам служи на оно најважније и најпотребитије у људском животу, да се у њој сабирамо не сами него у заједници једни са другима. Да се Богу молимо и себе исправљамо, да буде ликоливница дивног лика Божјег, који је Бог у сваком човјеку створио. Да нас уподоби светима да бисмо задобили царство небеско“.

„Христос Којем је дом био небо и божански престо, сишао је на земљу и говорио нам је о Богу као Светој Тројици. Говорио је о свом Оцу и о Духу Светом Кога данас прослављамо, а Којега ће Он, обећао је ученицима, послати кад се Он оузме од њих и вазнесе на небо. Нико не би могао да говори о небу осим Онај Који је дошао са неба. Многи учитељи и пророци богонадахнути говорили су понешто, колико им је Бог то дао и колико су могли да приме, припремајући долазак Христов, а онда је дошао Онај Коме је на небу дом Његов и Који зна какво је небо и шта је небо, и Који нам је почео причати о небу, о ономе стању у које треба да дођемо, за које нас је Бог створио и због чега смо се родили“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Зато се, поучавао је Владика Методије, родила и ова црква, не само да би се она  на овој главици видјела и да бисмо се њено архитектури и љепоти дивили.

„А лијепа је и дивна је, и дивно је Божидар Жугић пројектовао, а још љепше, ви као народ у Ивању и са других крајева, двадесет и двије године сте се трудили да се она подигне и дође до њеног освештавања данас. Дакле, она није ту само да би се њеној љепоти дивили, него да бисмо се ми у њој духовно рађали. Тек ће добити она свој пуни смисао са данашњим даном ако се будете редовно овдје окупљали и Богу молили, а то подразумијева да прије тога опростимо једни другима да бисмо могли прекрочити овај праг од цркве и са смјелошћу подићи очи Оцу небеском и вапити и молити за оно што нам је најпотребније нама и нашим ближњима“.

„Без тога неће она имати своју пуну функцију и смисао и своју улогу у овом простору. Као што свака црква сабира и обједињује, тако нека и ова црква, наново рођена у Ивању, а сигурно на темељима древних храмова који су овдје били; овдје се народ одвајкада окупљао и Богу молио, да она исто буде мјесто сабирања, љубави братске, љубави према Богу, праштања, милосрђа и свих осталих дивних, небеских, јеванђелских врлина. Бог вас благословио, дао вам снаге да ову цркву уљепшавате не само архитектонски и живописом, ако Бог да, једног дана, него вашим светим дјелима и врлинама, вашом љубављу према Богу и ближњему, вашим милостима према свом ближњему и праштању, свим добрим дјелима којима нас Бог и Христос учи и проповједа, да, ако Бог да, она буде велико стјециште људи, а са њима и врлина, овог краја. Нека вам је са срећом ова дивна и света богомоља“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Методије.  

Владика је, овом приликом, архипастирским граматама одликовао: житеље села Ивање и Вукомана Јанковића за показану љубав и доброчинство према својој Светој Цркви, а нарочито приликом изградње храма Успења Пресвете Богородице у Ивању.