Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је на празник Светог апостола Томе, у четвртак 19. октобра 2023. године, Свету Архијерејску Литургију у храму посвећеном данашњем пранику у Брзави код Бијелог Поља.

Саслуживали су: протојереј-ставрофор Дарко Пејић, архијерејски намјесник бјелопољски, јеромонах Андроник (Ракочевић), јеромонах Николај (Стаматовић), протојереј Милан Станишић, архиђакон Јаков (Нинковић). Појао је протојереј-ставрофор Никола Гачевић који већ неколико година има парохију у Грчкој.

Сабраним вјерницима ријечју литургијске проповједи обратио се Преосвећени Епископ Методије, честитајући празник Светог апостола Томе, а славу древном храму у Брзави.

„Читајући свето Јеванђеље подсјетили смо се свих догађаја и дешавања, која је јеванђелист саопштио, у том страшном времену када апостоли уплашени, изгубљени, разбијени, сакривени у некој соби, закључани иза затворених врата охрабриваху се међусобно, пребивајући у страху и агонији и размишљајући о свему што се догодило. У том тренутку, кроз закључана и затворена врата, улази Господ, не отворивши их, на чудесан начин, него ушавши кроз затворена врата. Прво што им је рекао било је: Мир вам. Мир свој дајем вам. Они у тој агонији кад су Га видјели, као сви они који су напуштени, преплашени на смрт, кад су видјели Њега, Кога су, мало прије тога, усмртили и страшним мукама подвргли и Који је био сахрањен у гробу, васкрслог и живог у сили и слави како им говори спокојно и мирно; каже Јеванђеље, испунише се неизрециве радости“.

„Одмах је сва мука, кад су видјели Господа и кад су се у близини Његовој нашли, ишчезла. Он им онда каже: Као што је мене мој Отац послао и ја шаљем вас. И још каже Јеванђеље: Дуну према њима и рече им: Примите Духа Светог. Исто то је Бог урадио када је род људски стварао, када је Адама створио од праха земаљског и коме је, дунувши дух, Адам постаде душа жива, потпуно другачији од остале творевине, давши му оно што му ништа од земаљског и створеног не може дати, нити може неким начином постати. Дао је Господ Духа Светог. То је оно што је нас овдје сабрало, сад док смо окретали колач пјевали смо: Благодат Духа Светог нас сабра овдје и сви узевши крст свој пјевамо: Благословен који долази у име Господње“, казао је Владика.

Додао је да су апостоли када су били испуњени неизрецивом радошћу, а Господ отишао, срели онога који тада међу њима није био, а кога данас Црква прославља – Светог апостола Тому.

„Кад су му испричали шта се све догодило и ко им је у походе долазио, он им је рекао: Нећу вјеровати док Му је видим ране од клинова на рукама Његовим и ране од копља у ребрима Његовим и док не ставим своју руку и не увјерим се материјално и опитно и опипљиво да то није обмана и илузија. Осми дан, кад су сви били заједно с Томом, чули смо у светом Јеванђељу, Господ на исти начин долази, у истинском тијелу, васкрслом, али које је сад једна потпуно нова твар, не као ово сада наше земаљско тијело, које је исти тако твар, материја али преображена и васкрсла, која је потпуно подвргнута законима Духа. Зато Господ кад хоће, то што је опипљиво и материјално ми можемо видјети и опипати, а кад неће ми то не видимо и не опипамо. Тако је прошао кроз затворена врата, са тим васкрслим тијелом, са том новом твари“.

„Обећао је да ће сваки човјек, по васкрсењу мртвих, имати то тијело, исто као што сад носимо само духовно тијело, подвргнуто законима Духа, иако је материја. Дакле, нова твар. Само је један васкрсао до сад, а сви остали, овјде ми сабрани и ови који су овдје похрањени, у овом гробљу, чекамо васкрсење обећано Христово, да васкрснемо и устанемо Његовим васкрсењем. Сви они који иду за Њим, и који вјерују, који су повјеровали да је Он Син Божји, да је истински Бог, који исповједају исто оно што је апостол Тома исповједио кад се Он поново појавио и рекао: Томо, приђи овамо и пружи прсте своје и стави у ране од клинова, пружи руку своју и стави у ребра моја, и не буди невјеран, него вјеран“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Тома, казао је Епископ Методије, није пружио руке своје да стави, њему је довољно било што му се Господ обратио.

„Довољно му је било и што Га је истински видио и осјетио. Одмах је на кољена пао и рекао: Господ мој, али је још нешто рекао што нико до сад није рекао и он је први у историји људског рода то изговорио: Бог мој. То није ни одушевљена Марија Магдалина рекла, ни апостол Петар кад Га је исповједао. Исповједали су Га као Сина Божјег, као Господа, али не као Бога. Први и најуплашенији и најсумњичавији који је био, њему је остало и остављено било да он буде тај који ће први да исповједи Њега као истинског Бога. У том исповједању Томином врхуни сви пророци и писма Старог и Новог завјета, сва чуда која је Господ учинио, све ријечи које је изговорио врхуне у том Томином исповједању да је Исус Христос Бог мој“.

„Та његова исповјест, исповједање - то је био плач Цркве која се рађала у тим тренуцима, то исповједање Њега као истинског Бога. Да Бог да да сви ми који смо се овдје окупили утврдимо своју вјеру у Њега као истинског Бога и да нам то помогне у сљедовању Њему путем Јеванђеља, које нам је оставио, које слушамо и да нам ојача и учврсти молитве, а понајприје љубав према Њему и према ближњему своме, да нам учврсти заједништво, слогу, јединство, да будемо истински и прави ученици Његови као што је био Свети апостол Тома“, поучавао је Владика будимљанско-никшићки Методије.

Празнична литија опходила је око храма, а преломљен је славски колач и благосиљано славско жито. Домаћин славља био је Данијел Фемић, а за идућу годину јавио се Богдан Фемић. Заједничарење је настављено уз трпезу хришћанске љубави. 

Након завршетка сабрања у Брзави, Епископ је посјетио манастир Самоград.