На празник Живоносног Источника – Источни петак, 10. маја 2024. године, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог архангела Михаила у Андријевици.
Владици су саслуживали: протојереј-ставрофор Боро Врховац, архијерејски намјесник берански, протојереј-ставрофор Дарко Пејић, архијерејски намјесник бјелопољски, протосинђел Евстатије (Драгојевић), сабрат манастира Ђурђеви Ступови, протојереји Слободан Радојевић, парох рожајски и Милош Цицмил, парох берански, јереј Миленко Ралевић, парох трепачко-шелукарски и горњеполимско-гусињски и архиђакон Јаков (Нинковић).
Бесједио је, по благослову Владике Методија, протосинђел Евстатије, рекавши да овај период излази из оквира и граница нашег људског мјерења и људског бројања.
„У том радосном периоду Црква је препоручила данашње читање из светог Јеванђеља, које нашу пажњу, опет, враћа на страдање Христово. Јевреји оног времена, изабрани народ Божји били су тако тврдоврати, отврднулог срца, да нису познали да је Христос Спаситељ, и Њему су претпоставили неке религијске одредбе жртвовања, одредбе закона и тако даље, па су храм претворили били у мјесто трговине због чега је Христос узнегодовао и растурио ту њихову трговину и трговце избацио из храма, а они су Му се противили“.
„Он каже ту чудесну ријеч да разруше тај храм и за три дана ће га Он подићи. Они су мислили да говори о материјалној грађевини храма, међутим, није било тако, Он је говорио о храму тијела свога који ће они покушати да уруше и униште својом мржњом, али да ће Он трећег дана васкрснути. Ове ријечи су се сјетили, тек послије Његовог тридневног васкрсења. Ове ријечи биљежи Свети апостол и јеванђелист Јован Богослов, љубљени ученик Христов, који се на вечери наслонио наслонио на Његова прса и ту је примио ризницу богословља, љубави и знања“, казао је о. Евстатије, додавши да су о овим догађајима говорили и други апостоли и јеванђелисти, пто упућује на то да је у раној Цркви, по његовим ријечима, постојао плурализам.
„Није се могло о тако велики стварима говорити једноставно и из једног угла, него је било потребно више свједока и видимо да се у свему њихова свједочанства поклапају зато што су истинита. Због чега нас Црква враћа на страдање Христово? Зато што се на Голготи десило извршење те велике тајне, Христос, будући да је Он нови Адам, јер кроз оног првог нашег праоца Адама у наш род је ушла трулежност, болест, пропадљивост и смрт. Због тога је Христос Син Божји дошао на овај свијет. Али, како је Он могао да буде подложан смрти будући да је Син Божји? Оци црквени су ту тајну назвали кеноза, односно испражњење Божје, унижење Божје“.
„Бог је своју славу, свога Сина јединороднога сакрио у слабашном тијелу једног човјека који је у свему био једнак нама, осим у гријеху. Тај богочовјек страда ради нашег спасења, пролази животна страдања. Имао је, како ми то кажемо, те непорочне страсти а ни у чему није учинио гријеха, дакле, осјећао је глад, жеђ, страх, у одређеном периоду се моли: Оче, ако је могуће да ме мимоиђе чаша ова, али не како ја хоћу, него како ти хоћеш. На крају, пролази кроз смрт и одлази у ад гдје је ђаво држао у ропству душе свих људи који су до тада живјели“, наводи протосинђел Евстатије, запитавши се: Због чега богочовјек мора да дође у ад, у пакао.
„Зато што Он није дошао због људи који су били само Његови савременици, него због свих људи који су били прије тога, чије су душе биле задржане у аду. Он ту долази, смрт не познајући у Њему богочовјека гута Га, а онда Његово божанство сија и смрт више не може Њега задржати, Он васкрсава а са Њим васкрсавају сви који су до тада били у аду. На нас, који смо дошли после њих, односи се онај дио када је један од војника пробо Христова ребра и онда је изашла крв и вода. Црквени оци у томе виде тајну установљења Цркве, дакле, Црква је нова Ева, Црква је радионица спасења. Кроз те двије основне тајне: крв – евхаристија и вода – крштење ми рађамо се нови спасени Израиљ. Постајемо своји Богу, постајемо изабраници Божји кроз прихватање те велике тајне“, бесједио је отац Евстатије.
Када Христос умире на крсту, додао је о. Евстатије, Бог од Његових ребара чини нову Еву, невјесту Христову, свету Цркву, Мајку спасених, мајку спасења.
„Кроз Цркву нама долази спасење и обожење и у Христовом васкрсењу једино су Њему биле остале вјерне и најхрабрије Жене мироносице, које долазе да, у складу са јеврејским обичајима, мирисима помажу Његово тијело. И, виде да је камен одваљен од гроба и анђела који им говори да Христос ту није, него да је устао. Марија Магдалина се задржала код гроба и васкрсли Христос се њој јавио и пита је: Жено, зашто плачеш, а она, будући да Га није препознала, говори Му: Зато што узеше Господа мога и не знам гдје Га положише. Ако си Га ти негдје склонио, кажи ми како си то урадио. Он се њој обраћа са: Марија, а она Њему са: Учитељу, Христе, јер Га је препознала и жели да Га загрли, а Он јој каже да Га се не дотиче, јер није више природно окружење Његово то привремено унижење, испражњење од божанске славе, које је Он примио ради нашег спасења, да би осудио гријех и смрт и на тај начин га побиједио, него јој каже: Ја сада одлазим Богу моме и богу вашем и Оцу моме и Оцу вашем“.
„Зашто је направио ту разлику? Због тога што Отац наш небески је Христов Отац по природи, зато што Син Божји постоји на тај начин што се рађа од Оца, а Он није наш Отац по природи, може да буде наш Отац по благодати. Кроз Христа и кроз Цркву да примимо ту тајну усиновљења, због тога говори: Оцу моме и Оцу вашем, а исто тако: Богу моме и Богу вашем. Бог је наш Творац Сведржитељ и Он је наш Бог, а Христов Бог је, управо, због тога због тајне кенозе, унижења зато што је Он ????? у своју божанску личност човјечанску природу и тиме је обесмртио, васкрсао, вазнио на небо и посадио с десне стране Бога и Оца. То је дар велике љубави Божје, ту велику тајну, круну те велике тајне прослављамо, прослављајући свијетло васкрсење Христово“, поручио је протосинђел Евстатије.
