У четврту недељу Великог поста, наша Света црква прославља Светог Јована Лествичника. Његов помен се такоће слави 30. марта/12. априла.

Свети Јован Лествичник је био монах отшелник, а потом игуман Синајског манастира.

У својој знаменитој књизи “Небеска лествица” описује (монашке) врлине и пороке, монашки живот и природу потпуног бестрашћа, које се сматра за идеал хришћанског савршенства. То је спис састављен из тридесет поука: као што је потребно да човек проживи тридесет година од свог рођења како би постао зрео – по мерилима оног доба – тако је и монаху потребно да прође тридесет ступњева у свом подвигу да би достигао савршенство. Идеја Лествице, тог ступњевитог узрастања у духовном савршенству, узета је из познатог старозаветног виђења праоца Јакова. (1Мојс. 28,12-12). Симболички, Јаковљева лествица, која стоји на земљи, а врхом дотиче небо, по којој се анђели Божији пењу и силазе, и на чијем се врху налази Господ, треба да означи човеков пут ка висинама божанског савршенства везу између неба и земље, пут на коме човека прате анђели Божији и који има сасвим одређен циљ: самог Господа Бога.

Из предговора “Лествице”

***

Хришћанин је сушта слика Христова, колико је могуће човеку, у речима, делима и мислима, са правом и непогрешивом вером у Свету Тројицу. Богољубац је онај који учествује у свему што је природно и безгрешно, и који не пропушта да према својим могућностима чини добра дела.

Свети Јован Лествичник