Ријеке вјерника које се мјере десетинама хиљада и ове године су се слиле у манастир Острог, на празик Светог Василија Острошког Чудотворца.
Централну Свету архијерејску литургију на платоу испред Горњег манастира јутрос су служили Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и Преосвећена господа Епископи Григорије, дизелдорфски и све Њемачке; Теодосије, рашко-призренски и косовско-метохијски; Иринеј, источно-амерички; Максим, западно-амерички; Кирило, буеносајрески и јужно-централно-амерички; Методије, будимљанско–никшићки и Јован, умировљени.
Саслуживали су архимандрити игумани: острошки Сергије, трескавички Варнава, ораховачки Павле, као и бројно свештенство и свештеномонаштво.
Појали су ђаци Призренске богословије.
Након читања Јеванђеља бесједио је Епископ Григорије.
Бесједа Владике дизелдорфског Григорија у Острогу на празник Светог Василија Острошког
Драга браћо и сестре,
Налазимо се данас пред једном од највећих светиња, а за многе она је и највећа пред којом сте икада били. Некада давно, као дјечак, стајао сам ту, са вама, и дивио се овој светињи не разумијевајући много тога. Данас, након много година, стојећи овдје, пред вама, покушавам да разумијем зашто је она толико важна и зашто је тако снажно укоријењена међу нама. Чини ми се да сада знам одговор. Наиме, ово свето мјесто наликује оним светим мјестима из којих извиру сва друга. Ова пећина, драга браћо и сестре, личи на ону витлејемску пећину; овај свети гроб, у којем почивају мошти Светог Василија, личи на онај гроб који је Јосиф Ариматејац поклонио да се у њега сахрани распети Господ Исус Христос. Ова пећина, ово мјесто подјсећају ме на оно што најчешће заборављамо: подсјећају на скромност, на смирење, али и на чињеницу да је из гроба засијала свјетлост, да је Бог смрћу уништио смрт и да ћемо тај догађај славити да скончања вијека, када ће та свјетлост засијати и у нашим срцима, која, нажалост, пречесто бивају као хладна и пуста пећина.
Драги браћо и сестре, свако од нас је, свјесно или несвјесно, у знању или у незнању, данас овдје дошао зато што је боготражитељ. А шта ви овдје тражите, да ли сте поставили себи то питање? Шта ви желите? Желите, заправо, живот. Овдје сте дошли, драги и побожни народе, да то добијете и понесете са собом. И немојте мислити да је то што треба одавде да понесете нешто што се може захватити, што се може узети, отргнути, купити, нешто што се може извагати или измјерити. Овдје сте дошли да примите управо свјетлост. Свјетлост је, дакле, нешто што се не може отргнути, откинути и понијети у торби. Свјетлост се само може примити, а за свјетлост, да бисмо је примили, морамо се припремити.
Зато је, браћо и сестре, наш долазак пред светињу увијек напор да примимо свјетлост. Да примимо свјетлост која је засијала из гроба, из гроба Христовог, јер је ту свјетлост – најприје у своје срце, а потом и у ову пећину – донио Свети Василије. И ви сте, иако можда тога нисте свјесни, овдје дошли да примите свјетлост, да је похраните у своја срца која треба да засијају том свјетлошћу, а затим ће од те свјетлости засијати ваша лица и ваше руке, ваши кораци и ваша дјела. Зато смо данас овдје сви, браћо и сестре.
Ми смо се данас сабрали у покајању и у радости славе Васкрсења Христовог. Дошли смо носећи своја тијела, своје унутрашње муке, своје болести и болове, своје патње и бриге. Дошли смо да тражимо исцјељење, дошли смо да тражимо оздрављење. И као што каже пјесма приликом Преображења Господњег: ученици су примили оне нетварне свјетлости колико су могли. Зато и ви данас отворите своја срца, своју душу, своје умове, своје биће како бисте примили свјетлост. И понесите прегршт те свјетлости у свијет, јер је свјетлост ту не да би се ставља под суд, него да би се ставила у свијећњак да свијетли свима који су у тами, јер Свјетлост засвијетли у тами и тама је не обузе.
И зато, драга браћо и сестре, ако се догоди, милошћу Божијом, да нас данас посјети свјетлост која у тами ове пећине свијетли, која свијетли у тами ове горе, која свијетли у тами цијелога свијета, онда ће наше болести, све наше немоћи и наше слабости биће исцијељене. Зато са страхом Божијим, вјером и љубављу приступајте и отворите срца своја за свјетлост Христову, за свјетлост Христовог ученика, сљедбеника, за христоносног, богоносног оца нашег Светог Василија, и уселиће се у ваша срца свјетлост, а са њоме ће доћи и радост живота, радост исцјељења и радост спасења.
Нека нам свима данашњи празник буде на радост, окрепљење и исцјељење! Амин!
Након Светог причешћа благосиљан је славски колач.
На крају је Митрополит Јоаникије у архипастирској бесједи рекао да се данас, на празник Светог Василија сјећамо ријечи Светог апостола Павла да ће они који иду путем Христовим, и који су спремни да са Њим узиђу на Голготу и да се саразапну са Христом, учествовати у слави васкрсења Христовога и у Његовој побједи над смрћу.
„Свети Василије Острошки ишао је тим уским и тијесним путем за Христом цио свој земаљски живот носећи крст Господњи, али носећи истовремено и бреме свога народа. Али му је Бог затао дао, због његове љубави према Богу и према Цркви и своме народу такву благодат да је могао, не само да проповиједа Јеванђеље и да буде свједок Христов овдје на земљи него и да чини чудеса: да тужне тјеши, болесне лијечи и да показује силу свете православне вјере“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.
Додао је да се због тога око Светог Василија сав српски род у 17. вијеку окупљао као некада око Светога Саве Српскога.
„И исто тао као што се некада наш народ сабирао у манастир Милешеву, код ћивота Светога оца нашега Саве, да ту добије утјеху и благодат, и милост Божју и силу да носи свој крст и да иде путем Божјим, као што се тада наш народ сабирао да добије исцјељење душевних и тјелесних немоћи од Светога Саве, тако се у наше вријеме, али и још одавно сабира наш народ, али и многи други народи око ћивота Светога Всилија да добију од Бога, а молитвама Светога Василија исцјељења, лијека, крепости и силе“, рекао је он.
Митрополит Јоаникије је заблагодарио свима, прије свих браћи архијерејима који су дошли с разних страна свијета у Острошку светињу на празнк Острошког Чудотворца.
Посебно је поздравио Његову Екселенцију амбасадора Руске Федерације у Подгорици г. Владислава Масленикова.
„Посебно желим да поздравим дјецу и омладину која долази пјешке. Ове године и од Бањалуке, а из Херцеговине и Романије нема скоро ниједнога мјеста одакле нијесу дошли пјешке да се поклоне Светом Василију Острошкоме и да из љубави према њему принесу тај свој велики труд. Тако из Сомбора, са Златибора, из Црне Горе наравно, из многих мјеста – Подгорице, Никшића… Не могу све набројати, немојте ми замјерити. Знам једино колика је ваша љубав и оданост према Светом Василију Острошкоме, То смо видјели и ове године“, казао је Владика Јоаникије.
Владика је такође заблагодарио игуману Сергију и острошкој братији и, како је рекао многом народу који хоће да помогне манастиру.
„Наздравље празник! Нека Свети Василије Острошки услиши и прими ваше молитве и нека их изнесе пред престо Божји, да одете са благословом својим домовима. И нека Бог да да молитвама Светог Василија Острошкога на све вас излије изобилна Божија милост и благодат, на ваше домове и ваше потомство и сада и у будућа времена“, поручио је Митрополит Јоаникије.
Радосав Рајо Војиновић
Фото: Манастир Острог
Извор: Митрополија црногорско-приморска
