Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је на празник Свештеномученика Аполинарија, у понедељак 5. августа 2024. године, Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог Николаја Мирликијског, селу Лијеска код Томашева у Вранешкој долини. Владика је извршио велико освећење цркве.
Владици је саслуживало свештенство и монаштво Епархије уз молитвено учешће многобројног вјерног народа.
У току Литургије Свету тајну Крштења примио је Александар Зејак.
Архипстирском бесједом обратио се Преосвећени Епископ Методије, честитајући празник и благословени дан у којем се крстише Александар и црква Светог Николаја Чудотоворца у Лијесци.
„Обучена је у чисте и бијеле ризе као лађа спасења која треба све који се око ње окупљамо и сабирамо једни с другима, заједно Богу молимо да нас доведе до луке спасења, а и крштење нашег Александра и његовог кума Саве, који му је кумовао данас и који је постао члан Цркве и причасник Светих Тајни Цркве, а то значи да је постао пуноправни члан заједнице небоземне гдје може да прима, као сви овдје што смо се окупили и окупљамо, благодатне божанске енергије, да би тиме не само што тијело расте хранећи се тјелесном храном, тако да се тим благодатним енергијама и причешћујући се Светим Тијелом и Крвљу Христовим, душа цвјета и расте, човјек се духовно развија, јер разних смрти има у овом животу, али од свих њих најтежа је и најпогубнија духовна смрт“.
„Од те духовне смрти Господ нас је упозоравао да се чувамо, да се не бојимо оних који нас тјелесно могу усмртити али души не могу наудити, али, каже, Бојте се онога који може и душу и тијело у пакао бацити. Дакле, све оно што су наши преци имали, не оно материјално што су стицали од имања, окућнице, куће и онога садржаја који су имали у тањиру, оскуднога, често, него су се превасходно борили и пазили да образ сачувају, онај лик Божји по коме смо саздани. То кад изгубимо и кад духовном смрћу умремо, каже Господ, Шта човјеку вриједи ако цио свијет задобије, а једног дана ћемо све то овдје што смо материјално стекли, тај положај, власт ако смо се на неки успели, а онда се њиме добро окористили, сви ћемо то једног дана овдје то оставити и отићи само са оним садржајем душе своје пред лице Господње“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Додао је да су се зато данас окупили у Лијесци да обиљеже, као међаше духовне све главице, планине и просторе куда се крећемо и гдје живимо.
„На овом узвишењу и на планини изнад нас сија крст као симбол побједе. Некада је то био, у вријеме римског царства, симбол највећег понижења и срамоте, најстрашније смрти, а животворном смрћу Господњом на крсту он је постао сила којом се спашавамо. Страдајући заједно са Христом, надамо се и васкрсењу заједно са Њим. Сви ћемо, ако Бог да, а овај живот пролази брзо, протутње и пролете сви земаљски дани, колико год човјек да их накупи у врећу и носи на леђима у овом привременом, земном животу, на крају кад дођемо до своје кончине ове земаљске и окрене се човјек иза себе, увијек је то пролетјело као један тренутак. Оно што смо духовно стекли то ћемо једино и то ће нас једино оправдати пред нашим прецима и пред лицем Христовим“.
„Нека вам је благословена ова дивна црква овдје саздана и сви они људи који су се у њу уградили на било који начин нека су благословени, и они материјалним што су дали, а и оном молитвом и жељом и уздахом и било каквим другим малим или великим доприносом да она овдје на овом мјесту се сазда овако дивна и красна, која је слика и симбол онога каква треба да буде наша душа, јер је ова црква мјесто обитавања Бога живога, а и душа је црква у којој обитава, у срцу нашем, у самом центру бића нашег Христос Бог наш. Дакле, крстила се данас црква, крстио се данас Александар, ми се сви покајањем својим поново духовно обнављамо као неким новим крштењем и својим смирењем и подвигом, а понајвише љубављу према свом ближњему“, поучавао је Преосвећени владика Методије.
Уручене су грамате и захвалнице онима који су се највише истакли приликом подизања овог светог храма. Епископ је, том приликом, поручио да је ово тек почетак онога што треба овдје да се дешава са нама и у овом простору.
„Са освећењем се ништа није завршило, ова црква тек треба да живи и да има ону своју истинску и праву функцију и улогу у нашем животу. Она се тек данас родила, а ми заједно с њом узарстамо и идемо у наручје Христа богочовјека, у Царству непролазном и небеском“, закључио је Епископ будимљанско-никићки Методије.
Орден Светог Георгија Побједоносца првог степена додијељено је гoсподину Велибору Мрдаку. Архијерејске грамате за помоћ при изградњи храма Светог Николе добили су Радомир Ђачић, Зоран Зејак, Сава Крговић, Драгослав Мрдак, Мика и Дитер Шојбер, архимандрит Исаија (Крговић), Драгиша Јеремић, Тодор Дамјановић, породица покојног Милета Мрдака, Одбор за изградњу храма Светог Николе, а постхумно је додијељена и Миљану Зејаку.
