У недјељу 25. августа у цркви Светих Апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу Литургију је служио јереј Александар Раковић.
У слову поуке послије Литургије подсјетио јеванђелску причу о Апостолима који су са лађом били на сред мора, угрожени од валова, када ми је по води дошао Исус, јер је био противан вјетар.
Он је подјсетио да се и наша црква често упоређује са бродом, лађом, која плови морем, које може бити мирно или плаховито.
„ Добра је та слика и доста вјерна та икона цркве и ова прича то показује и указује, јер можда је баш ова јевнађељска прича и послужила са схватимо лађу као икону цкрве, јер видимо једну лађицу која плови морем, у којој су Апостоли, који су први темељ, основ и заједница Христова, прво Тијело Христово које га је окруживало, којем је Он био глава.
И видимо плове и долазе искушења, јер бива противан вјетар.
И ова прича, поготово нама у овом смутном времену, када тог противног вјетра који дува ка броду цркве не фали, доста нас је утврђује и поучава. И Апостоли мисле и вјерују да су у том тренутку сами. И ми често кажемо и долазили смо у искушење да се запитамо шта ли ће бити са црквом.
Имали смо и ми скоро један јак противан вјетар који је нагрнуо на нас, али и као онда Апостолима и нама се јавио Христос и пројавио чудо милости Своје и био са нама, и укпријепио нас са останемо дио лађе, тог брода, иако је вјетар противан, незгодан. А видимо и када дува на њихову лађу у мору они (Апостоли) мисле да нема Христа. И кад су се добро у том страху и невјерју утврдили, гле Христос долази и иде поврх те буре по води ка њима, као по најтврђој подлози и хита и говори: 'Ја сам не бојте се, не плашите се'. И тај усклик треба да одзвони и у нашим усима, душама и срцима. Немојмо да нас ђаво лаже и вара да ми мислимо да ми сами ову цркву носимо и да црква сама за себе треба да се бори. Црква има главу, свога Христа који је увијек уз њу, и као што глава не може без тијела и тијело без главе, тако и ми никада нисмо без Христа“, бесједио је о. Александар, додајући да не треба да се прелестимо лажном мишљу да можемо бити икад без цркве.