Светом Литургијом и молитвеним поменом за покој душа Свих Светих мученика и новомученика српских од Косова до данашњег дана Видовдан прослављен молитвено у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу.
Литургију су служили свештеници архијерејског намјесништва никшићког протојереј Марко Ђурковић, јереј Миодраг Тодоровић, и ђакон Никола Маројевић. Празничном богослужењу, у којем су појањем одговарали хор Преподобне мати Ангелине и пјевница Цркве, присуствовали су бројни вјерници, који су приступили Светом причешћу. О значају који Видовдан, велики празник нашег народа, односно жртва Светог кнеза Лазара и српских мученика на Косову Пољу, има за цијели српски род кроз сва покољења, говорио је свештеник Миодраг Тодоровић, старјешина Саборне цркве.
“Данас смо и ми, као што су прије 600 и више година на Косову Пољу српски народ и цар Лазар били на испиту коме ће се привољети царству – да ли царству земаљском, царству у коме нема излаза, у коме нема љубави, нема перспективе, гдје нема поезије, нема морала, гдје не постоје она два-три зрна Небеске соли, нити човјек хоће да зна за њих. Хоћемо ли ми изабрати такав живот или онај који је заквашен Небом, онај живот чији је смисао вјечност, чија је перспектива вјечност и чији је примјер Господ Исус Христос“.
“Ми ћемо то данас изабрати за нашу дјецу и сваки нормалан човјек и нормалан народ изабраће ову другу перспективу, ко год мисли добро, ко и најмање зна шта је добро изабраће то. Поготово је то морао да изабере цар Лазар, слиједећи пут Светог Саве, пут Светог Симеона, пут толиких Божијих Светитеља који су управо изабрали тај пут и освијетлили га да и ми данас њим идемо. Докле год смо се држали тог континуитета били смо народ који је свијет познавао и признавао, а што је најважније сами смо себе знали, јер смо тада знали за Бога, знали за вјечност“, рекао је отац Миодраг.
Он је казао да свако вријеме има много искушења, као што је земља или простор велико искушење да се окаменимо и да будемо само на једном мјесту, тако је и вријеме велико искушење да будемо само у једном тренутку, да будемо само дјеца оног бога хроноса који једе своју дјецу.
“Ниједно вријеме није било милосрдно према својој дјеци или како би наши револуционари рекли „револуција једе своју дјецу“. А због чега? Зато што су та дјеца служила богу времена, а не Богу вјечности. Ми данас пред собом имамо читав низ оних који су служили Богу вјечности, а, на другој страни, на жалост, имамо и низ оних који су служили богу простора, богу времена, лажним боговима. Па ипак, у народном памћењу, у Божијем памћењу, у памћењу језика видимо ко од њих и на који начин су остали запамћени. Зато Видовдан, жртву косовских витезова можемо схватити само као један, да кажемо, нормалан људски избор, кад уопште не треба да постоји дилема о избору између Неба или земље, јер је то лажна дилема“.
“Градећи манастир Љубостињу са још 70 удовица српских витезова избор цара Лазара, направила је и царица Милица. Ја не знам ниједног великог човјека из српског рода који то није изабрао без икакве дилеме. И данас, управо, ми исто то бирамо, јер просто земља, смрт хоће да нас натјера да њу изаберемо, демон хоће да нас натјера да њега заволимо и зато је сваки човјек и сваки народ у великом искушењу. Млађи народи, народи који још нијесу постали зрели, њима се донекле може опростити, али нашем народу, народу са таквом историјом и традицијом, тешко је разумјети. И ми у нашем времену пролазимо кроз велика искушења, али, ја се надам, и даће Бог, да ако хоћемо да будемо достојни свог предања, ако хоћемо да знамо ко смо, чији смо, одакле смо, куда идемо, ми нећемо бити у дилеми да се, зарад оне слатке маме, како каже Његош, која је на удици, упецамо на логику простора и времена“, поручио је јереј Тодоровић.
Свештенство Саборног храма је, у присуству вјерног народа, обавило молитвени помен за покој душа српских јунака, мученика и новомученика који су своје животе дали за православну вјеру и слободу свог рода од најзначајнијег датума српске историје – битке на Косову пољу до данашњих дана.
