Страдање Светог Јована Крститеља за хришћане је мали Велики Петак
Празник Усековања главе Светог Јована Крститеља молитвено прослављен Светом Литургијом, која у уторак, 11. септембра служена у Саборном храму Преображења Господњег на Жабљаку.
Литургију су служили јереј Миливоје Јововић, надлежни парох и јеромонах Антоније, сабрат манастира Ђурђеви Ступови, а молитвеном сабрању на овај велики празник наше Свете Цркве Православне одазвао се у великом броју вјерни народ Жабљака и они који су у посјети дурмиторском крају.
Богослужењу је присуствовао и Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије. Он се присутним вјерницима обратио архипастирском поуком, говорећи о жртви и страдању Светог Јована Крститеља и Претече, који је био спреман да живот свој положи, борећи се против безакоња и неморала у које је био огрезао народ за вријеме владавине цара Ирода.
“Сјећао се Свети Јован догађаја из историје старозавјетног Израиља, када је Израиљ, вођен Божијом руком изишао из Египта и, док је био вјеран Богу, ниједан народ, који је устајао на Израиљ није га могао побиједити, него је, иако малобројан, сиромашан и прогоњен од свих, увијек кад је био са Богом побјеђивао и много јаче непријатеље. Али, пошто се неморал увукао у народ, почели су се мијешати са незнабошцима и отимати њихове жене, Господ је попустио најстрашније казне, па је Свети Јован увидио да ће онај који влада, а примјер је неморала и безакоња, навући велику несрећу не само на свој дом, него и на цио народ. И није се плашио да изобличи њега и његову несрећну жену Иродијаду јавно, за шта је Свети Јован платио главом. Овај страшни дан, како је говорио Отац Јустин, јесте мали Велики Петак, јер праведна смрт Светог Јована, односно неправда која је над њим извршена и ужасни чин његовог погубљења личи, по много чему, на распеће Христово“, казао је у својој бесједи Преосвећени Епископ Јоаникије.
Он је додао да је дан Усековања главе Светог Јована Крститеља, у исто вријеме, и свијетли дан, јер за праведника Божијег, према ријечима Владике будимљанско-никшићког, нема бољег начина да заврши свој живот него да пострада мученички и подобно Христу Господу.
“Има ли бољег начина да праведник Божији оконча свој овоземаљски живот него да своју вјеру, своју проповијед и свједочење о Христу посвједочи подобно Христу Господу, да се уподоби Христу распетом, да се сједини са Њим и буде примјер свима кроз вјекове како праведник у овом свијету живи и свједочи ријеч, правду и вјеру своју. Свети Јован се испунио Духом Светим још у утроби матере своје, он је поживио у пустињи као анђео Господњи и удостојио се, као највећи од жене рођених, да крсти самог Господа Исуса Христа на ријеци Јордану и припреми Његов пут у овом свијету. Како би Претеча Господњи завршио свједочење у овом свијету него мученичком смрћу и проливањем своје крви за Христа, као што је и Господ Христос пролио своју крв за спасење свијета. Зато је спомен Светог Јована Крститеља тако свијетао, зато је проповијед његова тако убједљива и сажета, а све што је везано за Светог Јована свједочи, не само праву, истинску вјеру, него свједочи самог Христа Господа, Који је ради нас људи и ради нашег спасења дошао у овај свијет, примио крсно страдање и излио своју искупитељну крв за исцјељење и спасење цијелог рода људског“.
“Свети Јован Крститељ се у Цркви увијек помиње одмах послије Христа и Пресвете Богородице, а прије Светих апостола, јер је он ту похвалу примио од самих уста Господњих. Био је претеча и крститељ Христов и због њега се прославља име Христово, име Пресвете животворне Тројице коју је посвједочио својим ријечима, својим животом и својом смрћу. Духом Светим поживио је у овоме свијету, Духом Светим испуњен за сву вјечност, моли се за цио свијет. Нека његове молитве буду свима на помоћи, да нас исправе, упуте, исцијеле нашу савјест, а наше мисли управе према слави Божијој, према Богу живом и истинитом Који се настанио у срцу Светог Јована Духом Својим Светим“, закључио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.
