Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у петак 19. октобра, на празник Светог апостола Томе, Свету Архијерејску Литургију у цркви посвећеној Апостолу Томи на Брзави код Бијелог Поља, чиме је овај храм прославио своју славу.
Саслуживало је свештенство и монаштво Епархије будимљанско-никшићке: протојереј-ставрофор Мираш Богавац, архијерејски намјесник бјелопољски, протојереј-ставрофор Драган Ристић, архијерејски намјесник берански, архимандрит Јоаникије Зиндовић, настојатељ манастира Мајсторовина, протојереј Дарко Пејић, јереј Стаменко Станковић, јереј Синиша Јанковић, надлежни парох и јерођакон Агапит Драгојевић, сабрат манастира Ђурђеви Ступови.
Сабраном вјерном народу, који је, потом, приступио Светом причешћу, бесједом о Светом апостолу Томи обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије.
“Молимо се данас, драга браћо и сестре и осјећамо, нарочито, благодатно присуство Светог апостола и јеванђелисте Томе, апостола и свједока Христовог, проповједника Јеванђеља Божијег и догађаја васкрсења Христовог од Јерусалима до далеке Индије, гдје га је Господ послао на проповијед Јеванђеља. Он је био човјек који је увијек тражио да вјера коју он проповиједа има истиниту потврду, а то видимо по томе што је он тражио да види васкрслог Христа. За њега није било довољно то што је видио превелика чудеса Христова, Који је мртваце васкрсавао, тешке дугогодишње болеснике лијечио само једном ријечју, многе грешнике обратио у праведнике и многа и славна дјела Његова видио“.
“Божији промисао је био да он не види Христа пошто је васкрсао из мртвих. Сви остали апостоли ученици Христови, мало стадо Христово које је Му је остало вјерно до краја, говорили су да је васкрсао Господ, а Томину душу мучила је тешка сумња. То можемо протумачити и на тај начин да је он из свег срца, из свих дубина свог бића желио да види васкрслог Христа, да се увјери да је Онај, Који је разапет на крсту и говорио оне чудесне ријечи: „Боже, Боже мој, зашто си ме оставио“, Који је излио своју животворну крв за спасење свијета и издахнуо на крсту и умро и био сахрањен, да је Он тај Који је васкрсао из мртвих, а да није неко привиђење. Знао је, свакако, да га апостоли не варају када говоре о васкрсењу Христовом, али он је желио да се сам у то увјери“, казао је Владика будимљанско-никшићки.
Није апостолу Томи било довољно то што о ваксрсењу Христовом говоре други ученици Христови, па се Господ смиловао на свог апостола и јавио му се у недјељни дан, позивајући свог љубљеног апостола Тому: “Пружи руку твоју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран“.
“Тома је дотакао васкрслог Христа својом руком и увјерио се да је, ваистину, Христос Господ, Онај исти Који се појавио као побједитељ смрти у трећи дан. У том моменту он се испунио савршеном вјером и узвикнуо оне чудесне ријечи, прославио Бога на њему својствен начин, говорећи: “Господ мој и Бог мој“. То је вјера Светога апостола Томе, то је вјера и осталих Светих апостола; зато је Тома могао отићи међу незнабошце, гдје се није чуло за име Христово, да проповиједа име Његово, силу и славу Његову, а нарочито славу васкрсења Његовог. Зар и овај храм, драга браћо и сестре, није свједок васкрсења Христовог. Већина од вас памти када су се овдје тешко могли распознати темељи и када је за многе било готово немогуће говорити о обнављању храм, а колико знам они су били први који су започели те договоре, а Бог је укријепио њихове руке, њихова срца и обнова ове светиње је урађена врло лијепо. Све је рађено уз добар стручни надзор, са великом пажњом и то је, веома, значајно. Није важно и ако је трајало мало дуже, него што смо можда очекивали. Обнова светиње је много тежа од градње изнова, јер приликом обнављања старих светиња морамо градити у духу претходне градње“, нагласио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.
Владика је још једном похвалио ангажовање архитекте пок. Јована Нешковића, који је, према ријечима Преосвећеног владике, све пажљиво испројектовао, као и рад Драгослава Фемића и Одбора за обнову цркве, који су дуже вријеме били упослени на обнови светиње, на уређењу гробља и околног црквеног простора.
“Честитам, урадили сте и лијепу капију и, ево, хвала Богу, макар на овај дан, а било би добро и на Томину недјељу да овдје буде већи црквено-народни сабор, да се служе свете службе Божије у договору са вашим свештеником. Зато гледајте, драга браћо и сестре, да чините све да нам се не догоди оно што нам се раније догађало па да запустимо своје храмове, да напустимо славу, да угасимо крсну свијећу, да заборавимо на кумство, на вјенчања, опијела и крштења дјеце“.
“Не дао Бог да се та времена икад више понове, јер у та времена зла, иако су их многи хвалили да су времена благостања, зачела се наша несрећа, и то велика несрећа. Тада су нам села опустјела, домови опустјели, народ нам се разбјежао са својих огњишта, не само са Косова и Метохије него су нас и друге велике несреће снашле и то су посљедице одступништва од наше свете вјере, јер велико духовно богатство смо примили, а то обавезује. Бог је показао посебно повјерење према српском народу преко Светог Саве и Светих Кирила и Методија, те је то духовно богатство повјерио нашим прецима. А наши преци је чуваше и сачуваше, по цијену невиђених и многих жртава које су поднијели кроз вјекове“, поручио је Преосвећени Епископ Господин Јоаникије.
Освештан је и преломљен славки колач и уприличена пригодна трпеза љубави. Домаћин овогодишње славе и црквено-народног сабрања на Брзави био је г. Звонко Фемић.
