Две хиландарске вечери у Атини могли би назвати гостовања игумана манастира Хиландара Високопреподобног архимандрита о. Методија у двема надалеко познатим атинским парохијама Светог Димитрија у истоименој атинској општини и Светог Елевтерија у улици Ахарнон.
На празник Покрова Пресвете Богородице, 1. октобра 2024. године, Преосвећени Епископ карансебешки Лукијан Румунске православне Цркве, служио је Литургију у манастиру Калугара, поводом храмовне славе овог манастира.
Епископ је, уједно, прославио 24 године архијерејске службе.
Патријарх Данило је посебно подстакао друштвену активност Цркве, тако да Румунска православна црква под својом контролом има преко осам стотина институција хуманитарног карактера.
Дана 3. септембра 2024. године објављено је саопштење Јерусалимске патријаршије о недавно усвојеном закону у Украјини којим се предвиђа забрана рада Украјинске православне цркве.
Десетине хиљада верних украјинских православних хришћана стигло је у литији у Почајевску лавру у недељу, 25. августа, само неколико дана уочи манастирског крсног празника Успења Пресвете Богородице.
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије упутио је писмо снажне и и безрезервне подршке Његовом Блаженству Митрополиту кијевском и све Украјине г. Онуфрију поводом усвајања Закона о заштити уставног поретка у сфери деловања верских организација од стране Врховне раде у Кијеву.
Његово Блаженство Патријарх антиохијски и свег Истока г. Јован је обавио телефонски разговор 18. августа 2024. године са Његовим Блаженством Архиепископом кипарским г. Георгијем, а сутрадан и са Његовим Блаженством Патријархом александријским и све Африке г. Теодором.
Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије честитао је Његовом Блаженству Митрополиту кијевском и цијеле Украјине г. Онуфрију десетогодишњицу интронизације.
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије обавио је 26. јула 2024. године телефонски разговор са Његовим Блаженством Патријархом антиохијским и свег Истока г. Јованом.
Видински митрополит Данило изабран у другом кругу са 69 гласова. На другом месту је митрополит врачански Григорије са 66 гласова, док су 3 гласачка листића била неважећа.
